Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

SRPSKI REFORMISTI OBJAVILI RAT OLIGARSIMA

Sveprisutni uticaj mocnih biznismena mnogi smatraju preprekom politickom napretku.
By Daniel Sunter

Reklo bi se da reformska stranka G17 Plus objavila rat svemocnim srpskim oligarsima. Prvi put se desava da je jedna ozbiljna politicka snaga uputila ovakvu vrstu izazova maloj grupi ljudi koji sebe vide kao istinske gospodare u zemlji.


Ksenija Milivojevic, zamenica sefa poslanicke grupe ove stranke u srpskom parlamentu, izjavila je za IWPR da je G17 Plus spreman za pocetak borbe protiv oligarha i kriminala. "Borba protiv oligarha i kriminala ce se sprovoditi kroz sustinske reforme srpskog sudstva, policije i putem zakona", rekla je ona.


Ova stranka se zalaze za opseznu istragu o nacinu na koji su oligarsi dosli do svog novca, kao i da li su poslovi sklapani za vreme Slobodana Milosevica i tokom mandata prethodne vlade bili legalni.


Cini se da je pretnja veoma ozbiljna. U novoformiranoj vladi Vojislava Kostunice G17 Plus je dobio kontrolu nad finansijama posto su ministar finansija i potpredsednik vlade koji je zaduzen za evropske integracije iz redove ove partije.


Analiticari i akteri na srpskoj politickoj sceni mesecima su upozoravali na sve snazniji izazov koji drzavi upucuju finansijski i medijski moguli, a koji gura Srbiju u krizu na sta ukazuje niz ekonomskih, politickih i medijskih skandala.


Oligarsi nisu nova snaga. Kao i u Rusiji, oni su nastajali tokom problematicne tranzicije iz komunistickog u kapitalisticko drustvo koja se desavala pod autoritarnim rezimom Slobodana Milosevica.


Za vreme Slobodana Milosevica, od 1988. do 2000. godine, kada su zemlju opustosili ratovi, siromastvo i medjunarodne sankcije, jedna grupa ljudi bliskih rezimu stekla je mogucnost da uspostavi monopole nad nizom profitabilnih poslova u zamenu za njihovu lojalnost tadasnjem srpskom lideru.


Oni su stekli privilegovane pozicije dobijajuci ekskluzivne drzavne dozvole za unosne izvozno-uvozne aktivnosti i frekvencije za njihove elektronske medije koje su pokrivale citavu zemlju..


Pad Milosevicevog rezima u oktobru 2000. godine iznedrio je nadanja da bi se moc oligarha mogla najzad ukrotiti. Medjutim, nove vlasti na celu sa Zoranom Djindjicem nisu pokazivale zelju da ogranice njihovu moc. U stvari, tokom protekle tri godine, nastajali su novi oligarsi uz one stare zahvaljujuci svojim vezama sa prvim postmilosevicevskim rezimom.


Srpska oligarhija prepoznatljiva je po svojoj eksponiranosti u medijima, za razliku od Zapada gde se finansijski i medijski moguli obicno klone javnih nastupa.


Oligarsi imaju znacajan interes na medijskom trzistu i kontrolisu veliki broj elektronskih i stampanih medija.


Prema Veranu Maticu, glavnom i odgovornom uredniku vodeceg nezavisnog radija i televizije u Beogradu, RTV B92, uticaj oligarha je sve snazniji i veoma je stetan za Srbiju.


Matic veruje kako oni strahuju da bi se gnev gradjana mogao okrenuti protiv njih ukoliko dodje do ozbiljnijih socijalnih problema zbog cega oligarsi nastoje da zavladaju medijskom sferom i "uvere stanovnistvo u svoju dobrotu, iskrenost i uspesnost".


Opste je misljenje da su Bogoljub Karic, vlasnik "Braca Karic" grupacije, koji ima sopstvenu BK televiziju, i Zeljko Mitrovic, vlasnik najpopularnije srpske komercijalne televizijske stanice, TV Pink, primeri medijskih mogula u Srbiji, ciji je uspeh vezan za Milosevicevo doba. U medjuvremenu, pojavili su se novi oligarsi koji uglavnom kontrolisu stampane medije.


Mitrovic je medju onima koji insistiraju da bi medije trebalo procenjivati na osnovu kvaliteta i rejtinga koje ostvaruju, te da je besmisleno dalje raspravljati ko jeste, a ko nije bio blizak Milosevicevom rezimu.


Mitrovic je izjavio za IWPR da je TV Pink od samog pocetka funkcionisao na trzisnim principima. Nakon pokretanja male radio stanice, TV Pink je poceo sa emitovanjem programa 1994. godine kao zabavni televizijski kanal. Od 1998. godine TV Pink je najpopularnija televizija u zemlji.


"Pink se tokom proteklih desetak godina oslanjao iskljucivo na trziste", kaze Mitrovic, "svakako ne na mobilnu telefoniju, bankarstvo i trgovinu, nepovratne kredite od rezima, sticungu ili, s druge strane, milione dolara od stranih donacija".


Kontroverzna povezanost oligarha i medija nedavno je postala upadljiva u slucaju Bogoljuba Karica, jednog od najbogatijih poslovnih mogula iz Miloseviceve ere. Nakon izbora u decembru 2003. godine - ali pre nego sto je sastavljena nova vlada - Kariceva BK TV je pocela da emituje negativno intonirane izvestaje o tadasnjem kandidatu za mesto srpskog ministra finansija i jednog od lidera stranke G17 Plus, Mladjana Dinkica. U izvestajima BK televizije se napadala Dinkiceva uloga u restrukturiranju Nacionalne stedionice.


Ksenija Milivojevic je izjavila za IWPR da se takvo izvestavanje BK TV poklopilo sa najavom njene stranke da ce se boriti protiv oligarha i ispitati poreklo Kariceve imovine.


"Kampanja je zapocela kada smo rekli da cemo zahtevati da se jasno utvrdi vlasnicka struktura kompanije Mobtel - mobilnog operatera ciji su vlasnici drzava i BK grupa", rekla je ona.


Oligarsi energicno odbacuju tvrdnje da manipulisu medijima kako bi podrzali sopstvene politicke i poslovne interese.


Karic je u izjavi za IWPR rekao da nikada nije vodio kampanju protiv G17 Plus. "Iznenadjen sam takvim tvrdnjama", kaze on. "Karic nikada nije napadao G17 Plus. Smatram ih zagovornicima zdravih, svezih i proevropskih ideja".


Priznao je, medjutim, da je bilo nesporazuma izmedju BK grupe i Mladjana Dinkica, ali je dodao da se to odnosi na period kada je Dinkic bio guverner Narodne banke Jugoslavije, NBJ. Takodje je rekao da to nije imalo nikakve veze sa navodnim pokusajem da se destabilizuje nova vlada.


"Tvrdnje prema kojima haos navodno odgovara krupnom kapitalu smatram veoma opasnim i perfidnim koje se iznose zarad interesa drugih", kaze on.


Karic smatra da su vlasnici privatnog kapitala u Srbiji samo zeleli da drzava garantuje njihovu pravnu sigurnost, te da omoguci poslovnim ljudima da igraju aktivnu ulogu u nacionalnoj ekonomskoj politici. "Svaka stranka koja se bori za demokratsku, modernu i evropsku Srbiju uziva podrsku Bogoljuba Karica", kaze on.


Mnogi analiticari jos uvek veruju da je uticaj oligarha na ekonomiju u problematicniji nego onaj u medijima sto preti da nanese stetu odredjenim delovima drustva.


Primer kojim bi se to moglo ilustrovati odnosi se na nedavni skandal sa izvozom secera, koji je srpske poljoprivrednike kostao milione evra i ozbiljno je podrio medjunarodni kredibilitet vlade.


Nakon pada Milosevicevog rezima 2000. godine, Evropska unija, EU, je odlucila da pomogne srpskoj poljoprivredi i uvela je povoljne uslove za izvoz domaceg srpskog secera na evropsko trziste. Brisel je kasnije otkrio da su srpski trgovci iskoristili povoljan rezim izvoza u EU da bi prodavali manje kvalitetan secer uvezen iz trecih zemalja na trzistu Evropske unije lazno ga oznacavajuci kao domaci proizvod.


Evropska unija je reagovala u maju 2003. godine uvodeci zabranu uvoza secera iz Srbije sto je predstavljao tezak udarac za oko 100.000 poljoprivrednika i citavu industriju secera u zemlji.


Uprkos ovom skandalu, vlasti u Beogradu tek treba da kazne kljucne aktere u ovoj aferi.


Skandal sa izvozom secera bio je "deo price o oligarsima u Srbiji", tvrdi Ksenija Milivojevic.


Mnogi strahuju da aktivnosti oligarha predstavljaju pretnju demokratizaciji, priblizavanju Srbije Evropi i ekonomskoj stabilizaciji.


"Njihova vizija kapitalizma i demokratije je krajnje primitivna", kaze Matic. "Cesto koketiraju sa crkvom i nacionalizmom. Imaju svoje ljude u politickim strankama, pravosudju, policiji i crkvi".


"Njihovo razmetanje i bezobzirnost, ipak nisu kao kod novih ruskih bogatasa, ali njihovi apetiti - i glupost - rastu iz dana u dan".


Matic kaze kako nije nikakva tajna da prosla vlada nije preduzela nista da ogranici moc srpskih bogatasa nakon zbacivanja Milosevica s vlasti.


"Nije u pitanju samo nedostatak politicke volje i moci razjedinjenih politickih stranaka koje su obrazovale novu vlast", kaze on. "Takodje je postojala zelja da se ovi oligarsi ucine saveznicima i pomagacima u ucvrscivanju vlasti".


Politicki analiticar Srbobran Brankovic rekao je za IWPR da je Srbija prosla kroz transformaciju od "autokratije" pod Milosevicevim rezimom do "oligarhije" pod njegovim naslednicima na vlasti.


Uticaj oligarha na politicke dogadjaje u Srbiji, kaze on, postaje sve opasniji: "Veliki kapital ce uciniti sve sto moze da bi odrzao stanje haosa. Oni zapravo vise vole bezakonje i nefunkcionisanje institucija".


G17 Plus se slaze s tim. Prema Kseniji Milivojevic, koja je takodje predsednik skupstinskog odbora za evropske integracije, njene kolege veruju da su srpski oligarsi opstruirali duge pregovore o formiranju nove srpske vlade kako bi odrzali stanje "bezakonja" koje Brankovic pominje.


"Postoje naznake da su neki srpski politicari pod uticajem ovih mocnih finansijskih krugova", dodaje Milivojevicka.


Mnogi vodeci analiticari se slazu da su oligarsi ozbiljno umesani u poslove drzave i u politiku. Oni se ne slazu oko toga da li je ovakvo angazovanje dobro ili stetno.


Stojan Stamenkovic insistira da to ne vodi nicemu dobrom. Krupan kapital, kaze on, pokusava da utice na politiku i novu srpsku vladu, a malo je verovatno da ce ishod biti koristan za drustvo.


"Ljudi koji zele da biznismeni dodju na vlast nisu u pravu jer se interesi vlasti - koja mora da sprovodi makroekonomsku politiku - i interesi preduzetnika sukobljavaju", kaze on. "Veliki preduzetnici uvek imaju interes da uspostave neki monopol."


Cini se da se bitka nastavlja, pri cemu oligarsi insistiraju da jednostavno zele ulogu u upravljanju ekonomskom politikom, a partije poput G17 Plus tvrde da se radi o krsenju pravila igre.


Odnos snaga se, mozda, menja na stetu oligarha u ovom trenutku. Vecina stranaka u novoj srpskoj vladi su se u svojim predizbornim kampanjama zalagali za borbu protiv korupcije i nasledja Milosevicevog rezima.


Prema Kseniji Milivojevic, njena stranka ce insistirati na onome sto naziva "beskompromisnom borbom protiv oligarha, svuda gde se otkriju kriminalni elementi, finansijske mahinacije i nelegalno stecen kapital."


Daniel Sunter pomocnik urednika IWPR-a u Beogradu.