Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

STARI PROTIVNICI SE UDRUZUJU DA BI OFORMILI NOVU VLADU KOSOVA

Ovaj neobicni politicki brak verovatno znaci da ce bivsi komandant UCK uvesti Kosovo u eru utvrdjivanja konacnog statusa.
By IWPR Balkans

Postizborni pregovori izmedju kosovskih stranaka zavrsili su se kontroverznim sporazumom izmedju Demokratske lige Kosova, LDK, Saveza za oslobodjenje Kosova, AAK, da budu koalicioni partneri u naredne cetiri godine, koje se smatraju kruicijalnim, jer ce konacni status Kosova verovatno biti odredjen u ovom periodu.


Iznenadjenje je u tome sto AAK predstavlja bivse gerilske borce koji preziru lidera LDK, Ibrahima Rugovu, novog predsednika Kosova, zbog toga sto je odbio da podrzi nasilni otpor srpskoj upravi devedesetih godina.


Sada se ocekuje da lider AAK Ramus Haradinaj predvodi novu koalicionu vladu kao novi premijer Kosova.


Opoziciju ce ciniti Demokratska partija Kosova, PDK, i Gradjanska inicijativa ORA, zajedno sa nekoliko manjih partija i dve srpske grupacije, Srpskom listom za Kosovo i Metohiju i Gradjanskom listom Srbije.


Dogovor kojim se udruzuju nekada ogorceni protivnici predstavlja jednu od najneobicnijih politickih kombinacija koje je Kosovo videlo jos od kraja oruzanih sukoba.


Jedan od glavnih komandanata Kosovske oslobodilacke armije, UCK, Haradinaj, bio je heroj ustanka protiv srpske uprave u periodu 1998-99. Mnogi od njegovih nekadasnjih saboraca tvrde da je tadasnja Rugovina taktika nenasilja prakticno predstavljala izdaju.


Na naslovnoj strani Epoke e Re, novina koje su bliske PDK, Haradinaj je sada proglasen izdajnikom zbog produzavanja Rugovinog politickog zivota. U novinama se upozorava da dolaze teska vremena i da nova koalicija nece preziveti. Portparol ORA Jetemir Balaj zastupa slican stav.


Za razliku od 2001, kada su bila potrebna cetiri meseca rada i aktivni angazman UNMIK-a i SAD da bi se sastavila vlada, medjunarodna zajednica se ovog puta drzala po strani.


Soren Jesen-Petersen, sef UN administracije na Kosovu, UNMIK, pozdravio je cinjenicu da su stranke dosle do sporazuma bez mesanja medjunarodne zajednice, govoreci da je to odraz zelja glasaca. Na glasanju 23. oktobra, LDK je osvojila 45 procenata, PDK 29, AAK devet i ORA sest procenata glasova.


Ohrabrena postignutim rezultatom, PDK je prvo pozvala na formiranje koncentracione vlade svih stranaka, uslovljavajuci svoje ucesce imenovanjem lidera PDK Hasima Tacija za premijera.


Umesto toga, doslo je do dogovora LDK i AAK, cime su unistene Tacijeve nade da ce on biti premijer koji je Kosovu doneo nezavisnost.


Pre samo nekoliko dana cinilo se da bi dogovor mogao propasti. Kada je 6. novembra tribunal u Hagu zahtevao da u Pristini ispita Haradinaja o njegovim postupcima za vreme rata, AAK je suspendovao razgovore sa LDK dok tribunal ne rasvetli svoje namere.


Mogle su se cuti spekulacije da je Soren Jesen-Petersen vodio privatne razgovore sa Karlom del Ponte 14. novembra. U svakom slucaju, posto glavna tuziteljka tribunala nije insistirala na optuznici protiv Haradinaja, LDK i AAK su odlucili da nastave pregovore i oforme vladu.


Tribunal nije objavio da odustaje od istrage u vezi sa Haradinajevom ulogom u sukobu na Kosovu, pa ce buduca administracija koju ce voditi Haradinaj i dalje biti pod znakom pitanja. “Odnosi sa tribunalom predstavljaju najvecu prepreku za novu vladu,” izjavio je lider ORA, Veton Suroi.


Izrazavjuci razocaranje PDK, predsednistvo ove stranke je kritikovalo novu koaliciju LDK-AAK kao “iskljucivu, neodrzivu i neefikasnu”.


Zapravo, cini se da se PDK sprema za ulogu ostre opozicione stranke. Clan PDK u predsednistvu skupstine, Dzavit Haliti, izjavio je za IWPR da ce se PDK “efikasno suprotstavljati vladinoj politici”. Dodao je: “Proslo je vreme kada je skupstina Kosova bila instrument njenog predsednika i kada se Kosovom vladalo uz pomoc bajki.”


Haliti je takodje iskljucio mogucnost ulaska PDK u kosovski pregovaracki tim, ako dijalog sa Srbijom pocne pre razgovora o konacnom statusu Kosova. “Dok se PDK nalazi u opoziciji, nema osnova za ocekivanja da ce sluziti kao instrument vlade,” izjavio je. “Umesto toga, PDK ce insistirati na otvorenoj parlamentarnoj debati o politickim procesima koji vode do konacnog statusa i na odgovornosti vlade za sve korake koje nacini u ovom procesu.”


Dogovor LDK-AAK nece naici na veliko odobravanje u inostranstvu. Medjunarodna zajednica je davala prednost jednoj sveobuhvatnoj koaliciji na Kosovu, koju bi predvodio Taci ili sadasnji premijer Bajram Redzepi, jer je zelela da vidi ostvarenje konsenzusa pre donosenja odluka o teskim pitanjima koje Kosovo mora doneti radi otpocinjanja rasprave o konacnom statusu, kao sto su decentralizacija i poboljsanje polozaja kosovskih Srba.


Znacajno je to sto nijedan predstavnik medjunarodne zajednice, osim Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu, UNMIK, nije pozdravio novi sporazum, cime je naglasena nelagodnost koju medjunarodna zajednica oseca pred idejom da Haradinaj povede Kosovo u eru odlucivanja o konacnom statusu.


U isto vreme, Jesen-Petersen je jasno stavio do znanja da UNMIK smatra da se dogovor o novoj vladi mora postovati. “Suprotstavljanje ovom kandidatu znacilo bi suprotstavljanje demokratiji,” izjavio je.


Svestan opozicije sa kojom se moze suociti u kontaktima sa zapadnim silama, Haradinaj tvrdi da ce se fokusirati na ona pitanja za koja Zapad ocekuje da njihovo resavanje na Kosovu bude otpoceto.


Tu su prvo standardi, decentralizacija i otvaranje dijaloga sa Srbijom i kosovskim Srbima.


Sto se tice slozenog problema srpske manjine na Kosovu, on je obecao da ce “naporno raditi na promovisanju slobode kretanja i pune integracije kosvskih Srba ravnomernom distribucijom servisa vlade u svim oblastima koje nastanjuju Srbi”.


Arben Kirezi je politicki analiticar i saradnik IWPR u Pristini.