Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change
Sud doneo odluku da zlocini u Vojvodini nisu pokriveni Statutom Tribunala
Vojislav Seselj, koji je optuzen za ratne zlocine i zlocine protiv covecnosti, uspeo je da izdejstvuje “poen” pred Pretresnim vecem u vezi sa njegovim osporavanjem optuznice. Jedan deo Seseljevih prigovora protiv optuzbe odnosi se na navodne akcije u Vojvodini, u Srbiji. Oni su zasnovani na premisi da nije bilo oruzanog sukoba u Vojvodini. Uslov za primenu obe odredbe Statuta po kojima je Seselj optuzen, clan 3 – Ratni zlocini i clan 5 – Zlocini protiv covecnosti, jeste postojanje oruzanog sukoba. Osim zahteva tuzilastvu da pojasni znacenje izraza “pocinjeni”, sud je odbio preostale Seseljeve prigovore.
Pored optuzbi za zlocine pocinjene u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, optuznica tereti Seselja za deportaciju nesrpskog (pretezno hrvatskog) stanovnistva u Vojvodini. On je optuzen da je na sastanku odrzanom u maju 1992.godine u Vojvodini instruirao “svoje saradnike (iz Srpske radikalne stranke, ciji je predsednik) da kontaktiraju nesrbe i da im prete smrcu ukoliko ne napuste to podrucje”. Nakon tog sastanka, Seselj “je odrzao zapaljiv govor u selu Hrtkovci u Vojvodini u kome je pozvao na proterivanje Hrvata iz tog podrucja, procitavsi pritom listu hrvatskih stanovnika koji bi trebalo da odu u Hrvatsku” – navodi se u optuznici. Nakon tog govora otpocela je tromesecna kampanja etnickog ciscenja, koja je ukljucivala uznemiravanje, zaplasivanje i pretnje. Mnogi Hrvati su napustili podrucje, a njihove kuce su Srbi zatim opljackali i zaposeli.
Optuznica pokusava da uspostavi vezu izmedju tih dogadjaja sa kampanjom etnickog ciscenja u Hrvatskoj i Bosni, gde je postojanje oruzanog sukoba utvrdjeno. Medjutim, sud je doneo odluku da tuzilastvo mora takodje navesti, i za to pruziti dovoljno dokaza, da je oruzani sukob postojao u Vojvodini u vreme kada su se ti dogadjaji navodno odigrali. Ukoliko tuzilastvo to ne uspe da ucini, tacke optuznice vezane za Vojvodinu bice povucene ili odbijene.
U najvecem delu rat se nije vodio na teritoriji Srbije. Medjutim, navodno etnicko cescenje u Vojvodini jeste deo ukupne kriminalne seme za koju tuzilastvo optuzuje. Cini se da stanoviste zalbenog veca u slucaju Kunarac (12.jun 2002.) protivreci odluci pretresnog veca u ovom slucaju: “Nije neophodno da postoji korelacija izmedju oblasti gde se odvijaju borbe i geografskog domasaja zakona ratovanja. Zakoni rata primenjuju se na citavoj teritoriji zaracenih drzava ili, u slacaju unutrasnjeg sukoba, na citavoj teritoriji pod kontrolom strane u sukobu”. Obzirom da tuzilastvo navodi zajednicki zlocinacki poduhvat, u kome su ucesce uzeli srpski i savezni rukovodioci, da se nesrbi uklone iz delova Hrvatske, Bosne i Vojvodine, cinjenica da se borbe izmedju dve vojne formacije nisu odigrale u Vojvodini ne bi trebalo da bude relevantna. Nasilno premestanje civilnog stanovnistva, kao deo zajednickog zlocinackog poduhvata, bi trebalo da bude pokriveno odredbama statuta. Kao sto je zalbeno vece u slucaju Kunarac zakljucilo: “Krsenje zakona i obicaja ratovanja moze nastupiti u vreme i na mestu na kome se ne odigravaju borbe”.
Pretresno vece odobrilo je tuzilastvu da precizira pitanja nadleznosti vezana za Vojvodinu i postojanje oruzanog sukoba. Ukoliko to pojasnjenje ne zadovolji vece, tuzilastvo moze da zatrazi odobrenje za ulaganje zalbe.
Pored optuzbi za zlocine pocinjene u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, optuznica tereti Seselja za deportaciju nesrpskog (pretezno hrvatskog) stanovnistva u Vojvodini. On je optuzen da je na sastanku odrzanom u maju 1992.godine u Vojvodini instruirao “svoje saradnike (iz Srpske radikalne stranke, ciji je predsednik) da kontaktiraju nesrbe i da im prete smrcu ukoliko ne napuste to podrucje”. Nakon tog sastanka, Seselj “je odrzao zapaljiv govor u selu Hrtkovci u Vojvodini u kome je pozvao na proterivanje Hrvata iz tog podrucja, procitavsi pritom listu hrvatskih stanovnika koji bi trebalo da odu u Hrvatsku” – navodi se u optuznici. Nakon tog govora otpocela je tromesecna kampanja etnickog ciscenja, koja je ukljucivala uznemiravanje, zaplasivanje i pretnje. Mnogi Hrvati su napustili podrucje, a njihove kuce su Srbi zatim opljackali i zaposeli.
Optuznica pokusava da uspostavi vezu izmedju tih dogadjaja sa kampanjom etnickog ciscenja u Hrvatskoj i Bosni, gde je postojanje oruzanog sukoba utvrdjeno. Medjutim, sud je doneo odluku da tuzilastvo mora takodje navesti, i za to pruziti dovoljno dokaza, da je oruzani sukob postojao u Vojvodini u vreme kada su se ti dogadjaji navodno odigrali. Ukoliko tuzilastvo to ne uspe da ucini, tacke optuznice vezane za Vojvodinu bice povucene ili odbijene.
U najvecem delu rat se nije vodio na teritoriji Srbije. Medjutim, navodno etnicko cescenje u Vojvodini jeste deo ukupne kriminalne seme za koju tuzilastvo optuzuje. Cini se da stanoviste zalbenog veca u slucaju Kunarac (12.jun 2002.) protivreci odluci pretresnog veca u ovom slucaju: “Nije neophodno da postoji korelacija izmedju oblasti gde se odvijaju borbe i geografskog domasaja zakona ratovanja. Zakoni rata primenjuju se na citavoj teritoriji zaracenih drzava ili, u slacaju unutrasnjeg sukoba, na citavoj teritoriji pod kontrolom strane u sukobu”. Obzirom da tuzilastvo navodi zajednicki zlocinacki poduhvat, u kome su ucesce uzeli srpski i savezni rukovodioci, da se nesrbi uklone iz delova Hrvatske, Bosne i Vojvodine, cinjenica da se borbe izmedju dve vojne formacije nisu odigrale u Vojvodini ne bi trebalo da bude relevantna. Nasilno premestanje civilnog stanovnistva, kao deo zajednickog zlocinackog poduhvata, bi trebalo da bude pokriveno odredbama statuta. Kao sto je zalbeno vece u slucaju Kunarac zakljucilo: “Krsenje zakona i obicaja ratovanja moze nastupiti u vreme i na mestu na kome se ne odigravaju borbe”.
Pretresno vece odobrilo je tuzilastvu da precizira pitanja nadleznosti vezana za Vojvodinu i postojanje oruzanog sukoba. Ukoliko to pojasnjenje ne zadovolji vece, tuzilastvo moze da zatrazi odobrenje za ulaganje zalbe.
As coronavirus sweeps the globe, IWPR’s network of local reporters, activists and analysts are examining the economic, social and political impact of this era-defining pandemic.
