Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Strategija bosansko-hercegovačkih Srba je bila "defanzivna"

Bivši vojni zvaničnik insistira na tome da trupe nisu bile sposobne za izvođenje strateških ofanziva.
By Rachel Irwin
  • Radovan Radinović u sudnici Haškog tribunala. (Photo: ICTY)
    Radovan Radinović u sudnici Haškog tribunala. (Photo: ICTY)

Tokom rata, koji je trajao od 1992. do 1995. godine, vojna strategija bosansko-hercegovačkih Srba bila je defanzivna, a ne "agresivna" – izjavio je vojni ekspert koji je pred Haškim tribunalom ove sedmice svedočio u korist bivšeg predsednika bosansko-hercegovačkih Srba, Radovana Karadžića.

"To je bila defanzivna strategija i kao takva je bila i formulisana, kako bi se omogućila isključivo odbrana ljudi i teritorije Republike Srpske . . . grupisanje snaga, njihovo angažovanje, kao i raspoloživa sredstva, bili su potpuno beskorisni za takozvanu stratešku ofanzivu", kazao je svedok odbrane Radovan Radinović.

"Vrhovna komanda nije pod vlastitom kontrolom imala adekvatne vojne snage za ispoljavanje vlastitog uticaja . . . radilo se isključivo o odbrambenim, a nikada o ofanzivnim akcijama", nastavio je Radinović, koji je – pre no što je 1993. penzionisan u činu general-potpukovnika – obavljao razne visoke dužnosti u Jugoslovenskoj Narodnoj armiji (JNA). On je već bio svedok odbrane na nekoliko drugih suđenja u Tribunalu.

Dodao je da "nije samo netačno, nego je i smešno reći da je [vojska bosansko-hercegovačkih Srba] bila agresivna. Oni nisu raspolagali apsolutno nikakvim resursima za vršenje agresije."

Radinović je pojasnio da pojam agresije koristi u vojnom, a ne u pravnom smislu.

Tužioci tvrde da je Karadžić, kao neko ko je u periodu od 1992. do 1996. bio predsednik samoproglašene bosanske Republike Srpske (RS), odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, koji su "doprineli ostvarivanju cilja – trajnog raseljavanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosanski Srbi".

Karadžić se tereti i za planiranje i nadziranje opsade Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je ubijeno skoro 12,000 ljudi; kao i za masakr koji je nad preko 7,000 muškaraca i dečaka u julu 1995. počinjen u Srebrenici. Uhapšen je jula 2008. u Beogradu, nakon što je 13 godina proveo u bekstvu.

Okrivljeni se u sudnici brani samostalno, a od svedoka je zatražio da objasni "strateške ciljeve triju zaraćenih snaga" u Bosni i Hercegovini.

"Srpska i hrvatska strana su u sukobu želele da sačuvaju i odbrane ono što su smatrale vlastitom etničkom teritorijom", kazao je Radinović. "Sporno je da li je opravdano ili nije to što su njihove etničke teritorije bile posmatrane na taj način, ali one su u to verovale i to su branile. Muslimanska strana je za strateški cilj imala očuvanje čitave Bosne i Hercegvine, a to se nije moglo ostvariti bez vojnog poraza drugih dveju strana", nastavio je on.

"Kako se to odrazilo na muslimanski izbor vojne strategije?", upitao je Karadžić.

"Ona je po definiciji bila ofanzivna, ali je – kada su u pitanju sredstva i resursi – njihova strategija bila preambiciozna za ono čime su raspolagali. Dakle, oni su nastojali da uvedu strani faktor da ratuje na njihovoj strani, što se na kraju i desilo", kazao je Radinović, očigledno imajući na umu stranu intervenciju.

On je rekao kako bi, da je "muslimanska strana" imala dovoljno vojne snage da ostvari svoje ciljeve, "srpska strana izgubila" – pri čemu je ponovio da su metodi ratovanja kojima je vojska bosansko-hercegovačkih Srba pribegavala bili "apsolutno defanzivni".

Karadžić se potom osvrnuo na grad Sarajevo. Kao neko ko je bio na čelu i civilne i vojne vlasti, on je optužen za nasumičnu snajpersku i artiljerijsku vatru koja je otvarana na civilno stanovništvo toga grada u cilju vršenja terora.

Karadžić je od svedoka zatražio da pojasni svoje zaključke o srazmernoj i nesrazmernoj artiljerijskoj vatri.

"U vojnoj doktrini, barem koliko sam ja uspeo da je proučim, ne postoje empirijski kriterijumi na temelju kojh možemo utvrditi da li je vatra bila srazmerna ili nije", kazao je Radinović. "Dakle, kada god neko tvrdi da je vatra nesrazmerna, on se poziva na procenu – to je vrednosna procena. To nije objektivno. Ne postoje kriterijumi koji propisuju koliko granata mora biti ispaljeno da bi vatra bila nesrazmerna."

Okrivljeni je potom pitao za odgovornost zaraćenih strana prema civilima.

"Bilo je odgovornog odnosa prema civilima na svim stranama", kazao je svedok. "Vojnom komandantu dužnost nalaže da evakuiše civile iz zone borbenih dejstava, gde bi mogli biti fizički ugroženi. Tako da moraju da sklone civile.

"A što se tiče civila na suprotnoj strani, vojni komandant ih ne sme učiniti vojnom metom ukoliko mu raspored neprijateljskih snaga to dopušta", nastavio je on. "To znači da on ne sme da gađa civile ukoliko su oni fizički odvojeni od neprijateljskih snaga."

Karadžić je nakon toga pitao kakvu odgovornost komandant "neprijateljskih snaga" ima prema vlastitim civilima.

"Vojni komandant je bio dužan da onemogući zloupotrebu civilnog stanovništva u vojne svrhe. To znači da civilne zgrade ne smeju biti korišćene u vojne svrhe ukoliko se želi da one budu isključene, da ne budu meta. Međutim, čim se civilna zgrada upotrebi za smeštaj vatrenih položaja, naoružanog ljudstva – od tog trenutka pa nadalje ta zgrada postaje legitimna vojna meta. Obaveza je svakog komandanta da se, ukoliko je to moguće, uzdrži od upotrebe civilnih zgrada u vojne svrhe. Pitanje je da li je to moguće u datim uslovima", odgovorio je Radinović.

Tokom unakrsnog ispitivanja, tužiteljka Hildegard Uerc-Reclaf (Hildegard Uertz-Retzlaff) je od svedoka zatražila da objasni svoj zaključak po kojem su "Srbi samo zauzeli teritoriju gde su bili većina". Ona je rekla da to nije tačno, a kao primer je navela opštine Zvornik, Brčko i Foča.

"Rekao sam da nije moguće potpuno pravedno rešenje", kazao je Radinović. "Ne postoji apsolutna pravda. Uvek će biti delova teritorije koje naseljava druga etnička zajednica. Kao što vidite, ja sam zagovarao uravnoteženo rešenje. Srbi su sopstveni entitet uspostavili samo na teritoriji gde su bili većina – međutim, bilo je i nekih izuzetaka."

"Vi veoma prezirete rad Tribunala, zar ne? ", upitala je Uerc-Reclaf.

"Imam svoj stav o svemu, pa i o tome. To je moje vlastito viđenje, moj stav", odgovorio je on.

Tužiteljka je potom predočila tekst govora koji je svedok održao na konferenciji u Beogradu, juna 2005. godine, gde je on raspravljao o optužnici protiv Vojislava Šešelja, srbijanskog nacionalističkog političara koji se 2003. predao Tribunalu, pred kojim se tereti za ratne zločine. Šešeljevo suđenje je trajalo godinama, a izricanje presude je zakazano za oktobar. (O tome vidi tekst "Izricanje presude Šešelju zakazano za oktobar".)

Uerc-Reclaf je rekla da je u tom svom govoru svedok postavio retoričko pitanje koje se ticalo razloga za Šešeljevo hapšenje. Na to vlastito pitanje, on je odgovorio da je "Šešelj metafora srpskog patriotizma i srpskog identiteta".

Radinović je u govoru potom rekao i da je imao tu "nesreću" da je svedočio u odbranu "srpskih generala", a da je "Haški tribunal moćno sredstvo produžene agresije Zapada protiv naše zemlje".

"To je Vaš stav o Tribunalu – zar ne?", pitala je Uerc-Reclaf, nakon što je pročitala odgovarajuće odlomke.

"To je moj stav sve do danas", kazao je Radinović.

Tužiteljka se potom usredsredila na knjigu koju je svedok napisao i koja je – pod naslovom Laži o sarajevskom ratištu – objavljena 2004. godine. Pročitala je odlomak u kojem se Radinović pita da li "Srbi mogu da prihvate . . . da budu navedeni kao krivci za sva zla koja su se sručila na ovu teritoriju".

U nastavku je svedok napisao: "Nisam, naprosto, mogao da podnesem saznanje koje sam stekao o krivici muslimanske strane i takozvane međunarodne zajednice za destruktivnu mržnju . . . koja se pojavila na obe strane u sukobu na sarajevskom ratištu."

"Je li to Vaš stav i danas?", upitala je Uerc-Reclaf.

"Jeste", odgovorio je Radinović.

Tužiteljka je potom pročitala odlomak iz svedokove knjige u kojem on tvrdi da "nisam [naslovio] ovu knjigu onako kako jesam zbog toga što verujem da Srbe ne treba kriviti ili zato što je Sarajevo zaslužilo da pati, ili zato što sam želeo da minimiziram patnje i žrtve".

"Saglasni ste sa time da su stanovnici Sarajeva patili i da je [vojska bosansko-hercegovačkih Srba] počinila zločine nad njima?", upitala je tužiteljka.

"Delimično jesam. Ali nije to samo greška [vojske bosansko-hercegovačkih Srba]. To je greška i vojske [bosansko-hercegovačke vlade], koja je zloupotrebila civilne zgrade i nije zaštitila civile, provocirajući dejstva sa područja gde su bili civili i doprinoseći time njihovim patnjama“, kazao je Radinović.

Uerc-Reclaf je pročitala i deo njegove knjige u kojem se navodi da je "takođe racionalno pretpostaviti da su svedoci bili istrenirani od strane tužilaštva kako da svedoče, i instruirani da srpsku stranu označe kao agresora".

"Da li Vi tvrdite da se dokazima koje je prikupilo tužilaštvo manipulisalo?", upitala je ona.

"Sigurno je bilo manipulacija. Jedna starija gospođa, koja je svedočila, kaže da ju je pogodio snajper – a otkud ona zna šta je snajper i šta je običan puščani metak? Bila je instruirana da kaže da je pogođena iz snajpera", konstatovao je Radinović.

Uerc-Reclaf je ukazala na to da je za žrtvu svejedno da li ju je pogodio "snajper ili neki strelac".

"Naravno da nije važno! Ja kažem da je žrtva bila instruirana da kaže da je to bila posledica snajperske vatre. U potpunosti saosećam sa tom žrtvom", kazao je Radinović.

Uerc-Reclaf je upitala zna li on da "ljudi koriste svakakvu terminologiju u vezi sa pucanjem sa velike udaljenosti" i da obična osoba ne bi bila u stanju da kaže šta je snajper "u vojnoj terminologiji".

"Obična osoba ne bi", uporan je bio Radinović. "Oni kažu da su to snajperisti, jer su instruirani da tako kažu. Bilo bi prirodnije da kažu da ih je pogodio metak, a ne snajper."

Suđenje se nastavlja naredne sedmice.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.