Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Sud nastavlja sa radikalnim odlukama ponovo razmatrajuci razdvajanje optuznica

By IWPR ICTY
Iako je odlozilo sudjenje Milosevicu za novih sest nedelja, pretresno vece ne sedi besposleno. Vece nije spremno da dozvoli da Milosevicevo slabo zdravstveno stanje i to sto se sam brani nastave da prolongiraju postupak koji je zapoceo pre skoro dve i po godine i jos uvek nije stigao do polovine.



U nalogu izdatom 19.jula, sud je pokazao svoju nameru da vidi kraj izvodjenja odbrane do oktobra 2005.godine, sto je kalkulacija koja se zasniva na tri sudeca dana nedeljno sa prekidima samo za praznike. Sud je zakljucio da Milosevic nece biti u stanju da se pridrzava ovog rasporeda ako se sudjenje nastavi kao do sada. Cak sta vise, uprkos cinjenici da je proslo pet meseci od trenutka kada je Milosevicu nalozeno da pocne sa odbranom, prema lekarima on za to jos uvek nije sposoban.



Uzimajuci to u obzir, kao i svoju esencijalnu duznost da privede sudjenje pravicnom i brzom kraju, sud prikuplja informacije koje su mu potrebne da usmeri buducnost ovog slucaja. Zatrazeni su medicinski izvestaji od tri lekara, ukljucujuci postupajuceg i nezavisnog kardiologa, kao i Milosevicevog postupajuceg lekara, da bi se utvrdila sposobnost optuzenog da nastavi da se sam brani na nacin na koji je to cinio do sada. Sud je zatrazio od sekretarijata da identifikuje potencijalnog branioca koji bi mogao biti postavljen u nekom kapacitetu da pomogne u odbrani. Takodje, 19.jula sud je zatrazio od tuzioca da podnese pravno objasnjenje o ulozi nametnutog branioca u obezbedjivanju pravicne prezentacije odbrane, posebno ako optuzeni odbija ili ne saradjuje sa braniocem. Milosevic je uporno insistirao da se sam brani, izjavljujuci da prihvatanje cak i rezervnog (standby) branioca ili ko-branioca «ne dolazi u obzir». Pitanje je da li ce on promeniti svoju poziciju o tome.



Iznenadjujuce za posmatrace, sud je izdao jos jedan nalog 20.jula, kojim je od stranaka zatrazeno da podnesu pismene podneske o mogucnosti razdvajanja jedne ili vise optuznica. Od stranaka je takodje zatrazeno misljenje koja od tri optuznice treba da bude razmatrana prva, ukoliko pretresno vece odluci da nastavi u tom pravcu.



Ovaj potez je bio iznenadjujuci jer je u februaru 2002. zalbeno vece preinacilo odluku pretresnog veca kojim je odbijeno spajanje tri optuznice - sto je trazilo tuzilastvo. Pretresno vece je smatralo da krivicna dela navedena u optuznici za Kosovo nisu deo iste transakcije sa kriminalnim aktima navedenim u optuznicama za Hrvatsku i Bosnu. Zbog toga nisu bili ispunjeni uslovi iz pravila 49 Pravilnika o postupku i dokazima MKSJ-a za spajanje optuznica. Zalbeno vece je ocenilo da je pretresno vece pogresno protumacilo znacenje pojma «ista transakcija». Ono je zatim odlucilo da su radnje navedene u tri optuznice (za zlocine u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu) bile deo iste transakcije i da se zbog toga mogu suditi zajedno. Zalbeno vece je smatralo da bi jedno sudjenje bilo manje naporno za optuzenog od dva ili tri sudjenja. Pretresno vece je prihvatilo spajanje optuznica za Bosnu i Hrvatsku.



Vrativsi se ponovo na ovo pitanje dve i po godine nakon pocetka sudjenja, pretresno vece primecuje da je zalbeno vece navelo da bi se pitanje razdvajanja optuznica moglo preispitati ukoliko sudjenje postane neozvodljivo. «Ukoliko pretresnom vecu postane ocigledno da se sudjenje razvija u takvom pravcu da postaje neizvodljivo suditi – pogotovo ako, na primer, tuzilastvo postane ili nesposobno ili nevoljno da vrsi svoje odgovornosti sto bi se ogledalo u sputanosti u pogledu dokaza koje prezentuje – i dalje ostaje otvorena mogucnost za pretresno vece da u toj fazi postupka odredi razdvajanje optuzbi vezanih za jednu ili vise od tri oblasti bivse Jugoslavije. Nista u ovoj odluci ili u ovim obrazlozenju nece sprecavati pretresno vece da to ucini».



Iako zalbeno vece nije predvidelo dogadjaje koji mogu «sudjenje naciniti neizvodljivim», ono je ostavilo pretresnom vecu da odluci o razdvajanju jedne ili vise sudjenja ako to postane neophodno. Postavlja se pitanje da li ce razdvajanje optuzbi ustedeti vreme, kako je zalbeno vece navelo u svojoj odluci. Ono bi, medjutim, omogucilo da se sudjenje po jednoj od optuznica zavrsi mnogo ranije nego da tri optuznice ostanu spojene.



Pre nego sto je sudjenje zapocelo, Milosevic je odbio da zauzme stav po pitanju spajanja tri optuznice. On je pred sudom rekao: «[...] kako cete vi provesti svoj postupak, to zavisi od vas. Ja vam necu davati predloge o tome». Medjutim, u ovoj fazi Milosevic bi mogao da izlozi svoje misljenje, uzimajuci u obzir da je on taj koji treba da prezentuje dokaze. Pitanje je da li on zeli da se jedan od slucajeva zavrsi, pogotovo ako je to kosovski slucaj, koji mnogi posmatraci smatraju najjacim slucajem tuzilastva, ili bi zeleo da sudjenje nastavi da se razvlaci u nedogled bez zavrsetka?



Naravno, Miloseviceve zelje, pa cak i ono sto bi bilo najpravicnije za njega nisu jedina pitanja za razmatranje. Javnost i zrtve takodje imaju interes da se sudjenje zavrsi u roku koji se vise ne moze nazvati razumnim, vec pre manje nerazumnim rokom. Takodje, tribunal ima interes u ocuvanju integriteta postupaka koji se pred njim odvijaju – sto dovodi do zakljucka o ovom vec djavoljem sudjenju kao onoliko brzom koliko to okolnosti i pravicnost dozvoljavaju. Ako nista drugo sada bar izgleda da je pretresno vece predano da uzme stvari u svoje ruke da bi obezbedilo da se odbrana zavrsi do oktobra sledece godine.



Rok za tuzilastvo da dostavi parametre o nametanju branioca je 26.jul, a strane u postupku se moraju odrediti prema razdvajanju predmeta do 27.jula. Tribunal nece raditi tri nedelje pocev od 30.jula, ali bi u tom periodu zalbeno vece moglo da donese pismenu odluku. Milosevic ce zapoceti sa svojom odbranom 31.avgusta.