Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Srpsko-albanska istorija prema istoricaru, clanu SANU

By IWPR ICTY
Direktor Instituta za istoriju Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Slavenko Terzic svedocio je kao vestak-istoricar odbrane. Premda upozoren od strane predsednika veca da se ne fokusira previse na drevnu istoriju, Terzic je ipak izjavio da polaganje prava na Kosovo od strane Srba pocinje sa migracijom Slovena na Balkan u VI i VII veku. Kosovo je bilo u sastavu prve srpske drzave pocev od XII veka, tvrdi vestak. On je odbacio albanske tvrdnje po kojima oni polazu pravo na ovo podrucje kao naslednici drevnih Ilira, kao tvrdnju koju je izmislila Austro-Ugarska monarhija. Postoji praznina od osam vekova, rekao je Terzic, od poslednjeg istorijskog pominjanja Ilira do prvog pominjanja Albanaca.



Pokusavajuci da iskaz stavi u sadasnji kontekst, svedok je izneo svoje misljenje da su tri istorijska dogadjaja imala odlucujuci uticaj na sadasnju situaciju na Kosovu: 1. osmanlijsko osvajanje u XV veku, koje predstavlja pobedu islama nad hriscanstvom; 2. politika velikih sila u poslednjih 200 godina usmerena ka tome da kontrolisu Balkan izazivanjem sukoba i kreiranjem satelitskih drzava; 3. promocija razlicitosti od strane komunisticke partije sto je, prema vestaku, zaustavilo integraciju.



Terzic je naveo da su Srbi bili vecina na Kosovu do pocetka XX veka kada se etnicki balans promenio u korist Albanaca. Etnicka promena izvrsena je u tri faze: 1. od kraja XVII do sredine XIX veka – rat 'Hriscanske evropske lige' sa Turskom (Otomanskim carstvom) rezultirao je odlaskom Srba iz pokrajine, dok su se albanski stocari doselili na Kosovo iz Albanije; 2. od 1887. godine (kada je osnovana Prizrenska liga) do 1912.godine – Terzic je izjavio da je 150.000 Srba etnciki ocisceno sa Kosova i primorano da se iseli u Kraljevinu Srbiju; 3. za vreme i nakon Drugog svetskog rata – fasisticka Velika Albanija proterala je 100.000 Srba, dok je 100.000 Albanaca naselila na Kosovo. Najveca promena, kako je vestak ustvrdio, dogodila se izmedju 1945. i 1990.godine, kada je 250.000 Srba proterano iz pokrajine pod pritiskom od strane 'separatista i ekstremnih nacionalista'.



Bez iznosenja detalja, vestak odbrane je zakljucio da su Srbi proterani iz pokrajine izmedju 1878. i 1912.godine terorom, nasiljem i zlocinima. Pored citanja naslova iz knjiga o tom periodu koji sugerisu o nasilju Albanaca nad Srbima, on je neveo nekoliko incidenata proterivanja i napustanje srpskog sela..



Po Terzicevom shvatanju, problem na Kosovu bila je teznja Albanaca za stvaranjem Velike Albanije koja bi ukljucila Albaniju, Kosovo, delove Crne Gore, Srbije, Makedonije i severne Grcke. On je taj koncept vezao za stvaranje Prizrenske lige 1878.godine i identifikovao ga kao 'panislamski'. Od tada, istakao je svedok, traje ideja o Velikoj Albaniji i ta ideja je bila podrzana od strane velikih sila, ukljucujuci Austro-Ugarsku monarhiju, fasisticku Itaiju, nacisticku Nemacku, NATO i druge.



Svedok je identifikovao cetiri stuba koji su ideoloska osnova Velike Albanije: panislamizam, panilirizam, etnicku cistocu albanskih zemalja, i neslaganje sa granicama koje su postavile kolonijalne sile. On je pokazao seriju mapa iz kasnog XIX i ranog XX veka, koje pokazuju oblast opisanu kao Velika Albanija. Sudija Patrik Robinson pitao je svedoka da li on ima neki istorijski dokaz da te mape odrazavaju stvarnu politiku. Postoji 'nebrojeni dokazi', odgovorio je Terzic, citirajuci program Prizrenske lige, govor iz 1940.godine predsednika marionetske vlade Albanije koja je postojala pod fasistickom Italijom, Memorandum Foruma albanskih intelektualaca iz 1995.godine, i platformu Albanske akademije nauka iz 1998.godine. Sudija Robinso nije bio zadovoljan izjavama intelektualaca, i ponovio je pitanje da li je takva politika usvojena od strane 'politickih struktura'.



Terzicev odgovor bio je: 'Apsolutno. Sve sto su ucinili kreatori albanske politike pocevsi od 1912. kada je stvorena Albanija… (kao sto su subverzivne akcije, ubacivanje terorista) pokazuje da je cilj bio ujedinjenje Albanaca u jednu drzavu'. Osvrnuvsi se na sadasnje dogadjaje, svedok je dodao da je 'Albanija priznala nezakonito proglasenu Republiku Kosovo' ali nije objasnio kako je time podrzano postojanje politickog cilja o stvaranju Velike Albanije.



Terzic se pozvao na izjave posleratnih predsednika Albanije Envera Hodze i Sali Berise, iako ih nije citirao. Jedini citat koji je pruzio jeste govor iz 1941.godine (ili iz 1940.godine) premijera marionetske albanske vlade u delu u kome je on pozvao Hitlera i Musolinija da nakon pobede obezbede da albanski narod dobije nacionalnu drzavu u najsirim mogucim etnickim granicama. Drugi dokazi koje je ponudio za svoju tvrdnju da je Velika Albanija bila cilj albanskih politicara predstavljaju zakljcci pod znakom pitanja, kao sto je cinjenica da su neki slogani uzvikivani tokom 'albanskih pobuna iz 1986. godine, 1989. godine i 1990. godine' reflektovali albansku politiku. On nije objasnio sta je mislio pod 'pobunama', premda se neki od tih datuma poklapaju sa masovnim demonstracijama kosovskih Albanaca.



Tokom davanja iskaza, Terzic je Prizrenski slucaj iz 1956. na kome su devetorica kosovskih Albanaca osudjeno za spijunazu u korist albanske obavestajne sluzbe kao dokaz za dobro organizovanu organizaciju koja je za cilj imala stvaranje Velike Albanije. On je takodje izjavio da je vodjstvo kosovskih Albanaca odrzavalo tajne veze sa Enverom Hodzom, komunistickim liderom Albanije. Postoje dokazi, nastavio je svedok, da je jugoslovenska drzavna bezbednost znala za ove veze, ali nije ucinila nista da ih prekine. Terzic nije pruzio dokaze za ovu tvrdnju.



Drugi dokazi na koje se vestak oslanjao takodje su umanjili vrednost njegovog nalaza i misljenja. Primer za to je da je u svom odgovoru na zahtev sudije Robinsona da pokaze mapu napravljenu nakon 1982.godine koja pokazuje Veliku Albaniju, Terzic naveo mapu iz 1999.godine koju je navodno napravila 'teroristicka Vojska za nacionalno oslobodjenje Albanije', i koja se moze naci na vebsajtu Bivse Jugoslovenske Republike Makedonije. Sudija Kvon je saopstio vestaku da navodjenje vebsajta nije dovoljno da bi se nesto kvalifikovalo za dokaz.



Terzic je potrosio znacajnu kolicinu vremena da bi pokazao dokaze o albanskoj podrsci fasistickoj Italiji i nacistickoj Nemackoj u Drugom svetskom ratu, ukljucujuci i formiranje albanske SS divizije, izvrsenje zlocina nad Srbima, i zatvaranje i proterivanje svih kosovskih Jevreja u Bergen-Belzen. On je okrivio Komunisticku partiju koja je dosla na vlast u Jugoslaviji nakon Drugog svetskog rata zbog toga sto je propustila da kazni albanske ratne zlocince i zbog toga sto nije denacifikovala kosovske Albance koji su kolaborirali sa Nemackom tokom rata. On je, u stvari, optuzio Komunisticku partiju koja je imala najvecu odgovornost za sudbinu Jugoslavije da je koristila nacionalizam kao sredstvo za izvodjenje socijalisticke revolucije. Da bi se oslabila srpska hegemonija, koju je Titio video kao najvecu prepreku za komunizam, Titovi komunisti su Jugoslaviju podelili na Republike. Oni su takodje sprecili proterane Srbe da se vrate na Kosovo, omogucivsi veliki obim etnickog ciscenja Srba od Drugog svetskog rata do 1990.godine, naveo je svedok.



Tokom prvog dana svedocenja, Terzic je predstavio srpsko nacionalno glediste na poremecene istorijske odnose izmedju Srba i Albanaca na Kosovu. Njegovo glediste na istoriju je neobicno jednostrano za vestaka. Tokom vekova o kojima je pricao, on nije spomenuo ni jednu albansku zrtvu od srpske represije, ili, cak, nikakvu krivicu na strani Srba. Premda govoreci da je istorija kompleksna, glediste koje je on predstavio je veoma jednostavno: Albanci su preko 100 godina agresivni prema Srbima u pokusaju da preotmu srce Srbije – Kosovo i prikljuce ga Velikoj Albaniji.



Vestakov iskaz je takodje znacajno oslabljen njegovim propustom da iskaz potkrepi relevantnim dokumentima i time sto se oslanjao na zakljucke do kojih je sam dosao, verovatno citajuci i procavajuci originalne izvore od kojih je najveci broj ili nepoznat ili nedostupan sudu.



Jedan primer je slikovit za sve probleme sa njegovim dokazima. Vestak je rekao da je panislamska priroda politickog pokreta kosovskih Albanaca evidentna sa fotografije koju je on video na plakatu predsednika Kosova Ibrahima Rugove na kome je Rugova sa papom. Logicka nit za takav zakljucak je nemoguca za one izvan svetih hodnika SANU. Prema mom (anonimnom) izvoru, razmisljanje ide na sledeci naci - Fotografija sluzi da bi se zavaralo. Fotografisanje sa liderom rimo-katolicanstva jeste Rugovin nacin da prikrije svoje prave namere za stvaranje panislamskog sveta. Na vestakovu i Milosevicevu zalost, veoma je malo verovatno da ce sudije doci do istog logickog zakljucka.



Terzicevo svedocenje se nastavlja sutra.