Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Sud dodelio Šešelju rezervnog branioca

By IWPR ICTY
Drugo Pretresno veće Međunarodnog suda je u detaljno razloženoj odluci naložilo Sekretarijatu suda da dodeli rezervnog advokata optuženom Vojsilavu Šešelju, premda se on tome protivio. Šešelj je ranije rekao da želi da se brani samostalno, bez asistencije advokata. Tužilac, koji zna da je Šešelj poznat po sklonosti da drži predstave, a da je već najavio da planira da 'upotrebi Sud kao političku platformu' je podeno zahtev Veću da se optuženom dodeli advokat, bez obzira na njegove primedbe. Šešelj je odgovorio sa dopisom na 93 strane, u kome je istakao da je njegova odluka da se samostalno brani 'finalna i neoporečiva.'

Sudije su međutim, demonstirale da oni, a ne optuženi, rukovode suđenjem, time što su presudili da pravo optuženog da se samostalno brani nije apsolutno. Dužnost Suda je da osigura da suđenje bude fer i nepristrano, što je u interesu optuženog, ali i samog Suda, koji time osigurava svoj legitimitet. Optuženik, čak i ako ima pravno obrazovanje, nema nužno i iskustvo i znanje potrebno da rukovodi vlastitom odbranom u dugom, kompleksnom suđenju. Uz to, obaveza Suda je da 'osigura da suđenje napreduje bez prekida, odgoda i smetnji.'

Sudije su procenili da postoji ozbiljan razlog za zabrinutost da bi Šešelj pokušao da ometa suđenje, s obzirom na to da je najavio 'svoju nameru da upotrebi Sud kao tribinu za širenje svojim političkih uverenja i ciljeva.' Sudije nemaju nameru da dozvole da budu upotrebljeni za promociju Šešeljevog nacionalizma. Pišući u ime Veća, Sudija Šomburg (Schomburg) je istakao da je Šešelj već demonstrirao spremnost da ometa suđenje, kao i da mu je potrebna pomoć profesionalnog advokata. 'Njegov rukom pisani 'Odgovor na Tužiočev zahtev da mi se dodeli advokat bez moje saglasnosti' je bio ne samo preterano dug, već i pretežno irelevantan.' Sudija Šomburg je napomenuo da je optuženi podneo rukom pisani napis na 116 strana, zanemarujući pravilo koje ograničava dužinu na deset strana, i da je bez prethodnog odobrenja podneo molbu Žalbenom veću (takođe pisanu rukom.) Šešeljev odgovor na odluku da mu se dodeli advokat je bio na 93 strane, od kojih se samo 13 odnosilo na pravna pitanja. Veće je ocenilo da se radi o 'neozbiljnoj zloupotrebi sudske prevodilačke službe.'
Šešelj je uložio dramatične pisane i usmene žalbe zato što se suđenje, navodno, odvija na jeziku koji on ne razume. Optuženi tvrdi da su mu nerazumljive sve jezičke varijante osim srpske ekavice (jezik koji se koristi na Sudu se službeno naziva bosansko-hrvatsko-srpski, ili B-C-S.)

Veće nije imalo strpljenja za Šešeljeve manipulacije. Osim što su rekli da su reči koje on, navodno, ne razume, 'samo varijacije jednog te istog jezika,' sudije su napomenuli da 'imaju razloga da veruju da optuženi razume i engleski,' koji je jedan od službenih jezika Suda. Šešelj je, naime, navodno proveo godinu dana kao predavač na Univerzitetu države Mičigen u SAD. Veće je procenilo da su Šešeljevi neozbiljni zahtevi, nepropisno uložene i nepropisno sročene molbe, znak da on namerava da ometa suđenje, i da mu je stoga potrebna pravna pomoć.

Sud je, barem za sada, odbio zahtev tužilaštva da se optuženom nametne stalni branilac protiv njegove volje, ali nisu isključili mogućnost da će to kasnije da urade. Drugo Pretresno veće je ocenilo da 'u ovoj fazi procesa najbolji način da se zaštite prava optuženog, a da se istovremeno zadovolje interesi pravde, je da mu se dodeli rezervni branilac po Pravilu 44(A).' Veće je zatim strogo definisalo ulogu rezervnog advokata.

U ovoj fazi, rezervni branilac koga će da odabere I imenuje Sekretarijat, će da asistira optuženom u pripremi za suđenje i u iznošenju odbrane za vreme suđenja, 'kada god to od njega optuženi zatraži.' S obzirom na Šešeljevo dosadašnje ponašanje, malo je verovatno da će on da zatraži pomoć. Ipak, iz odluke Veća se jasno vidi da je svrha rezervnog branioca da bude spreman da preuzme predmet, ako to bude potrebno. Da bi mogao da preuzme predmet,on ili ona mora biti u svakom trenutku u potpunosti u toku sa procesom. Sudije traže od njega ili nje da prima sve dopise, da prisustvuje pretresu i da 'aktivno učestvuje u pripremi odbrane, da bi u svakom trenutku bio spreman da preuzme odbranu na suđenju…' On ili ona takođe mora da se obrati Veću kada god od njega sudije ili optuženi to traže, i da nudi savete optuženom 'kada smatra da je to umesno, a pogotovo u vezi sa dokazima i proceduralnim pitanjima…' Malo je verovatno da će Šešelj da prihvati ikakav savet.

Sudije su ostavili za kraj najvažniji deo opisa uloge rezervnog branioca. 'U slučaju da se optuženi zlostavlja [svedoke]' rezervni branilac može da preuzme ispitivanje [ ...]' Sudije su dodali da je to mnogo bolje nego da se prekida pretres zbog nepropisnog ponašanja optuženog. Čak i kada rezervni advokat preuzme ispitivanje, optuženi ima pravo da upravlja unakrsnim ispitivanjem. Drugim rečima, optuženi može da odluči o čemu želi da advokat ispituje svedoka.

U odluci Veća stoji još i da rezervni branilac može sasvim da preuzme odbranu ako sudije ocene da 'iako je bio upozoren, optuženi ometa pretres ili ako postane potrebno da se optuženog udalji iz sudnice po Pravilu 80(B).' Sudije su jasno stavili do znanja do bi tako nešto moglo da se desi samo pod izuzetnim okolnostima, ali su istovremeno najavili -- i pri tom optuženog upozorili -- da ne nameravaju da tolerišu nikakve lakrdije.

Odluka Drugog pretresnog veća -- da pravo na samo-reprezentaciju nije apsolutno i da može biti ograničeno radi zaštite integriteta procesa i obezbeđivanja nepristrasnosti suđenja -- se bitno razlikuje od dosadašnje prakse Prvog pretresnog veća pred kojim se sudi Miloševiću. Drugo veće već više od godine dana posmatra kako optuženi Milošević gura sudije do granica izdržljivosti, kako traći vreme nebitnim i često ponovljenim pitanjima. Predsedavajući Sudija Ričard Mej je već mnogo puta intervenisao i više puta je prekinuo Miloševićeva unakrsna ispitivanja. Milošević je svojim neprofesionalnim ponašanjem takođe skratio vreme koje je na raspolaganju tužilaštvu za iznošenje dokaza, a samo suđenje je znatno produženo. Očigledno je da Drugo pretresno veće želi da izbegne ove probleme, koji bi možda bili još veći u suđenju Šešelju, s obzirom na to da je on još skloniji ekscesima nego što je Milošević.

Nedavno je Prvo veće odbilo zahtev tužilaca da se Miloševiću protiv njegove volje nametne advokat, smatrajući da to 'nije uobičajeno u akuzatornim (kontradiktornim) pravosudnim sistemima.' Drugo veće smatra da pravo na samo-reprezentaciju nije apsolutno i da je 'pod određenim okolnostima … postavljanje advokata u interesu pravde.' Drugo veće je dalje u svojoj odluci istaklo da je Prvo veće postavilo trojicu prijatelja suda (amici curiae) i dva pravnika-asistenta čija je prvenstvena uloga da osiguraju da su prava optuženog zaštićena. Amici pomažu sudu, a pravnici-pomočnici ne učestvuju u pretresu već samo asistiraju optuženom. Rezervni branilac ima drugačiju ulogu; on ili ona će aktivno učestvovati u procesu, u svakom trenutku spreman -- ili spremna -- da, na zahtev sudija, preuzme odbranu od Šešelja.

Odlukom da bude postavljen rezervni branilac, Drugo veće je jasno stavilo na znanje da neće da dozvoli da Sud i proces međunarodne pravde budu zloupotrebljeni od strane onih koji poriču njihov legitimitet. Veće je pokazalo da prepoznaje da je njihova primarna uloga da zaštite i sačuvaju integritet sudskog procesa. A to znači i da osiguraju da suđenje bude fer, i u odnosu na optuženog, i u odnosu na puibliku koja s punim pravom zahteva pravdu za nepojamnu okrutnost i počinjene zločine. Uprkos vlastitim nastojanjima da minira proces, Šešelj će dobiti fer i nepristrasno suđenje.