Steta Izazvana Prkosom
Procene stete i razaranja koje je bombardovanje NATO-a nanelo spskoj privredi dostize cifru od nekoliko milijardi dolara.
Steta Izazvana Prkosom
Procene stete i razaranja koje je bombardovanje NATO-a nanelo spskoj privredi dostize cifru od nekoliko milijardi dolara.
Mada se vazdusnim udarima NATO-a na Jugoslaviju ne vidi kraj, nemoguce je sa preciznoscu izvesti kompletan balans ekonomske stete, ali je sigurno da ce se on meriti milijardama dolara.
Pole pedeset dana bombardovanja, veliki broj srpskih ekonomista je procenio da steta vec prevazilazi 100 milijardi dolara, sto je velicina ravna sestogodisnjem bruto durstvenom produktu Jugoslavije.
Prema recima Nebojse Vujovica, glasnogovornika jugoslovenskog ministra inostranih poslova, steta je iznosila 100 milijardi dolara 18. aprila odnosno posle 25 dana bombardovanja. Iz ovoga se moze izvesti da posle 50 dana bombardovanja steta nadmasuje 200 milijardi dolara, posto su napadi u medjuvremenu intenzivirani.
Medjutim, procena koju je izneo Vujovic ukljucila je, kako je on sam precizirao, i stete zbog "povrede ljudskog integriteta" i "povrede slobode i casti" - dakle i one stete koje nisu direktno ekonomske naravi. Moguce je da su u ovoj racunici i stete i gubici Vojske Jugoslavije, o cemu se podaci ne objavljuju.
Posle mesec dana bombardovanja NATO-a, jugoslovenska savezna vlada, je preko tadasnjeg potpredsednika Vuka Draskovica, iznela procenu da je ekonomska steta u tom trenutku iznosila 40 milijardi dolara.
U intervjuu beogradskoj televizijskoj stanici Studio B, Draskovic je izjavio: "cak i ako sad imali gotov novac, a bombardovanje stalo, trebalo bi nam pet godina da se obnovi unisteno, jer je za mesec dana vec unisteno vise nego u citavom Drugom svetskom ratu na tlu Srbije."
Tadasnji savezni ministar informisanja Milan Komnenic je izneo podatak da je u prvih mesec dana bombardovanja sruseno 13 velikih mostova, 13 zeleznickih stanica, 40 velikih preduzeca i preseceno 6 magistralnih puteva.(Komnenic je dao ostavku 25. aprila).
Posle skoro dva meseca NATO kampanje, vladini zvanicnici kazu da je cak 50 mostova i 5 aerodroma sruseno, da su svi magistralni drumski, zeleznicki i recni saobracajni pravci preseceni. Potpuno je razoreno stotinak poslovnih i stambenih zgrada, a unistene su veoma vredne rezerve nafte i derivata.
Presednik Izvrsnog veca Vojvodine Bosko Perosevic izneo je procene da steta u ovoj pokrajini iznosi oko 6 milijardi nemackih maraka (oko 3.5 milijarde dolara). U toj racunici su: sedam velikih mostova na Dunavu (tri u Novom Sadu), jedan aerodrom (kod Sombora), rafinerije u Novom Sadu i Pancevu sa kapacitetom prerade od blizu 10 tona sirove nafte godisnj, petrohemijski kompleks u Pancevu, fabrika aztonih djubriva i fabrika aviona 'Utva' u Pancevu, i desetak velikih javnih zgrada.
Peroseviceve procene deluju dosta skromno jer gradjevinski strucnjaci smatraju da je potrebno da se obezbedi oko 2 milijarde nemackih maraka samo za obnovu i popravku sedam mostova na Dunavu, od kojih su neki imali glavne raspone i sire of 150 metara.
Miodrag Janic, predsednik Komisije za procenu ratne stete na teritoriji Beograda je krajem aprila izneo procenu materijalne stete u srpskoj prestonici koja se krece izmedju 15 i 20 milijardi dolara, i to jos pre glavnih razaranja pocekom maja.
U Beogradu su pored fabrika '21. maj', 'Jugostroj', 'Grmec' i 'Rekord', unistene i mnoge javne zgrade, ukljucijuci i Radio-Televiziju Srbije sa poznatim televizijskim tornjem na Avali koji je visi od 200 metara i mrezom repetitora sirom Srbije.
Samo vrednost rekonstrukcije poslovnog solitera 'Usce' sa 20.000 kvadratnih metara korisne povrsine (nekadasnja zgrada Centralnog komiteta SKJ), koji je temeljno razoren, je procenjena na blizu 50 miliona dolara.
U racunuci, Janic je uneo i vrednost razrusenih zgrada republickog i saveznom ministartstva unutrasnjih poslova, Dom vazduhoplovstva u Zemunu, aerodroma u Batajnici i Surcinu, ali tom bilansu sada treba pridruziti i razaranje sluzbenih palata Slobodana Milosevica, Vlade Srbije, zgrade Generalstaba, Ministarstava unutrasnjih i inostranih poslova, ambasade NR Kine, hotela 'Jugoslavija', opstinske policije, itd.
I drugi po velicini industrijski centar Srbije, Nis, je bio cesta meta NATO-a. Duvanska industrija (DIN), Elektroindustrija (EI), Masinska industrija, skladista petroleja, aerodrom i petlja na autoputu su tesko osteceni. Slicno su prosli i drugi gradovi u Srbiji.
O stetama nanetim privredi na teritoriji Kosova tesko je govoriti jer malo podataka dopire do javnosti. Ali, one su sigurno ogromne, jer nije bilo prakticno ni jednog dana kada tamo nije nesto bombardovano. Pristinski aerodrom i posta su gadjani nekoliko puta, kao i kompeks za proizvodnju feronikla u Glogovcu, u koji je ulozeno blizu milijardu dolara.
O velicini nespornih direktnih steta govori i prvi ratni ekonomski i socijalni program Vlade Srbije, koji je usvojen 7. maja. U ovaj intervetni program uslo je devet velikih i najvise ostecenih preduzeca: 'Zastava' u Kragujevcu, 'Krusik' u Valjevu, '14. oktobar' u Krusevcu, MIN u Nisu, 'Sloboda' u Cacku, HIP Azotara i 'UTVA' u Pancevu, 'Milan Blagojevic' u Cacku i 'Prva iskra' u Baricu. Najavljeno je i hitno usvajanje posebnih programa rafinerijama u Pancevu i Novom Sadu.
U programu je takodje obezbedjena naknada (smanjenih) plata za 60.000 radnika koji su zbog unistenja fabrika ostali prakticno bez posla. Program budzetske pomoci obuhvata i odredjena inicijalna sredstva podrske onim radnicima koji imaju mogucnost da pokrenu neke poljoprivredne programe na zemlji i imanjima kako bi nastavili da zaradjuju za zivot.
Mnogo radnika iz manjih preduzeca ostalo je bez posla posto su im radna mesta unistena. Tomislav Banovic, predsednik Saveza samostalnih sindikata izjavio je da je vise od 100.000 ljudi zbog bombardovanja ostalo bez sredstava s kojima bi zaradjivali za zivot.
Dimitrije Boarov, ekonomista iz Novog Sada, pise za beogradski nedeljnik Vreme.
