Stres dovodi u pitanje budućnost suđenja
Stres dovodi u pitanje budućnost suđenja
Osmi put od početka suđenja, Slobodan Milošević je bio previše bolestan da bi prisustvovao pretresu. Tako je otkazan još jedan dan suđenja koje traje već godinu i po dana. Predsedavajući sudija Ričard Mej je potsetio prisutne da je već 50-ak dana izgubljeno zbog bolesti optuženog. S obzirom na to da je preostalo još samo 54 dana do isteka roka tužilaštvu da dokaže navode optužnice, i na to da se suđenje zbog Miloševićevog zdravlja već ionako odvija po skraćenom rasporedu, čini se malo verovatnim da će tužilaštvo moći da o roku odradi svoj deo posla.
Sudije su zatražili kompletan izveštaj o fizičkom i mentalnom stanju optuženog, kao i izveštaj od Zatvorskog odeljenja o 'njegovom stanju i ponašanju,' i o problemima sa transportom koji, navodno, remete njegov odmor. I bez tih izveštaja je jasno da je pod pitanjem da li će, i u kolikoj meri, Milošević moči da učestvuje u procesu.
Optuženi je u utorak zatražio pauzu od dve godine da bi pripremio svoju odbranu. Sudije su rekli da to ne dolazi u obzir. Ovaj Sud običava napraviti pauzu od oko mesec dana između dva dela suđenja. Milošević i prijatelj suda su istakli da se, za razliku od ostalih optuženih pred ovim sudom, Milošević samostalno brani i da nema mogućnosti da pripremi adekvatnu odbranu u zadatom roku. Pretresno veće se složilo da je njegova pozicija otežana, ali su naglasili da je to posledica njegove odluke da se samoslatno brani. Do sada je Milošević samo minimalno koristio mogućnosti koje mu Sud pruža, jer smatra Sud nelegitminim, poriče da je proces u kome učestvuje uopšte suđenje i insistira da će on u njemu da učestvuje na način koji se njemu sviđa. To što optuženi tako misli, ne znači da je to istina. Da li se to Miloševiću sviđalo ili ne, on je u zatvoru, optužen za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i za genocid. Njegova odluka da se samostalno zastupa ne bi smela da bude razlog za neopravdan produžetak suđenja.
Miloševića ne ograničavaju samo pravila Tribunala, već i njegovo fizičko i duševno zdravlje. Sud se nalazi pred pitanjem -- čak i ako o njemu ne razmišlja optuženi -- da li je on fizički i emotivno sposoban da se i dalje samostalno brani. Do sada su sudije odbijali predloge tužilaca da se optuženom nametnu usluge advokata i protiv njegove volje. Međutim, kao što je naglasio Sudija Mej, to pitanje ostaje otvoreno.
Šef tužilaštva Najs je rekao da su on i njegov tim u proteklih godinu i po dana primetili određenu regularnost u Miloševićevoj bolesti: njemu uglavnom pozli nakon što tužilaštvo iznese posebno teške dokaze protiv njega (i drugi posmatrači suđenja se slažu sa tim zapažanjem.) Tužilac Najs nije sugerisao da se radi o odglumljenoj bolesti, već da su nejgove fizičke tegobe posledica stresa.
Gospodin Najs je predložio da bude prihvaćen neki mehanizam kojim bi se pomoglo optuženom tako što bi sa njega bio skinut 'najgori pritisak nakon iznošenja najtežih dokaza.' Zaključio je: 'Teško je zamisliti kako bi to moglo da bude učinjeno, osim da se optuženom dodeli branilac.' Ovo je već drugi put ove sedmice da je gospodin Najs predložio Sudu da optuženom Miloševiću dodeli 'stendbaj' advokata, kao što je to uradio sudija Šomburg (Schomburg) u suđenju Šešelju, da bi se izbegli problemi nastali kada optuženi koji se samoslatlno brani upotrebljava suđenje za svoje političke ciljeve [vidi CIJ izveštaj od 12.05. 2003.] Stendbaj advokata je prelazno rešenje, i nije isto što i nametanje branioca optuženom. Sudija Šomburg je opisao stendbaj advokata kao osobu koja prisustvuje suđenju i spremna je u svakom trenutku da preuzme odbranu, ili da po potrebi asistira optruženom. Sudija Šomburg je najavio da će da zatraži od stendbaj advokata da preuzme odbranu ako optuženi nastavi da se neprimerno ponaša i nakon upozorenja.
Pretresno veće koje sudi Miloševiću ima pravo da drugačije formuliše prava i dužnosti stendbaj advokata, ako uopšte odluče da ga postave. U ovom slučaju, to ne bi bilo primarno da se izbegne Miloševićevo neprimerno ponašanje prema svedocima (premda on nije iznad toga i neke je svedoke besramno maltretirao.) Ali, on uglavnom poštuje uputstva sudija i pokazuje želju da se profesionalno ponaša. Jači razlog za postavljanje stendbaj advokata je njegova bolest. Na primer, Sud bi mogao da naloži stendbaj advokatu da ispituje svedoke koji bi mogli da podignu Miloševiću pritisak, pri čemu bi Milošević mogao da odredi teme o kojima želi da svedoci budu ispitani.
Kao što je Sud odredio u ovom i u drugim predmetima, pravo na samo-reprezentaciju nije apsolutno. Sud ima primarnu obavezu da osigura fer suđenje, a to ne znači isključivo zaštitu prava optuženog, već i zaštitu 'bazičnog interesa Suda koji se odnose na njegov legitimitet,' kao je rekao sudija Šomburg. U interesu javnosti je da se suđenje odvija razumnom brzinom. Sudije Šomburg je rekao da je Pretresno veće obavezno da 'obezbedi da se suđenje odvija relativno brzo, bez prekida, zastoja i ometanja.' To nije postignuto u suđenju Miloševiću, i sva je prilika da će tako biti i dalje, ako Milošević ne bude prisiljen da prihvati branioca, što bi bilo i u njegovom ličnom interesu, i u interesu javnosti i Suda.
Sudija Mej je najavio da je pitanje nametanja branioca -- stendbaj ili trajnog -- i dalje otvoreno. Iako je ovo Veće do sada samo minimalno ograničavalo Miloševića, možda će biti prisiljeni da to ipak učine da bi osigurali suđenje završi pre nego što Miloševiću, ili nekom od sudaca (koji su takođe pod jakim stresom) popusti zdravlje.
Sudije su zatražili kompletan izveštaj o fizičkom i mentalnom stanju optuženog, kao i izveštaj od Zatvorskog odeljenja o 'njegovom stanju i ponašanju,' i o problemima sa transportom koji, navodno, remete njegov odmor. I bez tih izveštaja je jasno da je pod pitanjem da li će, i u kolikoj meri, Milošević moči da učestvuje u procesu.
Optuženi je u utorak zatražio pauzu od dve godine da bi pripremio svoju odbranu. Sudije su rekli da to ne dolazi u obzir. Ovaj Sud običava napraviti pauzu od oko mesec dana između dva dela suđenja. Milošević i prijatelj suda su istakli da se, za razliku od ostalih optuženih pred ovim sudom, Milošević samostalno brani i da nema mogućnosti da pripremi adekvatnu odbranu u zadatom roku. Pretresno veće se složilo da je njegova pozicija otežana, ali su naglasili da je to posledica njegove odluke da se samoslatno brani. Do sada je Milošević samo minimalno koristio mogućnosti koje mu Sud pruža, jer smatra Sud nelegitminim, poriče da je proces u kome učestvuje uopšte suđenje i insistira da će on u njemu da učestvuje na način koji se njemu sviđa. To što optuženi tako misli, ne znači da je to istina. Da li se to Miloševiću sviđalo ili ne, on je u zatvoru, optužen za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i za genocid. Njegova odluka da se samostalno zastupa ne bi smela da bude razlog za neopravdan produžetak suđenja.
Miloševića ne ograničavaju samo pravila Tribunala, već i njegovo fizičko i duševno zdravlje. Sud se nalazi pred pitanjem -- čak i ako o njemu ne razmišlja optuženi -- da li je on fizički i emotivno sposoban da se i dalje samostalno brani. Do sada su sudije odbijali predloge tužilaca da se optuženom nametnu usluge advokata i protiv njegove volje. Međutim, kao što je naglasio Sudija Mej, to pitanje ostaje otvoreno.
Šef tužilaštva Najs je rekao da su on i njegov tim u proteklih godinu i po dana primetili određenu regularnost u Miloševićevoj bolesti: njemu uglavnom pozli nakon što tužilaštvo iznese posebno teške dokaze protiv njega (i drugi posmatrači suđenja se slažu sa tim zapažanjem.) Tužilac Najs nije sugerisao da se radi o odglumljenoj bolesti, već da su nejgove fizičke tegobe posledica stresa.
Gospodin Najs je predložio da bude prihvaćen neki mehanizam kojim bi se pomoglo optuženom tako što bi sa njega bio skinut 'najgori pritisak nakon iznošenja najtežih dokaza.' Zaključio je: 'Teško je zamisliti kako bi to moglo da bude učinjeno, osim da se optuženom dodeli branilac.' Ovo je već drugi put ove sedmice da je gospodin Najs predložio Sudu da optuženom Miloševiću dodeli 'stendbaj' advokata, kao što je to uradio sudija Šomburg (Schomburg) u suđenju Šešelju, da bi se izbegli problemi nastali kada optuženi koji se samoslatlno brani upotrebljava suđenje za svoje političke ciljeve [vidi CIJ izveštaj od 12.05. 2003.] Stendbaj advokata je prelazno rešenje, i nije isto što i nametanje branioca optuženom. Sudija Šomburg je opisao stendbaj advokata kao osobu koja prisustvuje suđenju i spremna je u svakom trenutku da preuzme odbranu, ili da po potrebi asistira optruženom. Sudija Šomburg je najavio da će da zatraži od stendbaj advokata da preuzme odbranu ako optuženi nastavi da se neprimerno ponaša i nakon upozorenja.
Pretresno veće koje sudi Miloševiću ima pravo da drugačije formuliše prava i dužnosti stendbaj advokata, ako uopšte odluče da ga postave. U ovom slučaju, to ne bi bilo primarno da se izbegne Miloševićevo neprimerno ponašanje prema svedocima (premda on nije iznad toga i neke je svedoke besramno maltretirao.) Ali, on uglavnom poštuje uputstva sudija i pokazuje želju da se profesionalno ponaša. Jači razlog za postavljanje stendbaj advokata je njegova bolest. Na primer, Sud bi mogao da naloži stendbaj advokatu da ispituje svedoke koji bi mogli da podignu Miloševiću pritisak, pri čemu bi Milošević mogao da odredi teme o kojima želi da svedoci budu ispitani.
Kao što je Sud odredio u ovom i u drugim predmetima, pravo na samo-reprezentaciju nije apsolutno. Sud ima primarnu obavezu da osigura fer suđenje, a to ne znači isključivo zaštitu prava optuženog, već i zaštitu 'bazičnog interesa Suda koji se odnose na njegov legitimitet,' kao je rekao sudija Šomburg. U interesu javnosti je da se suđenje odvija razumnom brzinom. Sudije Šomburg je rekao da je Pretresno veće obavezno da 'obezbedi da se suđenje odvija relativno brzo, bez prekida, zastoja i ometanja.' To nije postignuto u suđenju Miloševiću, i sva je prilika da će tako biti i dalje, ako Milošević ne bude prisiljen da prihvati branioca, što bi bilo i u njegovom ličnom interesu, i u interesu javnosti i Suda.
Sudija Mej je najavio da je pitanje nametanja branioca -- stendbaj ili trajnog -- i dalje otvoreno. Iako je ovo Veće do sada samo minimalno ograničavalo Miloševića, možda će biti prisiljeni da to ipak učine da bi osigurali suđenje završi pre nego što Miloševiću, ili nekom od sudaca (koji su takođe pod jakim stresom) popusti zdravlje.
