Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Sud odbacuje Karadžićev zahtev da se uputi obavezujući poziv Klintonu

Sudije optužuju okrivljenog za pokušaj ubiranja poena i izazivanja pažnje javnosti.
By Rachel Irwin

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 753, 24. avgust 2012.)

Sudije Haškog tribunala odbacile su ove sedmice zahtev ratnog predsednika bosanskih Srba, Radovana Karadžića, da se bivšem predsedniku Sjedinjenih Država, Bilu Klintonu (Bill Clinton), uputi obavezujući sudski poziv. One su taj zahtev opisale kao „sudsku taktiku“ čiji je cilj sticanje političkih poena i pridobijanje medijske pažnje.

U svom pismenom zahtevu od 9. jula, Karadžić je naveo da se predsednik Klinton nije protivio tome da Hrvatska prosleđuje isporuke oružja koje su bosanskim Muslimanima stizale iz drugih zemalja. To je, po Karadžiću, bilo „direktno kršenje“ embarga Ujedinjenih nacija na naoružanje, koji je u to vreme bio na snazi.

Okrivljeni je naveo i da je delegacija koju je Klinton u avgustu 1995. poslao u Bosnu lidere bosanskih Muslimana obavestila o tome da su Sjedinjene Države spremne da, ukoliko mirovni pregovori propadnu, ponude direktnu vojnu pomoć kako njima, tako i bosanskim Hrvatima.

Karadžić tvrdi da je ta ponuda bila „izgovor“ za drugi minobacački napad na sarajevsku pijacu Markale, koji je usledio 28. avgusta 1995. i u kojem su stradale 34 osobe, dok ih je ranjeno 78. On je bosansku vladu optužio za taj napad. No, sudije Tribunala su 2007. godine – na suđenju jednom od Karadžićevih generala, Dragomiru Miloševiću – zaključile da je za njega odgovorna vojska bosanskih Srba.

Karadžićev zahtev za upućivanjem obavezujućeg poziva usledio je nakon što je vlada SAD u maju 2012. odbacila pokušaj da se obezbedi Klintonovo dobrovoljno učešće.

U svojoj odluci od 21. avgusta, sudije su odbile taj zahtev i kritikovale ovakav pristup.

One su konstatovale da bi obavezujući pozivi trebalo da budu neka vrsta poslednjeg pribežišta u situacijama kada informacije nije moguće pribaviti ni na koji drugi način, kao i ukoliko se smatra da je to uistinu neophodno za pripremu suđenja.

„Ovo veće je već iznelo stav da je učešće nekih država-članica UN-a, uključujući i SAD, u navodnom švercovanju oružja u [Bosni] irelevantno i nepotrebno za svrhe ovog suđenja“, navele su sudije u pisanoj odluci.

Takođe, veće je izrazilo zabrinutost zbog načina na koji Karadžić „koristi ovo umnogome prinudno oruđe“, te dodalo kako on nije učinio nikakav ozbiljniji napor da zadovolji uslove za odobravanje obavezujućeg sudskog poziva.

„Štaviše, okrivljeni je nekoliko pasusa svoga podneska posvetio pravu predsednika Klintona da ne optužuje samog sebe, pri čemu je sugerisao da bi predsednik Klinton mogao biti odgovoran za zločine koje su bosanski Muslimani počinili nad bosanskim Srbima“, navele su sudije, dodajući da to nema nikakve veze sa zahtevom za izdavanjem obavezujućeg poziva.

„To je kod veća izazvalo uverenje da, kada je u pitanju ovaj podnesak, optuženikov motiv nije taj da osnaži svoju pravnu odbranu, već da stekne političke poene i privuče medijsku pažnju.“

Sudije su se osvrnule i na tempo kojim Karadžić podnosi zahteve za upućivanje obavezujućih poziva, te napomenule da tome treba pribegavati samo u retkim situacijama.

„S obzirom na učestalost sa kojom okrivljeni tokom ovog suđenja podnosi zahteve za slanje obavezujućih poziva, ne može se reći da on to oruđe koristi sa merom“, stoji u pisanoj sudijskoj odluci.

Sudije su upozorile na to da će, ukoliko Karadžić ne izmeni svoj pristup obavezujućim nalozima, „možda doći trenutak kada će veće proceniti da su njegovi zahtevi za izdavanjem obavezujućih poziva neozbiljni“.

Karadžić se mora usredsrediti na pravna i činjenična pitanja koja su relevantna i neophodna za njegov slučaj, umesto na učešće članica UN-a u bosanskom sukobu – zaključile su sudije.

Tužioci navode da je Karadžić, kao neko ko je u periodu od 1992. do 1996. u Bosni bio predsednik samoproglašene Republike Srpske (RS), odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, koji su „doprineli ostvarivanju cilja – trajnog raseljavanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosanski Srbi“.

Karadžić se tereti i za planiranje i nadziranje opsade Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je poginulo skoro 12,000 ljudi, kao i za masakr koji je nad preko 7,000 muškaraca i dečaka u julu 1995. počinjen u Srebrenici. Uhapšen je jula 2008. u Beogradu, nakon što je 13 godina proveo u bekstvu.

Okrivljeni se pred sudom brani samostalno i izjasnio se kao nevin po svim tačkama optužnice.

Rachel Irwin izveštava za IWPR-a iz Haga.