Strucno misljenje o 'nevidljivosti' albanskih zrtava

Nakon dva dana svedocenja Dr. Slavenka Terzica, direktora Odeljenja za istoriju Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), Slobodan Milosevic bi mogao da zazali sto je izabrao ekstremnog nacionalistu za vestaka za istoriju u postupku koji se protiv njega vodi u Hagu zbog ratnih zlocina, zlocina protiv covecnosti i genocida. Uski, simplificirani stav dr Terzica o herojskim srpskim zrtvama i albanskim teroristima i trgivcima drogom, nije cak ni onaj koji Milosevic tako uporno pokusava da prikaze. Ocigledna pristrasnost vestaka navela je tuzioca Dzefrija Najsa da zapocne unakrsno ispitivanje sledecim pitanjem: 'Da li Vas izvestaj sadrzi jednu jedinu pozitivnu stvar za Albance ili kosovske Albance?' Pritisnut da da primer, Terzic je jedva odgovorio da u njegovom izvestaju stoji da su Albanci imali svoje novine i univerzitet, na sta je Najs uzvratio: 'Da li Vi to kazete da oni znaju da citaju i pisu?'

Nespremnost svedoka da barem razmisli pre nego sto odgovori na pitanje govori dosta o njegovom stavu prema Albancima. U pokusaju da razmislja o albanskim zrtvama u periodu od Drugog svetskog rata do NATO bombardovanja 1999.godine, on je naveo samo one koji su poginuli napadajuci legitimne organe vlasti. Najs je zakljucio: 'Znaci nije bilo drugih albanskih zrtava osim onih koji su zasluzili proterivanje ili smrt jer su preduzeli nasilne akcije?'. Milosevic se umesao pre nego sto je svedok odgovorio.

Nekoliko minuta kasnije, medjutim, Terzic je govorio o 'znacajnom problemu vezanom za sudbinu Evrope i sveta' koji predstavljaju droga, oruzje, belo roblje i mudzahedini na Kosovu. 'Albanci vode veliki deo trgovine drogom u Evropi i u SAD', rekao je. Najs ga je ponovo pitao da li on ima bilo sta dobro da kaze o Albancima. Prigovorivsi da mu tuzilac stavlja reci u usta, istoricar je rekao da je delio sobu sa Albancem u vreme dok je studirao. 'Ja ne kazem da su svi iz albanske nacionalne manjine prodavci droge', rekao je svedok.

Najs je sugerisao svedoku da se organizovani kriminal pojavio u mnogim zemljama koje prolaze kroz tranziciju posle komunizma, sto je on izgleda shvatio kao povezivanje mafije samo sa Srbijom i Rusijom. Uz pomoc sudije Robinsona svedok je uspeo da shvati pitanje, ali je njegov odgovor ipak bio kontradiktoran: 'Ja nisam strucnjak za trgovinu narkoticima, ali pratim ono sto se pise', rekao je pozivajuci se na clanak u kome je Kosovo u odnosu na trgovinu drogom nazvano crnom rupom Evrope.

Terzicev izvestaj i svedocenje do tog trenutka izazvali su snazan odgovor tuzioca: 'Vi ste dosli da podrzite optuzenog jednostranim izvestajem, potpuno u korist Srba i potpuno protiv Albanaca. To je ono sto radite dan i po, zar ne?' Svedok se nije slozio, nazvavsi Najsa jednostranim.

U slicnoj intervenciji prema svedoku, Najs ga je pitao da li zna razliku izmedju pruzanja dokaza i zastupanja slucaja. Terzic je priznao da ne zna. Ova cinjenica je bila evidentna tokom njegovog svedocenja posto je poucavao sudije (i Najsa) o pravilnom i nepravilnom unakrsnom ispitivanju, pokusavao da postavi pitanje tuziocu, izbegavao direktne odgovore dok je na drugoj strani bio opsezan u svojim opservacijama. U barem jednoj situaciji on je cak odbacio Milosevicevo pitanje i pricao o onome sto se njemu cinilo vaznim. Njegovo ponasanje izazvalo je vise upozorenja od strane veca, koje je takodje upozorilo Milosevica da kontrolise svog svedoka. Clanovi veca su podsetili Milosevica da je njima potreban samo najkraci pregled relevantnih istorijskih dogadjaja koji bi da bi se shvatio kontekst za optuzbe. Van toga, to nije relevantno. Vece nece odlucivati o tome koja verzija istorije je tacna.

Uprkos tuziocevom pokusaju da objasni pravilnu ulogu vestaka, Terzic je nastavio da daje svoje veoma pristrasno vidjenje srpsko-albanske istorije i da pokazuje svoju prosrpsku pristrasnost na druge nacine. On se protivio osnivanju Albanske akademije nauka na Kosovu zbog toga sto ostale zemlje imaju samo jednu akademiju i sto je srpska Akademija (SANU) vec postojala, ali i zbog toga sto nije bilo dovoljno kvalifikovanih pripadnika albanske elite. Svedok je zgrozen nad Srebrenicom, ali ne moze da kaze ko je za nju odgovoran bez istrazivanja primarnih izvora na obe strane (on smatra konflikt u Bosni gradjanskim ratom). Terzic je 1996.godine potpisao deklaraciju zajedno sa drugim intelektualcima kojom se uvazava doprinos Radovana Karadzica miru i poziva MKSJ da povuce optuznicu protiv njega. Kada je Najs istakao da je svedok potpisao nesto o cemu nema saznanja, Terzic je odgovorio da se on oslanjao na misljenje strucnjaka za medjunarodno pravo koji su takodje bili potpisnici. Neproverene cinjenice su one da Karadzic 'nikada nije dao nijedno naredjenje niti je podelio dokumente koji su mogli da raspale mrznju, nijednom nije pozvao ili ohrabrivao na izvrsenje genocida nad ratnim neprijateljima, Muslimanima i Hrvatima.'

Odgovarajuci na Najsova pitanja Terzic je ponovio svoj stav da je spor Srba i Albanaca deo veceg sukoba hriscanstva i islama, ne pominjuci da je znacajna manjina Albanaca katolicke veroispovesti.

Pozivajuci se na Terzicev izvestaj u kome je pomenut predlog Vase Cubrilovica iz 1937.godine da se Albanci izmeste sa Kosova u Albaniju i Tursku, koji inace nikad nije sproveden u delo, Najs je pitao svedoka o opasnom uticaju tog izvestaja kada je 1995.godine ponovo stampan u novinama Srpske radikalne stranke. Izvestaj govori o anarhicnom albanskom elementu koji pravi 'klin' izmedju severnih i juznih srpskih zemalja, i sprecava razvoj kulturnih, ekonomskih i politickih veza. Cubrilovic je napisao da je Srbija uspela da vecinu tih naseobina potisne nazad, ali da bi izmestanje Albanaca u Tursku ili Albaniju resilo problem. Primecujuci da je Nemacka premestila svoje Jevreje bez velikih primedbi medjunarodne zajednice (ovo je pisano 1937.godine), premestanje stanovnistva se moze na Kosovu izvrsiti a da se na zapocne svetski rat. Trebalo bi stvoriti dobru psihilosku klimu, i drzava bi trebalo da izvrsi pritisak na Albance. Privatne incijative bi mogle da pomognu, kao i naoruzavanje lokalnih Srba. 'Jos jedna mogucnost koju je Srbija koristila veoma pragmaticno jos od 1878.godine - prikriveno spaljivanje arnautskih (albanskih) gradica i sela' mogla bi se koristiti, napisao je Cubrilovic.

Terzic je rekao da on ne zna da je 1995.godine ovaj izvestaj ponovo objavljen. On je Cubrilovicev document odbacio kao privatno misljenje jednog coveka koje nikada nije dostavljeno drzavnim organima. Na pitanje da li je to bila opasna propaganda 1995. godine, svedok je odgovorio da je Cubrilovicev tekst zagovarao mogucnost premestanja stanovnistva, a ne progona. Cak i kada je Najs istakao da je Cubrilovic zagovarao upotrebu sile da bi se postiglo premestanje, izgleda da Terzic nije mogao da shvati da je nasilno proterivanje stanovnistva zlocin (progon prema Statutu MKSJ). Na Najsovo pitanje da li se slaze sa Cubrilovicem da je Srbija praktikovala tajno spaljivanje albanskih sela od 1878.godine da bi naterala Albance da se isele sa Kosova, svedok je izbegao da odgovori. Tek nakon intervencija sudija Bonomija i Robinsona svedok je odgovorio da nema informacija koje bi to podrzale.

Terzicu nije znao ni za knjigu Ivana Stambolica iz 1995.godine u kojoj je intervjusao Cubrilovica, koji je tada bio vec u poznim godinama. Cubrilovic je tada vec potpuno promenio svoj stav i u tom intervjuu je iskazao uzas cinjenicom dokle Srbi idu u agitovanju za Veliku Srbiju i ujedinjenje svih srpskih zemalja. Najs je pitao svedoka: 'Sta su drugo Srbi radili nego snagom oruzja trazili za Srbe u Bosni onu istu nezavisnost za koju Vi kazete da je neprikladna za kosovske Albance?' Terzic je odgovorio da su Albanci bili manjina u Srbiji i da su imali maticu Albaniju, dok su Srbi bili konstitutivan narod u bivsoj Jugoslaviji, i ocigledno nisu imali maticu. Ukoliko citalac ne uspe da shvati ovu 'logiku', verovatno je nece shvatiti ni vece.

Najs je vecu saopstio da ima jos dve stvari koje bi zeleo da ispita tokom unakrsnog ispitivanja ovog svedoka. Jedna je izvestaj Medjunarodne krizne grupe o navodnoj 'albanizaciji' Kosova, za koji je Terzic rekao da ga nije procitao. Iako je ostro protestvovao o tome sto taj izvestaj mora da se procita, jer to nije bilo ono o cemu je svedok dosao da svedoci, Milosevic nije uspeo da spase svedoka. Najs je svoje misljenje izlozio svedoku direktno: 'Doktore Terzicu, moje misljenje je da ste Vi istoricar koji cini sve da bude sudski vestak Vi biste bili upoznati sa izvestajem i spremni da ga komentarisete. Obzirom da niste, ja sam preduzeo oprezne korake da Vam pruzim sansu da ga procitate tako da mozete da kazete koji su delovi pogresni i zbog cega. Da li to razumete?' Kada je svedok prigovorio da je tek dobio dokument, sudija Robinson za to nije pokazao simpatije, rekavsi da moze da ga procita tokom jednodnevne pauze. Milosevic nije prigovorio protiv toga.

Rasizam usadjen u Terzicevo glediste je bio opipljiv. Izgleda da je on prihvatio citav sistem razmisljanja o svetu koji je zasnovan na fanatizmu tako duboko usadjenom da on to i ne moze da vidi. U tom svetu, nema albanskih zrtava, niti srpskog agresora. Postoji samo suprotno tome. To znaci da unistenje albanskog sela, ubistvo albanskog deteta, silovanje albanske zene jednostavno ne postoji -- nevidljivo je. Albanci se ne racunaju u ljudska bica koja zasluzuju razumevanje ili brigu. Nema potrebe objasnjavati gde takva konstrukcija stvarnosti vodi. One koji imaju moci i renome da nasiroko propagiraju ovakvo shvatanje svata nose posebnu odgovornost za neizbeznu stetu koju takvo shvatanje prouzrokuje.