Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Srpske snage su „namerno gađale“ mesta na kojima su se okupljali civili – tvrdi svedok

Na suđenju Mladiću svedočio je policijski istražitelj koji je tokom opsade Sarajeva odlazio na mesta gde su izvršeni napadi.
By Rachel Irwin
  • Prosecution witness Nedzib Dozo in the ICTY courtroom. (Photo: ICTY)
    Prosecution witness Nedzib Dozo in the ICTY courtroom. (Photo: ICTY)

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 766, 23. novembar 2012.)

Bosanski policajac, koji je za vreme rata u Sarajevu istraživao artiljerijske i snajperske incidente, svedočio je ove sedmice o masovnoj upotrebi automatskog naoružanja prilikom opsade i rekao da su srpske snage gađale lokacije na kojima su se okupljali civili.

Svedok optužbe Nedžim Đozo – koji je iskaz dao na suđenju ratnom vojnom komandantu bosanskih Srba, Ratku Mladiću – opisao je mitraljez zvani „sejač smrti“ kao automatsko oružje „ogromne vatrene moći“.

„Je li bilo više lokacija u Sarajevu gde je na civile otvarana vatra iz tog oružja?“, upitao je svedoka tužilac Adam Veber (Adam Weber).

„Naravno“, odgovorio je Đozo. „Ne postoji nijedan deo grada Sarajeva na koji nije pucano iz ovog oružja.“

Tužioci kažu da je Mladić, kao neko ko je od 1992. do 1996. bio komandant vojske bosanskih Srba, planirao i nadzirao opsadu Sarajeva, koja je trajala 44 meseca, i u kojoj je taj grad opustošen, pri čemu je poginulo skoro 12,000 ljudi. On je optužen i za nasumičnu snajpersku i artiljerijsku vatru koja je na civilno stanovništvo otvarana radi „širenja terora“.

Optužnica ima ukupno 11 tačaka, u kojima se navodi da je Mladić odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, čime je „doprineo ostvarenju cilja – trajnog uklanjanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosanski Srbi“.

Nakon što je 16 godina proveo u bekstvu, Mladić je u maju 2011. uhapšen u Srbiji.

Svedok Đozo je rekao da je vojska bosanskih Srba „namerno gađala lokacije na kojima bi se okupljale velike grupe građana“, te naveo primere za to da su civili stradali dok su stajali u redu za hleb ili vodu, kao i konkretne slučajeve kada su pogođena bila deca dok su se sankala ili bavila sportom.

Govorio je i o samoubistvu jednog policajca, pozivajući se na izveštaj iz decembra 1992., koji je predočen u postupku.

„Da, taj komandir je bio naš kolega koji je nekoliko dana ranije ostao bez čitave porodice. Granata koja je ispaljena sa četničkih [srpskih] položaja ubila mu je ženu i dvoje dece“, kazao je Đozo.

Tužilac je svedoka pitao može li da proceni broj granata koje su u periodu od 1992. do 1995. pale na istorijsko jezgro Sarajeva, pod nazivom Stari Grad.

„Nisam u stanju da Vam dam čak ni približan broj“, rekao je Đozo. „Mogu samo da kažem da je na područje Starog Grada palo na hiljade i hiljade granata.“

Tokom unakrsnog ispitivanja, Mladićev branilac Branko Lukić doveo je u pitanje svedokovu upućenost, ukazujući na to da on ne poseduje iste sposobnosti kao stručnjaci za balistiku koji su posećivali lokacije na kojima su se odigrali snajperski ili artiljerijski incidenti.

Đozo je potvrdio da je to tačno, i dodao: „Oni su bili stručni u svojim oblastima i jedini koji su kompetentni . . . Na balističarima je [da] nam kažu o kojoj se vrsti granate ili metka radilo.“

Advokat je potom upitao Đozu da li je ikada video oružje zvano „sejač smrti“.

„Samo na fotografijama“, kazao je svedok.

Lukić je nastavio: „Je li to nešto specijalno, što imaju samo Srbi, ili je u pitanju nekakav mitraljez?“

Svedok je potvrdio da je u pitanju mitraljez, i to jedna od onih vrsta koje su se proizvodile u bivšoj Jugoslaviji.

Lukić je pitao da li su i trupe bosanske vlade bile opremljene tim istim oružjem.

„Možda u kasnijoj fazi rata, ukoliko su uspeli da ga otmu“, rekao je Đozo.

Advokat je potom postavio niz pitanja koja su se odnosila na svedokovo radno mesto policijskog istražitelja zaduženog za artiljerijske incidente i pucnjavu.

Upitao ga je da li je ikada video da vojska bosanske vlade puca „puškama, tenkovima ili granatama“ iz samog Sarajeva.

„Ne, nisam to video“, odgovorio je Đozo.

„Jeste li znali gde su u Sarajevu bila postavljena artiljerijska oruđa?“, pitao je Lukić.

„Ne znam“, odgovorio je svedok. On je rekao da mu nisu poznate ni prigradske lokacije na koje je vojska bosanske vlade postavila artiljerijsko naoružanje.

Advokat ga je upitao da li je ikada „uzeo u obzir“ mogućnost da su oružje koristile trupe bosanske vlade, na šta je svedok odgovorio: „Ne, nikada nisam uzeo u obzir tu mogućnost.“

Usledilo je i Lukićevo pitanje o tome da li je Đozo upoznat sa time da su Zaštitne snage Ujedinjenih nacija (UNPROFOR) „izvestile o incidentima u kojima je [vojska bosanske vlade] pucala na vlastito stanovništvo“.

„Nisam to nikada čuo zvanično – a možda jesam u ćaskanjima“, kazao je svedok.

Lukić je Đozu pitao i koliko se istraga, od onih u kojima je sudelovao, odnosilo na mrtve srpske civile.

„Ne mogu da se setim“, odgovorio je svedok. „Nismo vodili evidenciju na osnovu toga da li je osoba bila Srbin ili Musliman.“

Suđenje Mladiću biće nastavljeno 3. decembra.

Rachel Irwin je viša izveštačica IWPR-a iz Haga.