Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Srpsko-americka dilema

Beograd je primoran da napravi tezak izbor izmedju svojih prioriteta u inostranoj politici.
By IWPR Balkans

Srpska vlada ce morati da bira izmedju buducnosti u Evropskoj uniji i diplomatskih veza sa Sjedinjenim Drzavama, pre kraja ovog meseca.


Beograd sada ima manje od tri nedelje da prihvati ili odbije da potpise sporazum kojim se onemogucava ekstradicija americkih gradjana Medjunarodnom krivicnom sudu, ICC, u Hagu.


Ukoliko se sporazum potpise pre 1. jula - na cemu insistira Vasington - to bi moglo razvejati nade Srbije-Crne Gore o pridruzenju Evropskoj uniji, koja se snazno protivi americkim zahtevima za izuzecem u odnosu na sud u Hagu.


Medjutim, ako Beograd odluci da podrzi poziciju Brisela, mogao bi izgubiti milione dolara preko potrebne americke pomoci i ostao bi bez nade da ce uspeti da revitalizuje unistenu srpsku privredu.


Ovu dilemu je ukratko opisao predsednik drzavne zajednice Srbije i Crne Gore Svetozar Marovic, koji je izjavio: "Mi zivimo u Evropi i zelimo nase mesto u njoj. Ali, s druge strane, prioriteti nase spoljne politike su prijateljstvo i sirenje saradnje sa SAD."


Izjava ministra inostranih poslova Gorana Svilanovica 7. juna prema kojoj se "nece zuriti sa donosenjem ove ozbiljne odluke" navela je analiticare da spekulisu kako Srbija i Crna Gora nece obelodaniti svoj stav pre samita Evropske unije u Solunu zakazanog za 21. jun.


Svilanovic je naglasio da ce srpska i crnogorska vlada zajedno doneti konacnu odluku, da ce proces biti javan, a da ce argumenti za i protiv zahteva Vasingtona biti predstavljeni gradjanima.


Beograd je sada u veoma delikatnoj poziciji. Vlasti nisu samo zabrinute zbog saopstenja Brisela da "svi koji zele da budu deo Evropske unije moraju postovati njene principe" - sto podrazumeva odbijanje zahteva Vasingtona - vec i zbog implikacija koje ce konacna odluka imati u zemlji.


Sada se postavljaju pitanja u Srbiji o tome kako Amerika moze zahtevati od Beograda da izrucuje sve osumnjicene za ratne zlocine Haskom tribunalu, pri cemu istovremeno trazi da njeni gradjani budu izuzeti iz istog procesa na Medjunarodnom krivicnom sudu u Hagu.


Mnoge lokalne institucije i nevladine organizacije sada traze od vlade da odbaci sporazum o ekstradiciji sa SAD. Direktor beogradskog Centra za ljudska prava, poznati profesor medjunarodnog prava Vojin Dimitrijevic, kaze: "Licemerno je od Amerike, koja insistira na nedvosmislenoj saradnji s ... Haskim tribunalom da podriva napore da se ustanovi stalni medjunarodni krivicni sud."


Srpski mediji zauzeli su slican stav, posvecujuci znatan prostor u svojim uvodnicima kritici Busove administracije pri cemu se pojavljuje malo, ili nimalo, argumenata u prilog sporazuma o izuzecu americkih gradjana od ekstradicije medjunarodnom sudu.


Antiamericka osecanja su jos uvek dosta jaka u Srbiji, sto je proizvod izolacionisticke politike Milosevicevog rezima i NATO bombardovanja1999. godine, tokom koje je podstican stav medju obicnim ljudima da su NATO i Amerika jedno te isto.


Prema poslednjem istrazivanju javnog mnjenja, koga je u maju sprovela Medium Gallup agencija, 80,9 ispitanih su rekli da imaju lose misljenje o NATO-u, a 73,7 odsto posmatra SAD u negativnom svetlu.


Medjutim, rezultati istrazivanja koje je sproveo beogradski nedeljnik "NIN" u isto vreme je pokazalo da je vise od polovine srpskih gradjana za pristupanje zemlje NATO-u radi reintegracije u medjunarodnu zajednicu, i to uprkos antipatiji prema ovom vojnom savezu.


Takvi stavovi imaju odredjene implikacije za vladajucu koaliciju, Demokratsku opoziciju Srbije, DOS, koja je pod sve vecim pritiskom opozicionih stranaka koje zahtevaju prevremene izbore.


Rizik sa kojim se suocava vlada postaje sasvim jasan ako uzmemo u obzir njenu tesnu vecinu u skupstini sa 250 poslanika. Ukoliko opozicija nametne prevremen izbore, bilo kakva odluka kojom bi se stalo na stranu Amerike i potpisao sporazum o neizrucenju njenih gradjana mogao bi se pokazati fatalnim.


S druge strane, vlada veoma dobro zna da ce biti skoro nemoguce oziveti privredu i podici zivotni standard gradjana Srbije bez finansijske pomoci iz Amerike. Ukoliko ne bude znacajnog napretka u ovim oblastima, vladajuca koalicija DOS ionako nema puno sansi da ponovo osvoji vlast na sledecim izborima.


Posmatraci kazu da je Vasington svestan ovih faktora zbog cega je preduzeo korake na polju veoma suptilne diplomatije kako bi poboljsao odnose izmedju dve drzave uoci isticanja roka za potpisivanje sporazuma.


Amerika nije vrsila intenzivan pritisak na Beograd zbog prodaje oruzja Iraku, poznate kao afera "Orao", kada je obelodanjeno da je Republika Srpska obezbedila opremu i obuku za rezim Sadama Huseina uprkos embargu Ujedinjenih nacija, i takodje je odlucila da tolerise neutralnu poziciju Srbije u odnosu na americki rat u Iraku.


Posle ubistva premijera Zorana Djindjica 13. marta, americki drzavni sekretar Kolin Pauel je posetio Beograd da bi izrazio svoje saucesce porodici Zorana Djindjica, sto predstavlja gest kojim se naglasava americka zainteresovanost za Srbiju i njenu reformsku vladu.


Potom je 29. maja predsednik Bus ukinuo jedanaestogodisnje sankcije protiv Beograda. Istovremeno je ovdasnjoj vladi poruceno da domaca preduzeca mogu dobiti profitabilne ugovore u obnovi Iraka - sto bi moglo pomoci ozivljavanje srpske privrede.


Samo ove cinjenice bi mogle poboljsati izglede DOS-a za eventualnu pobedu na opstim parlamentarnim izborima 2004. godine i mogle bi predstavljati razloge u prilog potpisivanja sporazuma o neizrucenju americkih gradjana medjunarodnom sudu u Hagu.


Ukoliko se bude rukovodila trenutnim raspolozenjem javnosti i vodila racuna o riziku odrzavanja prevremenih izbora, srpska vlada bi ipak mogla odbaciti zahtev SAD. Ukoliko se bude okrenula buducnosti, mozda nece imati drugog izbora nego da stavi potpis na sporazum.


Jan Briza je urednik novosadskog dnevnog lista "Dnevnik".