Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Sud ogranicio tuzilsatvu vreme za iznosenje dokaza

By IWPR ICTY
Premda je sef tuzilastva, Dzefri Najs, apelovao na Sud da ne postavi rok do
kada mora da bude okoncano sudjenje Slobodanu Milosevicu, Pretresno vece
je ipak odredilo da u roku od jedne godine, do desetog aprila 2003., tuzioci
moraju da iznesu sve dokaze protiv Milosevica koji se odnose na njegovu
ulogu u sukobima na Kosovu, Hrvatskoj i u Bosni. Sudije se ocenili da bi
davanje vise vremena tuzilastvu umanjilo sanse optuzenog da se adekvatno brani. Vece je takodje istaklo da je sudu teze da donese presudu u procesima koji traju vise godina.

Premda je ovo proceduralna odluka, pitanje je, u stvati, kako da se osigura
nepristrasno i fer sudjenje. Kao sto je naglasio sudija Mej, proces protiv
Slobodana Milosevica je “ogromnog obima i od velikog zacaja.” Radi se o
dogadjajima koji se protezu skoro deceniju i kroz teritorije tri drzave, u
kojima su ucestvovali milioni ljudi, i o tri ratna sukoba koji su, navodno, bili
deo zajednickog zlocinackog poduhvata koji imaju desetine znanih i
neznanih izvrsilaca. Pri tome, ovo mega-sudjenje mora da bude i suvislo i ekspeditivno. Pri tome, sud mora da postuje i pravo optuzenog na
nepristrasno i fer sudjenje, i pravo zrtava na javnu raspravu, i pravo javnosti
da zahteva pravdu.

Optuzeni mora da razume sudjenje kako bi mogao da se brani od ukupno 66
ozbiljnih optuzbi koje bi ga, ako bi bile dokazane, stavile iza resetka
dozivotno. Sudjenje mora da bude razumljivo i zrtvama koje ocekuju javnu potvrdu da se tragedije koje su oni proziveli nece tolerisati. Kako su u pitanju
otuzbe za zlocine protiv covecnosti, sudjenje mora da bude razumljivo i siroj
populaciji koja je podnsila teskie i opste prekrsaje ljudskih prava
i sloboda. Da bi sve ovo bilo postignuto, sudu mora da pregleda ogromnu
kolicinu dokaznog materijala da bi do kraja pronikli u problematiku i doneli
pravednu odluku. To zahteva da se analizira dovoljna kolicina podataka da se
stekne tacna slika, ali ne toliko da se u obilju informacija izgubi njihovo
znacenje.

Pretresno vece ocigledno nije prihvatilo argumente tuzilaca da
ogranicavanje vremena za iznosenje dokaza optuznice daje Miosevicu
kontrolu nad sudjenjem. Naime, odugovlaceci unakrsna ispitivanja,
Milosevic moze da kontrolise koliko svedoka ukupno tuzilastvo moze da
dovede pred sud. Sudija Mej je odgovorio da je duznost suda da ogranici na
razumnu meru duzini unakrsnog ispitivanja, i da ce to sud i dalje da radi. To
je, medjutim, veoma tezak zadatak za sud, jer Milosevic i dalje negira
legitimitet suda i koristi ga kao govornicu sa koje pokusava da uveri javnost da
su on i srpski narod zrtve velike zavere Zapada.

Sud nije imao simpatija ni za Najsov argument da je Zalbeno vece u drugom
procesu odlucilo da je odluka drugog pretresnog veca da ogranici vreme
tuzilastvu bila pogresna, s obzirom toga u slucaju Milosevic nece biti jasno sve
dok ne dodje vreme za obranu da iznese svoje dokaze, ali da to ne znaci da tuzilastvo treba da utrosi vise od 14 meseci.

Procenjujuci da tuzioci imaju nameru da dovedu oko hiljadu svedoka, Sudija
Mej je rekao da “ni jedno sudjenje ne moze da se sprovede pod takvim
okolnostima.” Najs je odgovorio da mu namera nije da dovede 1000 ljudi; to
je samo broj mogucih svedoka, ako bi sav dokazni materijal
bio predstavljen na uobicajen nacin. Predlozio je zatim nekoliko nacina da se
znatno umanji broj svedoka, ukljucujuci pisane sazetke svedocanstava koji
jedna druge potvrdjuju ili ponavljaju opise istih dogadjaja -- sistem koji je vec bio
odobren u kosovskom delu procesa. Ali, kako je sud dozvolio Milosevicu da
unakrsno isituje i one svedoke cija su svedocanstva predocena u pisanom
obliku, time nije ustedjeno onoliko vremena koliko bi se moglo. Za
pretpostaviti je da ce, ako sud dozvoli pisana svedocanstva i u delu sudjenja koji
se odnosi na Bosnu i na Hrvatsku, Milosevicu opet biti dato pravo na
unakrsno ispitivanje uzivo.

Tuzilac je predlozio i druge nacine da se ustedi vreme: koristenje prepisa
svedocanstava iz drugih sudjenja gde su se pojavili isti svedoci ili se
diskutovalo o istim dogadjajima. Najs je takodje zamolio sudije da jos
jednom razmisle da li je opravdana njihova ranija odluka da ne prihvate
sazete informacije koje bi izneo sudski istrazivac na osnovu hiljada svedocanstava
svedoka. Tuzilac Najs je istakao da je ovaj tip svedocenja,
kog inace odobrava Pravilo 92 bis, vec bio prihvacen u tri sudjenja, sto je
naznaka da ce tuzioci verovatno formalno da zatraze da sud ipak jos jednom proceni da li je ta zabrana opravdana.

Sudija Robinson je predlozio da se broj poprista zlocina o kojima se
diskutuje (radi se o 47 poprista i 566 svedoka samo u Bosni) smanji tako sto
bi se odabralo po nekoliko svedoka iz nekoliko tipicnih poprista. Upravo to
je uradjeno u delu sudjenja koje se odnosi na Kosovo, gde je u prvi mah bilo
govora o 1300 svedoka sa 24 poprista zlocina. Broj je smanjen na deset
poprista i na po jednog ili dvoje svedoka sa svakog. Pretpostavlja se da ce
ukupno u vezi Kosova da svedoci oko 100 ljudi. Najs je naznacio da ce
verovatno slicna selekcija biti sprovedena u ostatku sudjenja koje se odnosi
na Hrvatsku i na Bosnu.

Tuzioci su ponudili Vecu da i za njih prireme “fascikle poprista”, koje za sada
dobijaju samo optuzeni i prijatelji suda (amici curiae.) Svaka fascikla sadrzi
rezime zlocina na tom popristu, kao i sazetke svedocanstava svedoka,
ukljucujuci onih koji nisu pozvani da licno svedoce pred sudom i cija pisana
svedocanstva nece biti koristena u procesu. Fascikle su sastavili istrazivaci,
na osnovu intervjua sa svedocima na terenu; u svakoj fascikli je i generalni rezime svih
svedocanstava koje su svi istrazivaci prikupili. Fascikle se ne bi smatrale
dokazima, vec bi samo bile date sudijama kao pomocni materijal koji bi im
pomogao da steknu kompletnu sliku o dogadjajima. Medjutim, pitanje je
kako bi sudije u odlucivanju razlikovali legalne dokaze od ovog “pomocnog” materijala, koji,
kako su istakli prijatelji suda, nije bio prikupljen po sudskim pravilima, nego
su ga sastavili istrazivaci na terenu.

Birajuci koji svedok, ili njih dvojica, od mogucih dvadesetak ce licno da
svedoce, tuzioci imaju u vidu da on ili ona treba da da jasnu sliku dogadjaja,
ali i to da je njiihova pravna obaveza da svedok da odbrani i informacije koje
mogu da idu i njima na ruku. “To je stvar procene,” Najs je rekao sudu. “ne
mozemo da budemo sigurni da u svakom slucaju dobro odaberemo po jednog
ili dva svedoka.” Najs zato smatra da bi fascikle omogucile sudu, odbrani i
tuzilastvu da se fokusiraju na glavne teme, a da bi pri tom bile iznete sve
vazne informacije, ukljucujuci one koje bi mogle da idu u prilog optuzenom.
Predlozio je da se fascikle pregledaju dve nedelje pre izlaganja dokaza o
odredjenom popristu zlocina.

Sud je za drugi dan ostavio odluku da li ce, i koje, metode za skracivanje
sudjenja da dozvoli, i da li ce da prihvati fascikle pojedinih poprista. Sud
nastoji da sudjenje bude ekspeditivno, a u isto vreme da osigura da tuzilastvo
ima dovoljno vremena da iznese svoje vidjenje Miloseviceve uloge.