Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

SRPSKI GENERAL ZA KOSOVSKE ŽRTVE OKRIVLJUJE NATO

Srbi i Albanci su svoje domove napuštali zbog napada NATO-a, rekao je pred sudom Vladimir Lazarević.
By Marija Radovanovic
ovek koji je tokom rata protiv pobunjenih separatista komandovao srpskom vojskom na Kosovu porekao je ove sedmice da su njegove jedinice proterivale Albance iz njihovih domova, okrivljujući za civilne žrtve i izbeglice – NATO.



Generalu Vladimiru Lazareviću se u Hagu sudi zajedno sa bivšim predsednikom Srbije Milanom Milutinovićem, bivšim potpredsednikom jugoslovenske vlade Nikolom Šainovićem, generalima jugoslovenske vojske Dragoljubom Ojdanićem i Nebojšom Pavkovićem, te srbijanskim policijskim generalom Sretenom Lukićem.



Njima šestorici se pripisuje odgovornost za ubistvo više stotina kosovskih Albanaca i proterivanje 800,000 ljudi tokom prvog polugođa 1999.



U martu 1999., NATO je – u nastojanju da zaustavi egzodus kosovskih Albanaca – počeo operaciju selektivnog bombardovanja Srbije. Kampanja je okončana tri meseca kasnije, 11. juna 1999.



Prilikom prošlosedmičnog svedočenja u vlastitu odbranu, Lazarević je porekao da je svojim jedinicama naređivao da pribegavaju ubistvima, silovanjima, mučenjima, uništavanju imovine i ostalim oblicima zastrašivanja sa ciljem da se Albanci prisile da napuste pokrajinu nad kojom Srbija nije želela da izgubi kontrolu.



Na pitanje advokata odbrane da li je deportacija civila predstavljala razuman čin, on je odgovorio: „Ne samo da to nije razumno, nego nije ni prihvatljivo.“



„I Srbi i Albanci su napuštali svoje domove zbog svakodnevnih napada NATO-a“, rekao je on, dodajući da su se njegove jedinice striktno pridržavale ratnih pravila i činile sve što su mogle kako bi pomogle preživelim civilima, omogućile evakuacije, pa čak i obezbedile transfuziju krvi.



„Lično sam svojim komandantima naredio da obustave sve aktivnosti kako bi se angažovali na pružanju pomoći ranjenima.“



Lazarević je kazao i da je zadatak njegovih jedinica bila odbrana zemlje od NATO-ve agresije, te proterivanje NATO-vih snaga. Od preko 2,000 NATO-vih napada na područje Kosova, 37 procenata ih je – po njegovim rečima – namerno bilo upereno na civilne ciljeve.



Pred Tribunalom su već saslušani Milutinovićevi, Šainovićevi i Ojdanićevi svedoci odbrane. Ojdanić i Pavković su se odrekli prava da svedoče u vlastitu korist.



Lazarevićevo ovosedmično svedočenje delovalo je unekoliko protivrečno – pogotovo kada su u pitanju slične zapovedne funkcije koje su obavljala ministarstva unutrašnjih poslova i odbrane – što su uočili i sudija i tužilaštvo.



„Ministarstvo unutrašnjih poslova je koordinisalo akcije vojnog korpusa“, rekao je u jednom trenutku Lazarević. „Ministarstvo unutrašnjih poslova uglavnom je izdavalo naređenja vojnim jedinicama.“



No kasnije, tokom unakrsnog ispitivanja, on je sudu rekao: „Nisu postojali nikakvi posebni planovi akcija koje je načinilo ministarstvo [unutrašnjih poslova].“



Lazarevićev advokat Momčilo Bakrač porekao je da je na Kosovu bila sprovedena masovna kampanja terora.



„Premda su se zločini tokom kosovskog rata dešavali, radilo se o izolovanim i pojedinačnim, a nipošto sistematičnim postupcima“, rekao je on.



Lazarević je kazao da je isključivi cilj operacija na Kosovu tokom 1999. bila odbrana te pokrajine od albanskih terorističkih organizacija koje su delovale na području Podujeva, Dragobilja i Drenice, kao i to da se – kako je rekao – „neutrališu terorističke akcije“, te da se „taj region očisti od albanskih terorista“.



Marija Radovanović je saradnica IWPR-a iz Beograda.