Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Srpski oficir odbio naređenje da formira srebrenički streljački odred

Svedok kaže da mu je bilo naređeno da pronađe vojnike koji bi izvršili zadatak ubijanja, ali da to nije učinio.
By Rachel Irwin
  • Svjedok tužilaštva Srećko Aćimović svjedoči protiv generala Ratka Mladića. (Photo: ICTY)
    Svjedok tužilaštva Srećko Aćimović svjedoči protiv generala Ratka Mladića. (Photo: ICTY)

Bivši oficir bosansko-hercegovačkih Srba ispričao je ove sedmice kako je 1995. godine, tokom srebreničkog masakra, odbio da izvrši naređenje da sastavi jedinicu čiji će pripadnici streljati bošnjačke zarobljenike.

Svedok optužbe, Srećko Aćimović, koji je 1995. komandovao Drugim bataljonom Zvorničke brigade, dao je iskaz na suđenju ratnom komandantu vojske bosansko-hercegovačkih Srba, Ratku Mladiću.

Mladić se tereti da je planirao i nadzirao masakr nad preko 7,000 bosansko-muslimanskih muškaraca i dečaka koji su u julu 1995. bili zarobljeni u istočno-bosanskom gradu Srebrenici.

U optužnici se Mladiću pripisuje i odgovornost za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, kojima je "doprineo ostvarenju cilja – trajnog uklanjanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosanski Srbi".

Prema sažetku svedokovog ranijeg iskaza, koji je tužilaštvo pročitalo u sudnici, Aćimović je saznao da kod škole u Ročeviću ubijaju zarobljenike – nakon čega je otišao tamo da vidi šta se dešava.

Kada je stigao, vojnici koji su tamo bili stacionirani delovali su mu pijano. Čuo je kako zarobljenici "zapomažu iz fiskulturne sale, moleći za vodu i da ih puste u toalet".

Svedok je ispričao kako je vojnike pitao odakle su zarobljenici i ko ih je doveo, ali su vojnici odbili da odgovore, a nisu mu dozvolili ni da razgovara sa njihovim komandantom.

Aćimović je naposletku uspeo da stupi u kontakt sa Vujadinom Popovićem, šefom za bezbednost Drinskog korpusa, koji mu je – kako se navodi u sažetku iskaza – kazao da će zarobljenici sutradan biti razmenjeni.

Popović je 2010. godine osuđen za genocid i izrečena mu je kazna doživotne robije.

U sažetku iskaza se potom navodi da se Aćimović nakon toga vratio u školu i pokušao da ubedi vojnike da zarobljenicima daju vodu i puste ih da odu u toalet, te da su vojnici na kraju pristali na to.

Svedok se zatim vratio u svoju komandu, gde je narednog dana, rano izjutra – između jedan i dva sata nakon ponoći – primio "šifrirani telegram u kojem mu je naređeno da formira odred vojnika za pogubljenje zarobljenika iz škole". Aćimović je poslao odgovor u kojem je odbio da izvrši to naređenje, da bi potom dobio novi telegram, u kojem mu je naređeno da o prethodnom naređenju obavesti ostale komandante iz bataljona – što je on ponovo odbio.

Svedoka je potom pozvao šef za bezbednost Zvorničke brigade, Drago Nikolić, koji mu je rekao da je "naređenje stiglo odozgo i mora biti izvršeno". Nikolić je kazao i da rok za to ističe u sedam sati ujutro, ali mu je svedok odgovorio da neće izvršiti naređenje.

Nikolić je 2010. godine osuđen za pomaganje i podsticanje genocida. Izrečena mu je zatvorska kazna u trajanju od 35 godina.

Prema sažetku iskaza, svedoku je bilo naređeno da tog jutra ode u školu u Ročeviću. Kada je stigao, tamo je u dvorištu zatekao desetak leševa.

U školi je bio Popović, koji je svedoku naložio da vidi ima li nekoga ko je voljan da sudeluje u pogubljenjima. Svedok je odbio da to učini, sugerišući da bi zarobljenike trebalo vratiti tamo odakle su došli ili ih sprovesti u kasarnu u Kozluku. Potom se svedok vratio u svoj štab, ostavivši ostale pripadnike svog bataljona iza škole.

Nakon što je pročitao sažetak svedokovog iskaza, tužilac Abir Hasan (Abeer Hasan) je Aćimoviću postavio pitanja koja su se ticala redosleda dešavanja i njegovog prvog razgovora sa Popovićem.

"Popović Vas je obavestio da će zarobljenici sutradan biti razmenjeni – je li to tačno?", pitao je Hasan.

"Tražio sam neke odgovore i rekao sam mu šta se dešava u Ročeviću. On mi je kazao da ne dramim i da će zarobljenici biti razmenjeni. Kao i da se neko stara o tome“, rekao je Aćimović.

"Da li Vam je kazao ko je taj ’neko’?", pitao je Hasan.

"Pretpostavljam da je mislio na jedinicu koja se nalazila u školskom dvorištu i čuvala zarobljenike u fiskulturnoj sali", odgovorio je svedok.

Tužilac ga je pitao i za dva telegrama koja je dobio, a svedok je odgovorio da mu je prvi stigao dok je spavao, te da ga je dešifrovao njegov kolega.

"U telegramu je od nas zahtevano da sastavimo odred vojnika koji bi izvršili pogubljenje zarobljenika", kazao je Aćimović.

"A šta je bilo u drugom telegramu?", pitao je Hasan.

"Pošto smo mi odgovorili telegramom u kojem smo odbili prvo naređenje, uobičajena praksa je bila da se pošalje depeša u kojoj se kaže: ’Upoznajte i komandire četa sa sadržajem telegrama.’ Time nam je ponovo rečeno da izvršimo naređenje", kazao je svedok.

"Kada kažete ’izvršimo naređenje’ – na koje naređenje mislite?", upitao je Hasan.

"Da sastavimo odred vojnika u tu svrhu", odgovorio je svedok.

"Jesu li oba telegrama bili naređenja?", pitao je Hasan.

"Jesu", odgovorio je Aćimović.

Tokom unakrsnog ispitivanja, Mladićev advokat Branko Lukić je svedoku postavio pitanje o vojnicima koji su u školi čuvali zarobljenike, odnosno da li je znao ko su oni.

"Tada nisam to znao, ali sam kasnije saznao da se radilo o vojnicima iz Bratunca, i da su neki možda čak došli iz Višegrada", odgovorio je Aćimović.

"Da li je tačno da su oni, kada ste im se obratili, čak odbili da razgovaraju sa Vama?", upitao je Lukić.

"Da, jer me nisu poznavali; ja nisam bio njihov starešina. Nisam mogao da im poverim nikakav zadatak, niti da razgovaram sa njima", kazao je Aćimović.

Lukić je svedoka pitao i da li je ikada bio "pozvan na odgovornost" zbog neizvršavanja naređenja.

"Nisam. Niko nikada nije pokrenuo postupak protiv mene", odgovorio je svedok.

Suđenje se nastavlja iduće sedmice.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.