Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

STROGA VLADAVINA PRAVA KLJUČNA ZA BALKAN

Predsednik MKSJ-a, Fausto Pokar, založio se pred UN-om za podršku lokalnim sudovima.
By Katy Glassborow
Predsednik Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) rekao je ove sedmice pred Savetom bezbednosti UN-a da je na Balkanu, uoči MKSJ-ovog zatvaranja 2009., jačanje vladavine od presudne važnosti.



Premda sa približavanjem zatvaranja Tribunala lokalni sudovi u Bosni, Hrvatskoj i Srbiji procesuiraju sve veći broj ratnih zločina, sudija Fausto Pokar (Fausto Pocar) je od Saveta bezbednosti zatražio da se „preduzmu mere kako bi se učvrstila vladavina prava“ u regionu obezbeđivanjem podrške lokalnom sudstvu.



Zbog toga što su neki od optuženika visokog ranga – među kojima su Ratko Mladić i Radovan Karadžić – još uvek u bekstvu, nacionalni sudovi bi se mogli naći u situaciji da sude nekima od najzloglasnijih osoba na Balkanu, ukoliko one budu uhvaćene nakon 2009.



Pokar je insistirao i na tome da nacionalna suđenja moraju zadovoljiti najviše standarde kako bi se obezbedilo da se „pravda sprovodi, i da žrtve i čitava međunarodna zajednica vide da se ona sprovodi“. To je ključno zaveštanje Tribunala, koje će – po njegovim rečima – doprineti stabilnosti Balkana, kao i pomirenju.



Međutim, neki balkanski komentatori – poput Muhameda Mešića, sa Instituta za istraživanje zločina protiv čovečnosti i međunarodnog prava u Sarajevu – smatraju da u Bosni, Srbiji i Hrvatskoj već postoji funkcionalna i efikasna vladavina prava.



Iako priznaje da i sama Bosna ima ozbiljan problem sa korupcijom, Mešić tvrdi: „Ove zemlje nisu u stanju bezakonja.“ Mešić je kao poseban problem pomenuo bosanski ustavni sud, tvrdeći da su u njemu, zbog sudijskog „favorizovanja jedne tačke gledišta“ pri donošenju presuda, ugrožene objektivnost i nepristrasnost.



Uprkos tome, on smatra da postoji dovoljno sudija sa područja bivše Jugoslavije koje su sposobne da za ratne zločine izreknu nepristrasne presude.



Do isteka svog mandata, MKSJ će nastaviti da u haškim sudnicama sudi optuženicima najvišeg ranga, dok će samo optuženici nižeg ranga biti prosleđivani domaćim sudovima.



Za sada je devet slučajeva prepušteno bosanskom Vijeću za ratne zločine, a dva hrvatskim sudovima. U Srbiji se, međutim, mogu čuti predlozi da svim optuženicima – pa i zvaničnicima najvišeg ranga – bude suđeno pred domaćim sudovima.



Predstavnik beogradskog Centra za humanitarno pravo, Nenad Golčevski, izjavio je da bi to bilo dobro za civilno stanovništvo, ali i dodao kako je neophodno da širom bivše Jugoslavije bude uspostavljen efikasan sistem nadziranja suda od strane nepristrasnih nevladinih organizacija (NVO).



Pokar je pred UN-om naglasio kako MKSJ ni nakon prepuštanja svojih slučajeva regionu ne sme dići ruke od njih.



„Po našim pravilima, Tribunal nastavlja da prati domaća suđenja kako bi obezbedio njihovo pravično sprovođenje i potpuno poštovanje normi kojima su regulisana ljudska prava“, rekao je on.



On je ukazao na nedavni slučaj Radovana Stankovića – prvog optuženika kome se sudilo pred Vijećem za ratne zločine – kao na uzorno suđenje koje ispunjava sve zahteve MKSJ-a. Stanković je osuđen na 16 godina zatvora za silovanje i druge zločine protiv čovečnosti, počinjene u bosanskom gradu Foči tokom 1992.



Golčevski je saglasan sa ocenom da sudovi u bivšoj Jugoslaviji sude pravično, te da su pokazali „spremnost i sposobnost“ za procesuiranje pojedinaca nižeg ranga koji su sudelovali u balkanskom konfliktu. On smatra da lokalne sudije i advokati raspolažu „profesionalnim znanjem i iskustvom“, ali se pita imaju li nacionalni sudovi „političku i podršku javnosti“, koje po njegovim rečima „nisu nešto na šta bi MKSJ mogao uticati“.



Golčevski je za IWPR rekao kako je najbolji način da se olakšaju suđenja u bivšoj Jugoslaviji „osigurati podršku javnosti“, ali je i napomenuo kako Tribunal ne može direktno uticati na sudstvo bivše Jugoslavije, pošto je ono nezavisno.



Stoga se, kako je rekao, uloga Tribunala sastoji u „razmeni iskustva i znanja“, kao i vršenju pritiska na zemlje bivše Jugoslavije da uhapse one optuženike koji se još uvek nalaze na slobodi.



Dodao je da MKSJ mora insistirati i na međusobnoj saradnji tužilaca iz Bosne, Srbije i Hrvatske, kako bi se olakšao stalni protok dokumenata između triju zemalja.



Golčevski je od Tribunala zatražio da dostavlja informacije o slučajevima celom regionu, kako bi zemlje kojima se oni prepuštaju bile dobro upoznate s njima, te da dokumenta i video-zapisi budu dostupni i na bosansko-hrvatsko-srpskom (BHS) jeziku.



Iako je budžet Tribunalovog programa podrške ove godine najmanji do sada – i iznosi oko 600,000, spram nekadašnjih 900,000 eura – Golčevski tvrdi kako je važno da advokati i predstavnici suda sa Balkana nastave da posećuju Hag.



Pokar je potvrdio važnost objašnjavanja presuda na lokalnom nivou i rekao kako ogranak za podršku upravo zato sudeluje na konferencijama, letnjim školama i radionicama za mlade advokate, političare i aktiviste civilnog društva.



On je Savetu bezbednosti rekao kako Tribunal lokalno sudstvo podržava i tako što sa osobljem, lokalnim NVO-ima i državnim zvaničnicima održava sastanke na kojima se vode razgovori o pitanjima kakvo je, na primer, zaštita svedoka u Hrvatskoj.



Pokar je rekao i da su u samoj Bosni oficiri za vezu iz Sekretarijata Tribunala predsedavali prvom konferencijom za lokalne sudije i tužioce za ratne zločine u ovoj zemlji, kao i da su vodili seminare i treninge za branioce.



Direktor odeljenja odbrane pri bosanskom sudu za ratne zločine, Kris Engels (Chris Engels), izjavio je za IWPR kako je, uprkos tome što treninzi predstavljaju sredstvo uspostavljanja vladavine prava, važno obezbediti i da timovi odbrane imaju pristup dokazima kojima raspolaže Tribunal. Dodao je i da je Tribunal do sada vrlo pozitivno reagovao na ove zahteve za pružanje pomoći, te da je njegovoj kancelariji omogućio pristup bazama podataka MKSJ-a, koje sadrže dokaze, sudske podneske i odluke.



Katy Glassborow izveštava za IWPR iz Haga.