Sud razmatra uslove pod kojima je vršeno razmeštanje stanovništva

Friday, 13 May, 2011

The link has been copied

Rachel Irwin

Senior Reporter

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 692, 13. maj 2011.)

Svedočenje jednog stručnjaka za demografiju – koje se pred Haškim tribunalom ove sedmice odigralo na suđenju dvojici policijskih zvaničnika bosanskih Srba, Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu – podstaklo je opsežnu sudsku raspravu o tome šta su u kontekstu bosanskog rata značili deportacija, etničko čišćenje i razmeštanje stanovništva.

Svedok odbrane Stevo Pašalić – profesor demografije i socijalne geografije na Univerzitetu Istočno Sarajevo – izjavio je pred sudom kako postoji razlika između etničkog čišćenja i nečega što je on nazvao „dobrovoljnom migracijom“ ljudi uoči i tokom rata.

Sudija Frederik Harhof (Frederik Harhoff) primetio je kako mu je „teško da to tačno shvati“.

„Ja bih pretpostavio da ljudi svoje kuće, imanja i mesta stanovanja ne napuštaju tek tako, bez veoma konkretnih razloga da to učine“, kazao je sudija. „. . . Moja pretpostavka bi bila ta da ljudi to čine zbog rata.“

Sudija je dodao kako on to ne bi nazvao dobrovoljnim kretanjem.

Pašalić je odgovorio kako reč „dobrovoljno“ treba staviti „pod navodnike“.

„U ratnoj psihozi nema ničeg što je dobrovoljno“, nastavio je on. „Ukoliko postoji bilo kakav nagoveštaj da će neka područja biti zahvaćena ratom, ono što tada započinje jesu ’dobrovoljne migracije’.“

Da bi to ilustrovao, Pašalić je – kao bosanski Srbin – za primer uzeo vlastiti slučaj.

„Ja i moja porodica smo grad u kojem smo živeli napustili usled takve psihoze, iako nas niko nije oterao“, rekao je on, dodajući da „transfer stanovništva nije etničko čišćenje“ i da se potonje vrši „brzo i nasilno“.

„Da li Vi sugerišete da . . . [neki] ljudi koji odlaze to čine zato što su mete napada, i u tom slučaju to nazivate etničkim čišćenjem, dok se [drugi] ljudi ne sele zbog toga što su mete napada, nego zbog neugodnosti izazvane [ratom] i iz drugih psiholoških razloga, pa se u njihovom slučaju radi o onome što nazivate dobrovoljnim migracijama?“, pitao je sudija Harhof. „Jesam li dobro shvatio?“

„Okej, otprilike je to suština“, odgovorio je Pašalić, ali je dodao da se u izveštajima o ovoj temi ne pravi razlika između pojedinaca koji su vojnici i onih koji su civili.

„Nisam ni pravio razliku između vojnika i civila“, odgovorio je sudija Harhof. „Ako pripadate grupi koja je na udaru i ukoliko predstoji napad, onda ćete pokušati da pobegnete tako što ćete otići, i to ćete učiniti bez obzira na to da li ste vojnik ili civil . . . Ukoliko pripadate napadnutoj grupi, a vojnik ste – onda ćete možda ostati da branite to područje.“

Pašalić je odgovorio da će „vojnici, ukoliko mogu, ostati da brane to područje“.

„Međutim, ukoliko neka teritorija padne, jedan deo nepoželjnog stanovništva – u većini slučajeva dece, žena i starijih osoba – biva deportovan“, nastavio je on. „To je ono što se, u većini slučajeva, dešavalo u Bosni i Hercegovini. I to je ono što ja opisujem kao razmeštanje stanovništva, a ne kao etničko čišćenje. To je ono što rezultira masovnim razmeštanjem, ili ’dobrovoljnom migracijom’.“

Svedok je ipak primetio i to da se „ponekad ne vrši nikakva selekcija i da su mnogi civili bili žrtve vojnih ili paravojnih formacija“.

„Mislim da se bližimo suštini stvari“, primetio je sudija Harhof. „Rekao bih da – ukoliko je svrha vojne operacije da se oteraju ljudi koji pripadaju ciljanoj grupi – deportacija žena, dece i starijih osoba – koja se vrši nakon pada čitavog područja zbog izvršenog napada – predstavlja savršen primer etničkog čišćenja. Zar se ne slažete sa tim?“

„Ne slažem se, ukoliko pođemo od kvalifikacije po kojoj je etničko čišćenje isključivo nešto što se vrši brzo i nasilno“, odgovorio je Pašalić. „Međutim, pošto je deportacija nešto što traje, ne možemo to shvatiti kao etničko čišćenje.“

On je rekao da je rat u Bosni bio „delimično građanski rat, verski rat, a delimično i borba za izvesne teritorije“.

„Ne možemo tvrditi da je sve to etničko čišćenje“, nastavio je Pašalić. „. . . Ja sam jedan od mnogo hiljada onih koji su napustili neko područje . . . ali to nije bilo učinjeno brzo ili nasilno.“

U tom trenutku se u diskusiju umešao i sudija Gi Delvoa (Guy Delvoie).

„Pitam se da li se ovde dogodila greška u prevodu“, primetio je on. „Kada govorite o deportaciji, šta podrazumevate pod tom rečju?“

„Deportacija znači proterivanje stanovništva . . .“, kazao je Pašalić. „To je proterivanje, ali ne nasilno“ – što bi značilo da „možete poneti minimum stvari i morate otići“.

„Deportacija nema nikakve veze sa prisilnim razmeštanjem?“, pitao je sudija Delvoa. „Ona nema ništa sa nasilnim premeštanjem stanovništva? Uzmimo, na primer, Vašu vlastitu inicijativu da iz straha odete – smatrate li to deportacijom?“

Svedok je odgovorio kako „nismo se razumeli“.

On je kazao da tokom rata „svako kretanje stanovništva predstavlja nasilnu migraciju u širem smislu reči“. Međutim, rekao je i da, po njegovom mišljenju, tu postoje četiri potkategorije: etničko čišćenje, genocid, deportacija i razmeštanje stanovništva.

„Suština mojih napora sastojala se u tome da dokažem kako, na teritoriji Bosne i Hercegovine, nešto što se često opisuje kao etničko čišćenje nije uvek baš to, nego da postoje i blaže varijante“, kazao je on.

Nakon intervencije sudija, odbrana je privela kraju ispitivanje svedoka. Tokom unakrsnog ispitivanja, tužilaštvo je od Pašalića uporno tražilo da pojasni kvalifikacije i metode koje je koristio pripremajući svoj ekspertski izveštaj za tim odbrane.

Stanišić i Župljanin su po deset tačaka optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti – uključujući ubijanja, mučenja, okrutno postupanje i deportaciju nesrpskih civila. Terete se i da nisu sprečili ili kaznili zločine koje su počinili njihovi potčinjeni.

Stanišić je za vreme rata bio ministar unutrašnjih poslova u samoproglašenom entitetu bosanskih Srba (Republika Srpska, RS), dok je Župljanin bio šef regionalnih službi bezbednosti u Banja Luci i savetnik bivšeg predsednika bosanskih Srba, Radovana Karadžića, kome se trenutno takođe sudi pred Tribunalom.

Sudski postupak će biti nastavljen naredne sedmice.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.