Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

SUD RADI NA OČUVANJU VLASTITOG NASLEĐA

Tribunal nastoji da pomogne sudovima u bivšoj Jugoslaviji da – nakon što on bude zatvoren 2010. – nastave njegov rad.
By Denis Dzidic
Haški tribunal je pokrenuo projekte koji se tiču njegovog nasleđa, a sa ciljem da se sudovima balkanskih država pomogne da u naredne dve godine preuzmu sve krivične postupke.



Predsednik Tribunala, Fausto Pokar (Fausto Pocar), i ambasador Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a, Kristijan Štrohal (Christian Strohal) potpisali su u maju sporazum o saradnji na zajedničkom projektu obezbeđivanja podrške nacionalnim pravosudnim vlastima u bivšoj Jugoslaviji.



Ovom inicijativom, kao i sličnim projektom koji je u aprilu započeo Međuregionalni institut za istraživanje zločina i pravde UN-a (UNMIIZP), biće utvrđeno šta je najbolje u praksi Tribunala koja traje od 1993.



Posmatrači kažu da su takvi projekti od suštinske važnosti za evidentiranje postignuća suda, kao i pouka koje se iz njegovog rada mogu izvesti.



Predstavnica za štampu, Nerma Jelačić, izjavila je da je Tribunal uspostavio veliki broj presedana i postigao mnogo toga u domenu međunarodnog krivičnog prava – što je nasleđe koje treba sačuvati.



„Projekat UNMIIZP-a se tiče usvajanja najboljih praksi [u radu balkanskih sudova] –zapravo se radi o iskustvima Tribunala u procesuiranju kompleksnih slučajeva“, rekla je ona.



„Njime će se naznačiti prioriteti nacionalnih vlasti u narednim godinama i obezbediti model kako da i drugi međunarodni sudovi efikasno podrže domaće institucije.“



OEBS-ov će projekat, pak, proceniti uspeh suda u sprovođenju obuke i programa podrške.



Budući da se Tribunal priprema za zatvaranje, sami projekti su – po rečima analitičara – vremenski ograničeni.



„S obzirom na približavanje krajnjeg roka za zatvaranje [Tribunala], mogućnost usvajanja ’naučenih lekcija’ će postojati još izvesno vreme“, kaže Jens-Hagen Ešenbeher (Jens-Hagen Eschenbaecher), portparol Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava.



„Stoga je važno – dok su iskustva osoblja, partnera i sagovornika još uvek sveža – obezbediti očuvanje institucionalnog pamćenja obeju organizacija.“



Stručnjaci smatraju da bi rad na očuvanju nasleđa mogao da doprinese promovisanju napretka koji je Tribunal načinio u sferi međunarodnog krivičnog prava.



Međutim, profesor istorije sa Univerziteta Mičigen, Robert Donja (Robert Donia), kaže da se – premda Haški sud jeste doprineo afirmaciji međunarodnog humanitarnog prava – mora osigurati da čitava evidencija, uključujući i iznete dokaze, bude dostupna javnosti.



„Iako još nije prekasno, Tribunal se do sada pokazao kao nedovoljno transparentan, a svetska javnost je slabo shvatila značaj njegovih postignuća“, tvrdi Donja, koji se pred Haškim tribunalom pojavljivao u ulozi veštaka.



Pomenuti projekti su zamišljeni sa ciljem da se prevaziđe taj nedostatak razumevanja, kao i radi uspostavljanja efikasne komunikacije između Tribunala u nacionalnih pravosudnih sistema.



„Do okončanja projekta [UNMIIZP], održavaće se konferencije sa ciljem da se praksa Tribunala prenese svima onima koji se bave suđenjima za ratne zločine. UNMIIZP će organizovati konferencije, a lokalno i međunarodno pravosuđe će biti pozivano da učestvuje“, objasnila je Jelačićeva.



Projekat OEBS-a ostvariće se posredstvom niza radionica i intervjua sa zaposlenima u Tribunalu, OEBS-u i nacionalnom pravosuđu, kao i sa pripadnicima civilnog društva, a u cilju upoznavanja sa njihovim iskustvima i eventualnim sugestijama.



Po Ešenbeherovim rečima, time će se poboljšati način na koji će ratni zločini, nakon zatvaranja Haškog suda, biti procesuirani na nacionalnom nivou.



Iako konačni kalendar samih projakata još uvek nije utvrđen, očekuje se da će početna analitička faza potrajati od devet do 12 meseci, posle čega će biti završeni izveštaji i date preporuke.



„Ključno je da te preporuke počivaju na sistematskoj i obimnoj analizi trenutne situacije, kako bi predlozi koji će odatle proisteći bili što efikasnija podrška našim kolegama u nacionalnom pravosuđu“, kazao je Ešenbeher.



Viši predavač međunarodnog prava na Gronigenskom Univerzitetu, Andre de Hoh (André de Hoogh), tvrdi kako će Tribunal besumnje poslužiti kao nesporan autoritet domaćim i međunarodnim sudovima.



On, međutim, smatra i da će nasleđe Tribunala zavisiti od toga hoće li se nacionalni sudovi opredeliti da ga slede, te dodaje kako ne postoji doktrina po kojoj bi odluke međunarodnih sudova obavezivale domaće.



Donja kaže da su lokalni sudovi koji ratne zločine procesuiraju u samoj regiji upoznati sa radom Tribunala.



„Tribunal je u sferi međunarodnog prava precizirao značenje genocida i osnažio princip individualne, umesto grupne odgovornosti za najteže zločine. To je sada baština sudova u regiji, koji su po mnogo čemu i osnovani po modelu [Tribunala]“, kazao je on.



Postoji, pogotovo u Bosni, široko rasprostranjeno uverenje da je još uvek prerano za izricanje ocene o nasleđu Tribunala.



Predsednica mostarskog Centra civilnih inicijativa (CCI), Dalida Demirović, kaže da će to biti moguće tek pošto Haški sud bude zatvoren.



„Tek ćemo videti koliko će Tribunal, svojim iskustvom i kapacitetima, pomoći lokalnim sudovima.“



Denis Džidić je obučeni novinar IWPR-a iz Sarajeva.