Sud odmerava tezinu zlocina sa dobrovoljnim priznanjem krivice i iskazanim kajanjem - Babicu izrecena kazna od 13 godina zatvora

Nekadasnji predsednik Republike Srpske Krajine (RSK) Milan Babic osudjen je danas na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina zbog svoje uloge u ?ciscenju? Krajine od Hrvata 1991. i 1992.godine. Babic je dobrovoljno prihvatio da svedoci protiv Slobodana Milosevica iako je time rizikovao da se samooptuzi, i nakon tog svedocenja je i bio optuzen. On je takodje svedocio i protiv Momcila Krajisnika, bivseg predsednika Skupstine Republike Srpske. Babic je priznao krivicu za progone na etnickoj ili religijskoj osnovi u svojstvu saucesnika Milosevica, Krajisnika i ostalih u zajednickom zlocinackom poduhvatu koji je za cilj imao da se hrvatska krajina etnicki ocisti od nesrba. Barem za neko vreme, on je bio u najuzem krugu tog poduvata. Prema presudi, njegova tastina i ?etno-egoizam? su ga zadrzali na toj poziciji i nakon sto je shvatio obim kriminalnosti poduhvata.



Kao svoj deo nagodbe sa optuzenim, tuzilastvo je predlozilo sudu da ga kazni sa ne vise od 11 godina zatvora, pozivajuci se na to da je bivsoj predsednici Republike Srpske Biljani Plavsic izrecena kazna od 11 godina zatvora nakon sto je priznala krivicu, a da ona, osim priznanja krivice, nije dalje saradjivala sa tuzilastvom. Pretresno vece je odbilo da uzme u obzir kaznu izrecenu Plavsicevoj, primetivsi da svaki pojedinac mora biti ocenjen prema svojim posebnim okolnostima. To sto je vece izreklo strozu kaznu od one koju je preporucilo tuzilastvo moze se smatrati odbijanjem suda da primeni uporedno kaznjavanje, kao i odnosom suda prema tezini pocinjenih zlocina i Babicevoj centralnoj ulozi u njima. To sto vece nije odredilo tezu kaznu verovatno je rezultat vrednosti koje pridaje nagodbama za priznanje krivice, Babiceve dobrovoljne i ekstenzivne saradnje sa tuzilastvom i tribunalom, rizika koje je preuzeo kada je resio da istupi i govori, i njegovog kajanja.



Uprkos tome sto je vece odredilo tezu kaznu od one koju je preporucilo tuzilastvo, ova odluka ipak predstavlja sudsko prihvatanje nagodbi za priznanje krivice u praksi tribunala, barem od strane ovog pretresnog veca. Vece je zakljucilo: ?Pretresno vece prihvata navode strana u postupku da praksa tribunala dosledno smatra priznanje krivice olaksavajucom okolnoscu?. Vece je nastavilo isticuci vaznost uloge tribunala u ustanovljavanju istine, naglasavajuci da je to pogotovo potpomognuto priznanjima krivice. ?Pretresno vece smatra da je svojim priznanjem krivice i svojom ocenom dogadjaja, Babic znacajno doprineo procesu pomirenja na teritoriji bivse Jugoslavije, pogotovo u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini?. Sud smatra Babicevo prihvatanje krivice ?izuzetnim? jer ?sadrzi verovatno vise od onoga sto bi mu optuznica stavila na teret?.



Utvrdjujuci da je saradnja sa tuzilastvom bila ?znacajna? olaksavajuca okolnost, sud je prihvatio tvrdnju tuzilastva da je Babicevo svedocenje na sudjenju Milosevicu ?pruzilo najobuhvatniji uvid u nacin donosenja odluka, delovanje i planove zajednickog zlocinackog poduhvata oko Slobodana Milosevica, sto nijedan drugi svedok-insajder do sada nije mogao da pruzi?. Tuzilastvo je zakljucilo: ?Dokazi koje je Babic pruzio bili su od najveceg znacaja za slucaj tuzilastva??



Sud takodje smatra da su Babicevi izrazi zaljenja bili iskreni i, shodno tome, uzeti u obzir kao olaksavajuce okolnosti. Presuda ekstenzivno citira njegovu pokajnicku izjavu: ?Izlazim pred ovaj tribunal sa dubokim osecanjem sramote i kajanja. Dozvolio sam sebi da uzmem ucesce u najgoroj vrsti progona ljudi samo zato sto su oni bili Hrvati a ne Srbi. Nevini ljudi su progonjeni; nevini ljudi su na silu isterani iz svojih kuca; i nevini ljudi su ubijani. Cak i onda kada sam saznao sta se dogadja, nastavio sam da cutim. Jos gore, nastavio sam sa sluzbom, i postao licno odgovoran za nehuman tretman nevinih ljudi??



?Ti zlocini i moje ucesce u njima nikada ne mogu biti opravdani?Samo istina moze omoguciti srpskom narodu da sa sebe skine kolektivnu krivicu. Jedino priznanje krivice meni omogucava da prihvatim odgovornost za sva nedela koja sam pocinio?.





Uprkos prihvatanju njegovog kajanja kao olaksavajuce okolnosti i naglasavanju da je on ?pokazao odredjenu hrabrost? priznanjem krivice, sud je zakljucio da ?nije uveren da je on (Babic) u svakom trenutku priznavao puni znacaj uloge koju je imao u Hrvatskoj u tom periodu.? Sud nije bio zadovoljen ni time sto je Babic ovo uradio da bi ublazio patnje zrtava, kako je to predstavio njegov branilac.



Sud je takodje odbio argumente i tuzilastva i odbrane da je Babiceva uloga u zajednickom zlocinackom poduhvatu bila ogranicena. Iako on nije bio glavni pokretac, po shvatanju suda, on je ?izabrao da ostane na vlasti i da pruzi znacajnu pomoc progonima nesrpskih civila?? Njegovo delovanje doprinelo je ubistvu stotina hrvatskih civila, zatvaranju nekoliko stotina u neljudskim uslovima, deportacijama i nasilnom premestanju iz Krajine, i namernom unistenju njihovih domova, kulturnih institucija, istorijskih spomenika i svetih mesta, sto je sve bilo deo zajednickog zlocinackog poduhvata da se etnicki ocisti hrvatska Krajina. Zbog toga vece smatra da je ekstremna tezina zlocina otezavajuca okolnost u odredjivanju kazne. ?Zlocin, koga karakterisu nemilosrdnost i svirepost, pocinjen je sa namerom da se diskriminisu nesrpski civili, snazno je pogodio zrtve i njihove rodjake. Njihove patnje su i dalje velike. Oni koji su uzeli ucesce u izvrsenju zlocina ovakve tezine bi trebalo da ocekuju kazne proporcionalne ostrine?.



Kao sto je napred pomenuto, Babiceva liderska pozicija je takodje smatrana otezavajucim faktorom. Njegovi zapaljivi govori pripremili su hrvatske Srbe da prihvate kampanju progona protiv svojih suseda Hrvata.



Poslednja olaksavajuca okolnost koju je sud prihvatio bile su Babiceve porodicne i licne prilike. Nakon njegovog istupa, on i njegova porodica ziveli su u strahu od nasilne odmazde. Oni se nikada nece moci vratiti u svoju domovinu, naveo je njegov branilac, a sam Babic ce morati da izdrzava kaznu pod strogim bezbednosnim uslovima. Sud se s tim slozio: ?Prihvativsi da saradjuje sa tuzilastvom pod uslovima napred opisanim, Babic je sebe i svoje bliznje izlozio znacajnim bezbedonosnim rizicima.?



Vece je odbilo da razmotri Babicev dobar karakter pre izbijanja sukoba kao olaksavajucu okolnost, primetivsi da su mnogi koji su pocinili zlocine i ucestvovali u progonima bili obicni ljudi pre rata. ?Predjasnji dobar karakter osudjenika... kao takav se ne uzima kao olaksavajuci faktor?, osim pod izuzetnim okolnostima.



Moze se zakljuciti da je pretresno vece odmeravalo znacajne olaksavajuce i otezavajuce okolnosti ? ekstremnu tezinu zlocina kojima je Babic doprineo kao neko ko je u njima imao vodecu ulogu, sa njegovim dobrovoljnim priznanjem krivice i njegovom krucijalnom saradnjom sa tuzilastvom, koje pokusava da njegove bivse saradnike privede pravdi.