Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Sud naredio Srbiji i Crnoj Gori da odmah dostave tražene dokumente

By IWPR ICTY
Pretresno veće u suđenju Miloševiću je utvrdilo da 'Srbija i Crna Gora nisu ponudile zadovoljavajući razlog zašto do sada nisu dostavile stenograme sednica Vrhovnog veća odbrane.' U Sudskoj odluci izrečenoj 5. juna 2003., sudije su naložili Vladi Srbije i Crne Gore da ispuni tu obavezu u roku od mesec dana. Stenogrami su na listi prioritetnih dokumenta koje tužioci već gotovo šest meseci bezuspešno potražuju od Vlade.

Ova odluka Pretresnog veća je odgovor na molbu za pomoć koju su im u decembru 2002 uputili tužioci. Održane su dve rasprave o ovoj temi, prva u martu 2003, kada su sudije dali Srbiji i Crnoj Gori dva meseca da dostave traženu dokumentaciju. 20. maja su tužioci obavestili Veće da još nisu primili dokumenta. Nedugo nakon toga, 3. juna, je održana druga rasprava, a dva dana kasnije je Veće uputilo Vladi zahtev za saradnju.

Sudije su naglasili da se zahtev odnosi samo na deo zatraženog materijala, te da zadržavaju pravo da naknadno zahtevaju dostavljanje dodatne dokumentacije.

Na rasparvi 3. juna, tužioci su obavestili Veće da su im Srbija i Crna Gora dale na uvid skraćene zabeleške sa 60 ili 70 sednica Vrhovnog veća odbrane, ali ne i kompletne stenograme. Vlada nije dala zadovoljavajuće objašnjenje zašto nisu u potpunosti udovoljiil zahtevu.

Lista prioritetnih dokumenata je duga, i uključuje dokumenta koja se odnose na finansije i na Vrhovnu komandu, ali i zahtev za puni pristup arhivama Srbije i Crne Gore. Arhivski materijali su ranije pripadali Vladi Savezne Republike Jugoslavije, i postali su vlasništvo Srbije i Crne Gore.

Tužioci su u pismenom podnesu Veću naveli da je, u novembru 2002, SRJ pristala da dozvoli njihovom timu onakav pristup arhivskom materijalu kakav oni sada traže od Srbije i Crne Gore. Nova država je to odbila, tvrdeći da tužioci idu u 'pecanje' za bilo kakvim relevantnim dokumentima. Odgovor tužiolaca je da su druge države nastale raspadom bivše Jugoslavije omogućile ovakav pristup istraživačima Međunarodnog suda.

Nije jasno zašto Vlada odbija punu saradnju po pitanju ovih dokumenata. Za očekivati bi bilo da bi nove demokratske snage koje su preuzele vlast nakon ubistva Premijera Đinđića bile spremne da dele informacije sa Međunarodnim sudom, i da poštuju pravne obaveze države. Ako su ljudi koji su sada na vlasti zaista uništili ili znatno umanjili mrežu ratnih zločinaca i kriminalaca koji su ometali saradnju sa Međunarodnim sudom, nije jasno zašto nerado daju na uvid dokumentaciju iz koje se vidi u kojoj meri je Milošević planirao i rukovodio ratove i etničko čišćenje u Hrvatskoj, Bosni i Kosovu?

Premda će Sud možda ponovo da se obrati Vladi sa zahtevom za dokumente, Srbija i Crna Gora bi dobro učinile da ne čekaju taj zahtev, nego da odmah počnu da sarađuju. Ako tužioci ne dobiju svu dokumentaciju, možda neće uspeti da dokažu navode optužnice protiv Slobodana Miloševića, a to sigurno nje u interesu novih vlasti!

Vreme prolazi…