Sud razmatra prihvatljivost telefonskih snimaka kao dokaza

Tuzilastvo je zatrazilo da prilozi snimke 245 prisluskivanih telefonskih razgovora na sudjenju Slobodanu Milosevicu. Oni mozda sadrze neke od najboljih dokaza o direktnoj umesanosti optuzenog u navodnom zajednickom zlocinackom poduhvatu da se etnicki ociste znacajni delovi Hrvatske i Bosne od njihovog nesrpskog stanovnistva, a mozda mogu da pruze i neke detalje o Milosevicevoj ulozi oko Srebrenice.



Ovi snimci vise “u vazduhu” vec godinu dana, u iscekivanju odluke pretresnog veca o zakonitosti njihovog prihvatanja, koju Milosevic i prijatelji suda osporavaju. Pretresno vece III je ove nedelje culo dodatne argumente obe strane, i naglasilo da je primilo njihove pisane podneske i culo iskaze relevantnih svedoka prosle nedelje. Ti dokazi su izvedeni prosle nedelje na zatvorenoj sednici, najverovatnije da bi se zastitili izvori prisluskivanja.



Milosevic tvrdi da su snimci prisluskivanih razgovora deo zavere jedne strane (bosanske Vlade) da se otcepi od bivse Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) i da prikaze jednu stranu krivcem za zlocine (Srbiju i bosanske Srbe) a drugu (bosansku Vladu) kao zrtvu. Cini se da on tvrdi da su snimci potpuno nepouzdani posto ih je snimila bosanska Sluzba drzavne bezbednosti.



Prijatelj suda, Stiven Kej, je predocio sudu da optuzeni ima nekoliko raspolozivih argumenata da osporava prihvatanja snimaka. Prvo, njihova legalnost u nacionalnom pravu nije prihvacena. U mnogim drzavama, za nelegalno pribavljene dokaze donosi se odluka da su neprihvatljivi da bi se kaznila policija koja je prekrsila zakon prilikom pribavljanja. Sudija Robinson je prekinuo izlaganje gospodina Keja rekavsi da je pretresno vece u slucaju Kordic (ciji su clanovi bili on i sudija Mej) donelo odluku da neprihvatljivost (dokaza) po nacionalnom pravu ne cini dokaze neprihvatljivim pred tribunalom. Pravila tribunala to eksplicitno sadrze. Sudija Mej je dodao da cilj tribunala nije da primenjuje nacionalne propise. U ovoj situaciji je apsurdno misliti da bi iskljucenje snimaka kao dokaza iz slucaja Tribunala kaznilo ili odvratilo bosanske organe gonjenja od radnji koje su oni preduzeli tokom ili pre rata. Pretresno vece u slucaju Kordic je takodje ocenilo da se pravila protiv prihvatanja nelegalno pribavljenih dokaza ne primenjuju na prisluskivanje telefonskih razgovora koje je neprijatelj vodio tokom rata.



Gospodin Kej se slozio da je pravo pitanje pitanje pouzdanosti, pozivajuci se na nedavnu odluku pretresnog veca u slucaju Brdjanin da “pretresno vece nema dilemu da sve snimke cija se autenticnost ne moze dokazati izvan razumne sumnje traba iskljuciti”. Sudija Mej ga je prekinuo: “A zatim su oni (pretresno vece) prihvatili te snimke”. Kej je naglasio da snimci ne bi trebalo da budu prihvaceni na sudjenju Milsoevicu pre nego sto budu propisno provereni, t.j. dok ne bude utvrdjeno da su to trake razgovora koji su snimljeni (verovatno od strane bosanske Sluzbe drzavne bezbednosti) i da se njima nije manipulisalo.



Tuzilac Dzefri Najs, na drugoj strani, je rekao pred sudom da je autenticnost traka potvrdjena od strane svedoka koji je prosle nedelje svedocio na zatvorenoj sednici. Taj svedok je govorio o istoriji snimaka od dana kada su napravljeni pa do dana kada su kopije snimaka predate Kancelariji tuzioca. Gospodin Najs je nastavio; “Pitanje je da li su trake lazirane, sto je Milosevic naveo kao moguce”. Medjutim, kada je tuzilastvo pozvalo Milosevica da identifikuje snimke za koje tvrdi da su lazirani, on je to odbio da ucini. “Nema razloga za sumnju u snimke u ovom trenutku”, rekao je gospodin Najs.



Ovo pitanje je procesne prirode: na kojoj strani lezi teret dokazivanja, odnosno pocetna odgovornost da predoci dokaz da bi potkrepila svoju poziciju, a sto u tom trenutku prebacuje odgovornost na drugu stranu da predoci dokaze o suprotnom. Najs tvrdi da je tuzilastvo ispunilo svoj teret dokazivanja kada je utvrdjena autenticnost traka. Ukoliko optuzeni zeli da ospori snimke tvrdeci da su lazirani, optuzeni za te tvrdnje mora da pruzi dokaze. Na drugoj strani gospodin Kej tvrdi da tuzilastvo nije zadovoljilo teret dokazivanja u vezi autenticnosti (traka) zato sto nije pokazalo da se sa trakama nije tehnicki manipulisalo. On je od suda zatrazio da sud nalozi da strucnja za tehniku ispita trake i ponudi svoje misljenje o tome.



Pretresno vece ce razmotriti usmene argumente i pisane podneske pre nego sto donese svoju odluku. Uzimajuci u obzir sklonost tribunala u prihvatanju svih relevantnih dokaza, transkripti ce verovatno biti prihvaceni (uz obavezu tuzilastva da jos uvek mora da pokaze da je svaki od njih pojedinacno relevantan). Ukoliko Milosevic ne predoci dokaze koji bi podrzali njegovu golu optuzbu da postoji “veoma visok stepen mogucnosti da je doslo do namernih manipulacija snimcima”, prihvatanje se cini kao razumna odluka. Prema gospodinu Najsu, snimci ce verovatno pokazati cetiri stvari: povezanost clanova zajednickog zlocinackog poduhvata, njihove politicke planove, njihove vojne planove i izvodjenje tih planova. Ukoliko to pokazu snimci mogu biti od kriticnog znacaja za slucaj tuzioca da poveze Milosevica sa drugacijim vidom zavere (od one o kojoj on stalno prica) – zajednickim zlocinackim poduhvatom da se etnicki ociste znacajni delovi Bosne i Hrvatske od njihovog nesrpskog stanovnistva.