Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Sud odbija sažet prikaz 1300 svedoèanstava svedoka koje je pripremio sudski istraŽitelj

Sedmi dan
By IWPR ICTY
Pozicija tužilaštva u procesu protiv Slobodanu Miloševiću, optuženog za ratne
zločine i zloèine protiv čovečnosti, je donekle oslabljena sedmog dana suđenja.
Pretresno veæe, ćiji je jedan èlan danas bio odsutan, odbilo je zahtev tužilaštva da se kao dokazni materijal prihvati sažet prikaz svedočanstava 1300 svedoka koje je pripremio sudski istražitelj. Ovaj rezime svedočanstava je bio ponuđen Veću kao argument teze tužilaca da je deportacija 90 procenata albanskog
stanovništva sa Kosova bila planski izvršena kao deo strategije Slobodana
Miloševića i drugih optuženih. Sudski istražitelj Kevin Kurtis je analizirao svih 1300 svedoćanstava svedoka i na osnovu njih je formirao svoje stručno mišljenje. Međutim, on nije lično intervjuisao svedoke, i nije bio prisutan prilikom intervjua.

Šef tužilaštva Džefri Najs je insistirao da ne bi bilo moguće dovesti i manjinu od tih 1300 svedoka lično pred sud, te da je zato tužilaštvo odabralo po 20
svedočanstava iz 24 poprišta zločina (ukupno 480 svedoka.) Tužioci su još
ponudili da smanje ovaj broj na po pet svedočanstava iz ukupno deset poprišta,
pri čemu bi uživo svedočili po jedan ili dvojica svedoka, a svedočanstva ostalih
bi bila izneta u pisanom obliku. Pravilo 92 bis Međunarodnog suda dopušta
pisana svedočanstva umesto direktnih izjava svedoka, uz dozvolu pretresnog
veća. Ovo veće tek treba da odluči u kojoj meri su prihvatljiva takozvana 92 bis
svedočenja.

Gospodin Najs je naglasio da bi rezime koji je sastavio sudski istražitelj bio
koristan i sudijama i optuženom, dodavši da smatra vrlo korisnim Miloševićevo
aktivno učestvovanje u procesu. Najs je istakao da je Milošević u svojoj uvodnoj reči najavio svoju nameru da pokuša da dokaže da su kosovski Albanci
dobrovoljno napustili pokrajinu da bi pobegli pred bombama NATO-a i da su za
ubistva, pljačke i razaranja imovine odgovorni pojedinci koji su se izmakli
komandnoj kontroli.

Gospodin Steven Kej je u ime 'prijatelja suda' (amici curiae) tražio da sud ne
uzme u obzir istraživačev rezime svedočanstava, smatrajući da bi to bilo
ponavljanje uvodne reći tužilaštva, a ne nove informacije o nečemu čemu je ovaj
direktno bio svedok, ili o čemu je barem lično razgovarao sa svedocima. Kej je
potvrdio da sud dozvoljava svedočenje po čuvenju, ali upozorio da tu mogućnost
treba koristiti vrlo oprezno. 'Ovo je ekstreman oblik svedočenja iz druge ruke,'
rekao je Kej komentarišući činjenicu da je istraživač Kurtis samo pročitao
pisana svedočanstva i nije direktno razgovarao sa svedocima (što bi isto bilo
svedočenje iz druge ruke, so obzirom na to da Kurtis sam nije bio svedok
događaja.) 'Sudije su ti koji [na osnovu pisanih ili direktnih svedočanstava
svedoka]donose zaključke,' zaključio je Kej.

Pretresno veće se složilo s njim. Sudija Mej je potvrdio da je svedočanstvo
osobe koja nije prisustvovala samim događajima svedočenje po čuvenju.
Složivši se da pravila Suda u načelu dozvoljavaju takva svedočanstva, dodao je
da sud ipak ima pravo da ih prihvati ili odbaci, zavisno o njihovoj dokaznoj
vrednosti. Sud je odlučio da bi svedočenje Kurtisa i njegov rezime
svedočanstava bili ponavljanje uvodne reči tužilaštva i da ne bi bile od koristi
sudijama.

Nakon ove odluke suda, Milošević se obratio Pretresnom veću da ospori navod
tužilaca da on uèestvuje u suðenju. 'Ja ne priznajem ovaj sud, ali ću i dalje da
koristim svaku priliku da se obratim javnsoti…' Nastavio je zatim da obrazlaže
svoje neslaganje sa Kurtisovim rezimeom svedočanstava. Sudija ga je prekinuo
sa: 'Slažemo se s Vama, gospodine Miloševiću,' naznačivši da je već
odlučeno u njegovu korist. Tužioci su onda pozvali prvog neposrednog svedoka
zločina.