Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Srpski mediji se protive promenama u radiodifuznom savetu

Planovi za promenu nacina izbora clanova Saveta za radiodifuziju zaduzenog za izdavanje dozvola za emitovanje izazivaju protest medijskih udruzenja.
By IWPR Balkans

Srpska medijska udruzenja i eksperti protive se vladinom predlogu za izmenu Zakona o radiodifuziji, optuzujuci vlast da tezi vecoj kontroli nad elektronskim medijima.


Krajem jula naci ce se pred srpskim parlamentom na usvajanju vladin predlog kojim ce se, posle dvogodisnjeg odlaganja, okoncati formiranje Saveta za radiodifuziju.


Savet za radiodifuziju nije imao previse srece do sada. Mada je zakon po osnovu koga je trebalo formirati Savet za radiodifuziju usvojen 2002. godine, ovo telo nije ustanovljeno sve do aprila 2003. godine nakon cega je njegov rad suspendovan zbog zestokih sporenja u vezi sa izborom njegovih clanova.


Posto su Nenad Cekic i Vladimir Cvetkovic (kandidati srpske vlade i skupstine) izabrani iako njihove kandidature nisu objavljene u zakonskom roku, dva clana saveta su iz protesta podneli ostavke.


Takodje,utvrdjeno je da kandidat sa Kosova, koji je u biografiji naveo da zivi i radi na Kosovu, zapravo zivi i radi na teritoriji uze Srbije.


Od tada brojni problemi u vezi s izborom clanova tog tela blokiraju pocetak rada saveta, a samim tim se zaustavlja proces legalizacije frekvencija.


Iako brojni elektronski mediji pozdravljaju formiranje saveta, od koga se ocekuje da unese red u postojeci haos sa frekvencijama, narastaju sumnje da je vlada izmenila nacin izbora clanova saveta kako bi obezbedila veci upliv i kontrolu nad njegovim radom.


Prema postojecem zakonu, savet ima devet clanova. Cetiri clana biraju skupstine i vlade Srbije i Vojvodine, a cetiri univerzitet, nevladine organizacije, medijska udruzenja i verske zajednice. Deveti clan saveta je predstavnik Kosova.


Vlada sada predlaze da tri clana, umesto Skupstine Srbije, bira nadlezni skupstinski odbor, ali jos uvek nije obelodanjeno ko ce imenovati clanove ovog odbora. Vlada je, takodje, predlozila brisanje odredbe prema kojoj je za izbor i razresenje clanova Saveta potrebna vecina glasova u parlamentu.


Rade Veljanovski, profesor radio novinarstva na beogradskom Fakultetu politickih nauka i jedan od autora Zakona o radiodifuziji, ocenjuje da ce se ovim izmenama omoguciti veci uticaj vlade na rad saveta.


Veljanovski smatra da ce pored tri clana koja ce predlagati skupstinski odbor vlada takodje moci da racuna na predstavnika Srpske pravoslavne crkve, SPC, a clan saveta sa Kosova – koga ce birati osam vec imenovanih clanova saveta – takodje ce biti pod uticajem vlasti.


"Naime, zbog dobrih odnosa drzave sa Srpskom pravoslavnom crkvom, jasno je da ce predstavnik verskih zajednica biti iz redova te institucije", kaze on. "Sve u svemu, drzava na ovaj ili onaj nacin ima pet clanova [saveta], a strukovna udruzenja svega tri".


Vecina medijskih analiticara takodje su kritikovali predlozene promene Zakona o radiodifuziji. Nekoliko profesionalnih udruzenja, ukljucujuci Nezavisno udruzenje novinara Srbije, NUNS, Asocijaciju nezavisnih elektronskih medija, ANEM, i beogradski Medija centar su se odmah oglasili i od vlade zatrazili da promeni svoju odluku.


Umesto predlozenih izmena, ova udruzenja sugerisala su da se model predlaganja kandidata sprovede po drugacijem modelu prema kome bi tri kandidata predlagala drzava, potom bi univerziteti, nevladine organizacije i crkva predlagali jos tri kandidata, a preostala tri bi bili kandidati strukovnih udruzenja novinara, emitera, kompozitora i dramskih umetnika.


U otvorenom pismu, koje je upuceno srpskom premijeru Vojislavu Kostunici 15. jula, NUNS, ANEM i Medija centar naveli su da je sustina problema sa savetom "preovladjujuci uticaj drzavnih organa na izbor njegovih clanova".


"Novopredlozeni nacin izbora clanova Saveta onemogucava nezavisnost Saveta i u suprotnosti je sa medjunarodnim standardima i sa demokratski uredjenim drustvom kome tezimo", kaze se u pismu.


Pored toga, navedeno je da je predlog izmena radjen bez konsultacija sa novinarskim udruzenjima, cime se “stvara antagonizam izmedju medija i vlasti".


Vlada je negirala da tezi snazenju sopstvenog uticaja na Savet za radiodifuziju. Dragan Kojadinovic, ministar za kulturu i medije, navodi da je ideja Vlade Srbije bila, pre svega, prakticna, s ciljem da se ubrzaju stvari u vezi sa radiodifuznim savetom. "Mozemo jos godinu dana da se prepiremo, a vec smo izgubili dve godine. Dajte da konacno odblokiramo rad saveta", kaze Kojadinovic za IWPR.


Odgovarajuci na optuzbe da ce ovakve promene "bitno usporiti proces ukljucivanja Srbije u evropske integracije" – zbog neuskladjenosti sa evropskim standardima, nadlezni ministar tvrdi da "primedbe uglavnom daju oni kojima ne odgovara da se pitanje saveta konacno resi".


Ministar Kojadinovic tvrdi da se sa predstavnicima strukovnih udruzenja sastajao mnogo puta i da predlozene izmene, predstavljaju, u stvari, presek onoga o cemu se razgovaralo.


U medjuvremenu nije se oglasila nijedna medjunarodna organizacija zaduzena za nadgledanje medija u Srbiji sto ukazuje na cinjenicu da su kritike ovakvog pristupa vlade problemima u sferi medija malo verovatni.


Predstavnici OEBS-a, koji su ucestvovali u izradi nacrta zakona, ovog puta nisu konsultovani, pa se nezvanicno saznaje da zbog toga nemaju potrebu ni da reaguju.


I predsednik delegacije Evropske komisije u Srbiji i Crnoj Gori, Dzefri Baret, izjavio je da je Evropska komisija prevashodno zabrinuta zbog nefunkcionisanja Saveta za radiodifuziju.


"Verujemo da je neophodno da savet sto pre pocne sa radom", rekao je Baret beogradskim medijima u cetvrtak, ne precizirajuci da li se Evropska komisija slaze sa predlozenim izmenama i dopunama zakona.


Milos Zivkovic, advokat ANEM-a, rekao je da bi primeri iz okruzenja trebalo da posluze kao upozorenje Srbiji. Navodeci slucaj Bugarske, gde nije neophodna vecina u parlamentu za izbor (ili razresenje duznosti) clanova Saveta za radiodifuziju, Zivkovic kaze da Bugarima upravo ta cinjenica "stvara velike probleme".


Potom je dodao: "To omogucava svakoj strukturi koja dodje na vlast [u Bugarskoj] da momentalno izmeni sastav Saveta za radiodifuziju".


Bliska proslost nakon sloma Milosevicevog rezima 2000. godine pokazuje koliko je i novim politickim vlastima, ma sa koje pozicije dolazili, stalo da sacuvaju kontrolu nad medijima.


Pod Milosevicem, radio i televizijske stanice bliske tadasnjim vlastima dobijale su dozvole, dok su nezavisnim medijskim organizacijama one uskracivane. Mnogi od njih su radili ilegalno, i jos uvek rade ilegalno, ocekujuci da se formira Savet za radiodifuziju nakon cega bi legalizovali svoj status.


U medjuvremenu, broj nelegalnih radio stanica se stalno uvecavao, a privatizacija elektronskih medija nije jos ni zapocela.


Mnogi od ovih problema ce se razresiti nakon sto Savet za radiodifuziju bude poceo sa radom. Ipak, mnoge medijske organizacije smatraju da predlozeni amandmani na postojeci Zakon o radiodifuziji ukazuju da jos uvek nema mesta slavlju.


Tamara Skrozza je novinarka beogradskog nedeljnika "Vreme".