Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Suština suđenja Mladiću

By Rachel Irwin

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 696, 10. jun 2011.)

S obzirom na to da uskoro počinje proces protiv bivšeg komandanta vojske bosanskih Srba, Ratka Mladića, novinarka IWPR-a koja izveštava iz Haga, Rejčel Irvin, podrobno analizira jedno od najznačajnijih suđenja koje će se odigrati pred Haškim tribunalom.

Reč je o slučaju o kojem već postoji niz otvorenih pitanja, uključujući i zabrinutost zbog Mladićevog zdravstvenog stanja i dilemu oko toga da li bi njegovo suđenje trebalo spojiti sa procesom protiv bivšeg lidera bosanskih Srba, Radovana Karadžića.

 


 

Zbog čega je hapšenje Ratka Mladića toliko važno?

Hapšenje Ratka Mladića je značajno po više osnova.

Pre svega, kao najviši vojni zvaničnik vojske bosanskih Srba u vreme rata u Bosni i Hercegovini, Mladić je navodno direktno odgovoran za neka od najtežih zlodela koja su počinjena tokom tog sukoba. Među njima su i srebrenički masakr, u kojem je 1995. ubijeno oko 8,000 bošnjačkih (bosansko-muslimanskih) muškaraca i dečaka; kao i artiljerijska i snajperska kampanja protiv Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je ubijeno oko 12,000 civila.

Pre no što je 26. maja uhapšen u srbijanskom selu Lazarevu, Mladić se 16 godina skrivao od pravde. Međutim, itekako je bio prisutan na brojnim suđenjima pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u Hagu, gde se njegovo ime često spominje u iskazima svedoka i u presudama.

Zloglasni video-snimak na kojem se vidi Mladić kako – neposredno uoči samog masakra – šeta ulicama Srebrenice i deli slatkiše bošnjačkoj deci, već je nekoliko puta prikazan u sudu. Isto važi i za video-snimak na kojem Mladić ulazi u autobuse prepune Bošnjka koji će biti deportovani iz Žepe (enklava u blizini Srebrenice). Ulazeći u svaki autobus, Mladić je putnicima govorio kako im „poklanja“ živote. „Mogli ste svi živeti ovde da nas vaši ljudi nisu dirali“, naglašavao je on.

Pravnici i istoričari tvrde da bi, uprkos tome što su pred Tribunalom, počev od njegovog osnivanja 1993. godine, vođeni postupci protiv ukupno 125 osoba – uključujući bivšeg predsednika Srbije, Slobodana Miloševića, i bivšeg predsednika bosanskih Srba, Radovana Karadžića, čije suđenje još uvek traje – taj sud naposletku bio smatran neuspešnim da je Mladić uspeo da umakne pravdi.

Suđenje Mladiću je pogotovo značajno za žrtve i njihove porodice. Čak i danas postoje oni koji ne mogu da pronađu posmrtne ostatke svojih najmilijih koji su pogubljeni u Srebrenici, pri čemu mnogi od njih Mladića smatraju lično odgovornim za svoj gubitak. Prilikom njegovog prvog pojavljivanja u Hagu, jedna Bošnjakinja koja je sedela na galeriji rasplakala se dok je sudija čitao optužnicu.

Mladićevo hapšenje je značajno i za samu Srbiju, pogotovo zbog toga što je njegovo bekstvo praktično blokiralo nastojanja te zemlje da postane članica Evropske Unije.

Posle višegodišnjeg iznošenja oštrih kritika na račun Srbije zbog neuspeha u pronalaženju i hapšenju Mladića, tužilac Tribunala Serž Bramerc (Serge Brammertz) je 6. juna Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija rekao da je „Srbija ispunila jednu od ključnih obaveza prema Tribunalu i istovremeno priznala da je vladavina prava kamen temeljac njene budućnosti“.

Potom je konstatovao kako je „što se tiče Tribunala, time otklonjena jedna od poslednjih prepreka za to da se oni koji su krivi za ratne zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji proglase odgovornima. Iz perspektive međunarodnog krivičnog prava, time je potvrđena ova odgovornost.“


Mladić se tereti po više osnova, uključujući i komandnu odgovornost i učešće u zajedničkom zločinačkom poduhvatu. Šta to znači?

Mladiću se pripisuje lična krivična odgovornost za planiranje, podsticanje, naređivanje i/ili pomaganje zločina navedenih u 11 tačaka optužnice, među kojima su i genocid, progoni, istrebljenje, ubijanje, deportacija, nezakoniti napadi na civilno stanovništvo i korišćenje pripadnika UN-a kao talaca.

Osim toga, pripisuje mu se i komandna odgovornost po svim tim tačkama. To znači da je on, čak i da nije lično planirao ili izveo zločine, znao – ili imao razloga da zna – da će njegovi potčinjeni počiniti zločine, ili da su ih već počinili, a da nije preduzeo „neophodne i razumne mere“ da spreči te zločine, ili kazni njihove počinioce.

U optužnici postoji i pozivanje na doktrinu poznatu pod nazivom „zajednički zločinački poduhvat“ (ZZP).

U svom osnovnom obliku, ZZP podrazumeva udruživanje više osoba i zajednički plan da se počini zločin. Na primer, ukoliko se neka grupa ljudi okupi i isplanira zločin, a samo jedna od njih taj zločin počini, svaka osoba koja je sudelovala u planiranju biće smatrana jednako odgovornom kao i ona koja je „povukla obarač“.

Mladić se tereti za učešće u više ZZP-a, uključujući i sveobuhvatan plan – u čijoj je izradi navodno sudelovao i Karadžić – da se obezbedi „trajno raseljavanje bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju polažu pravo bosanski Srbi“.

Njih dvojica se terete i za još tri ZZP-a, čiji su ciljevi, kako se navodi u optužnici, bili: širenje terora među civilnim stanovništvom u Sarajevu posredstvom snajperske i artiljerijske kampanje; likvidacija Bošnjaka u Srebrenici; te korišćenje osoblja UN-a kao talaca. I drugi članovi najužeg rukovodstva bosanskih Srba navodno su sudelovali u tim zajedničkim planovima.

 




Mladić je optužen za genocid – šta ta teška optužba zapravo znači?

MKSJ je genocid definisao kao dela koja su počinjena sa namerom da se, u celini ili delimično, uništi neka „nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa“.

U Mladićevoj optužnici postoje dve tačke koje se tiču genocida – jedna se odnosi na Srebrenicu i masakr počinjen u julu 1995., a druga na devet opština u kojima su snage bosanskih Srba tokom rata ubijale, pritvarale, mučile i/ili zlostavljale Bošnjake i Hrvate.

Na ranijim suđenjima održanim pred MKSJ-om, ali i pred Međunarodnim sudom pravde (MSP), srebrenički masakr je već proglašen genocidom. Ono što tužioci nisu uspeli da dokažu u drugim slučajevima jeste to da se genocid dogodio i u ostalim bosanskim opštinama, pa se smatra da je suđenje Mladiću ujedno i poslednja prilika da se to pokuša.

Pravnici kažu da je genocid zločin koji se izuzetno teško dokazuje, jer je neophodno ustanoviti postojanje „genocidne namere“. Drugim rečima, tužioci će morati da pokažu da je Mladić zbilja imao nameru da uništi deo hrvatskog i bošnjačkog naroda u Bosni. 


 

Da li je broj optužbi toliko velik da – pošto već postoji zabrinutost za Mladićevo zdravlje – suđenje neće moći da bude okončano u razumnom roku?

Većina ljudi želi da suđenja pred međunarodnim tribunalima budu i sveobuhvatna i brza, ali to nije lako postići, pogotovo kada su u pitanju optuženici najvišeg ranga, koji se terete po više osnova.

Kompleksnost i priroda tih slučajeva dovode do toga da je za njihovo procesuiranje i zaključenje naprosto neophodno više vremena nego za suđenja pred nacionalnim sudovima. Stoga „razuman“ rok u Tribunalu znači nešto drugo nego inače. U stvari, Mladićeva optužnica je daleko sažetija nego što bi neki ljudi želeli, a ni izbliza nije onoliko opsežna kao ona koja je bila podignuta protiv nekadašnjeg predsednika Srbije, Slobodana Miloševića, koji je 2006. umro pre okončanja sudskog postupka.

Duga suđenja – koja traju od dve do četiri godine – u Tribunalu nisu nikakva retkost, tako da nema nikakvog razloga da proces protiv Mladića, ukoliko to dozvoli njegovo zdravstveno stanje, ne bude takav. Međutim, ukoliko sudije i tužioci budu procenili da Mladić neće moći da izdrži dugo suđenje, moglo bi da usledi skraćivanje optužnice, mada bi to bila komplikovana odluka. (Podrobnije o tome vidi u tekstu „Treba li skratiti Mladićevu optužnicu?“.)




Govori se i o spajanju slučaja s Karadžićevim – ali, zar to neće stvari učiniti još kompleksnijima? Prva trećina postupka protiv Karadžića je već okončana.

Da, u ovom trenutku bi spajanje Mladićevog slučaja s Karadžićevim bilo krajnje komplikovano, premda su im optužnice doslovce identične.

Nakon brojnih odlaganja, na suđenju Karadžiću su iskazi svedoka počeli u aprilu 2010., da bi do danas – za nešto više od godinu dana – tužioci već izneli celokupni dokazni materijal koji se odnosi na opsadu Sarajeva. Pred sudom su trenutno u toku iskazi svedoka o zločinima počinjenim na području pojedinih bosanskih opština. Stoga bi, ukoliko sudije odluče da sada spoje slučajeve, Mladićevi branioci verovatno zahtevali da svi već saslušani svedoci budu po drugi put unakrsno ispitani. A to bi moglo dovesti do značajnih odlaganja i logističkih komplikacija.

Ukoliko tužioci i sudije zaista žele da na neki način povežu slučajeve, mogli bi pokušati da spoje one njihove delove koji se tiču Srebrenice, dok bi ostatak svake optužnice bio zasebno procesuiran. Trenutno, tužilaštvo tvrdi da razmatra sve mogućnosti i da još nije odlučilo da li da uputi bilo kakav zahtev za spajanje. (Podrobnije o tome vidi u tekstu „Mladiću se verovatno neće suditi zajedno s Karadžićem“.)




Šta će se desiti ukoliko zdravstveno stanje postane problem – hoće li to dovesti do beskonačnog odlaganja suđenja?

Uprkos tome što je na prvom pojavljivanju loše izgledao i govorio nerazgovetno, priroda Mladićevih zdravstvenih problema još uvek nije utvrđena, a Tribunal je odbio da iznese bilo kakve pojedinosti. Portparolka Nerma Jelačić je ove sedmice novinarima rekla da, suprotno izveštavanju nekih medija, „sve radnje teku kako treba i trenutno nema nikakvih pretnji koje bi se ticale njegovog zdravlja“.

Ukoliko se Mladić razboli, to bi zaista dovelo do odlaganja suđenja, ali bi o razmerama toga odlaganja morale da odluče sudije. U ovoj je fazi prerano govoriti o tome kako će se ta situacija razrešiti, ili o tome da bi suđenje naposletku moglo postati nemoguće..


 

Kako će se suđenje Mladiću odraziti na izlaznu strategiju Tribunala?

Ujedinjene nacije su Tribunal osnovale 1993. godine, i to kao „ad hoc“ instituciju – što znači da on radi u skladu sa izlaznom strategijom koja je u više navrata već bila menjana. Prošle godine je Savet bezbednosti UN-a zvanično osnovao i zasebno telo – pod nazivom „rezidualni mehanizam“ – koje će u julu 2013. preuzeti preostale obaveze Tribunala. Međutim, Mladiću se neće suditi pred tim telom, jer je on uhapšen više od 12 meseci pre no što je ono počelo da radi. 


 

Kada će početi suđenje Mladiću?

Tužilaštvo je ove sedmice reklo kako je prerano za procene kada bi suđenje moglo da počne, ali da bi se to moglo desiti za nekoliko meseci. U Tribunalu je to uobičajeno, pogotovo kada se radi o optuženicima visokog ranga. Uvodno obraćanje tužilaštva na suđenju Karadžiću nije počelo pre oktobra 2009. – 15 meseci nakon okrivljenikovog hapšenja.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.