Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

SRPSKE PARAVOJNE FORMACIJE OKRIVLJENE ZA UBISTVA U SANSKOM MOSTU

Bivši pukovnik vojske bosanskih Srba kaže kako je smatrao da njegovi ljudi humano postupaju sa stanovništvom i zarobljenicima.
By IWPR ICTY
Jedan svedok optužbe na haškom suđenju dvojici komandanata policije bosanskih Srba izjavio je ove sedmice da su većinu ubistava Muslimana i Hrvata u opštini Sanski Most počinili neidentifikovani pripadnici paravojnih formacija.



Penzionisani pukovnik vojske bosanskih Srba (Vojska Republike Srpske, VRS), Branko Basara, svedočio je po prvi put na suđenju Stojanu Župljaninu i Mići Stanišiću.



Kao bivši čelnik banjalučkog regionalnog Centra službi bezbednosti i savetnik političkog lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića (kome takođe predstoji suđenje), Župljanin se tereti za istrebljenje, ubistvo, progon i deportaciju ne-Srba u severozapadnoj Bosni, u periodu od aprila do decembra 1992.



Njegov saoptuženik Stanišić je pak optužen za ubistvo, mučenje i okrutno postupanje prema nesrpskim civilima, kao i za to što nije sprečio niti kaznio zločine svojih potčinjenih. U optužnici se navodi da je Stanišić u aprilu 1992. postavljen za ministra novoformiranog ministarstva unutrašnjih poslova, te da je bio član vlade bosanskih Srba.



Optužnice protiv dvojice okrivljenih spojene su u septembru 2008. godine, pri čemu su se obojica izjasnila kao nevini po svim tačkama.



Stanišić i Župljanin se terete i za to da su navodno sudelovali u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bio trajno iseljavanje ne-Srba sa teritorije koja je bila predviđena za pripajanje srpskoj državi.



Optuženi su i za zločine koji su u opštinama širom Bosne i Hercegovine – uključujući i Sanski Most – počinjeni u periodu od 1. aprila do 31. decembra 1992.



Svedočeći posredstvom video-veze iz srbijanske prestonice Beograda, Basara je ispričao kako je kao rezervni oficir Jugoslovenske Narodne Armije (JNA) bio mobilisan i poslat u grad Jasenovac, na zapadnu granicu Bosne sa Hrvatskom.



„Moja jedinica je brojala oko 1,000 vojnika“, kazao je on. „Početkom aprila 1992., imenovan sam za komandanta Šeste Krajiške brigade vojske bosanskih Srba, koja je bila pod komandom Petog Krajiškog korpusa JNA. Moja komandna i zona odgovornosti nalazila se na području između Bosanske Krupe i Sanskog Mosta, premda je većim delom pripadala opštini Sanski Most [u severozapadnoj Bosni].“



Basara je potvrdio da je, po dolasku u Sanski Most, redovno prisustvovao sastancima opštinskog kriznog štaba Srpske demokratske stranke (SDS), kojoj su pripadali lokalni politički i policijski lideri.



On je izjavio da vojska nije izdavala nikakve naredbe policiji koje bi se ticale njenih svakodnevnih obaveza. Tim odbrane je tvrdio kako je policija u svemu bila potčinjena vojsci.



„Nikada na teritoriji Sanskog Mosta nisam pod svojom komandom imao nikakvu policijsku jedinicu“, kazao je svedok.



„Svedok se saglasio sa tužiocem oko toga da je VRS bila obavezna da sprovodi volju političkog rukovodstva, dodajući da je Karadžić bio predsednik Republike Srpske (RS), pa samim tim i njen vrhovni vojni komandant.



Tužiteljka Džoana Korner (Joanna Korner) ukazala je na više ubistava koja su u opštini Sanski Most počinjena u proleće i leto 1992. – uključujući i ubistvo 17 civila koje su pripadnici VRS-a izvršili prilikom razoružavanja sela Hrustova.



Svedok je rekao da su ti ljudi „bili Muslimani, i to isključivo civili, iako su svi bili ubijeni dok su čekali da obuku naše uniforme i dobiju oružje kako bi se priključili našoj vojsci“.



On je rekao kako se jedan od njegovih komandanata bataljona dogovorio sa jednom grupom Muslimana da pristupe jedinicama VRS-a, ali da je prilikom ugovorene mirne predaje naoružanja navodno izbila pucnjava u kojoj su dva srpska vojnika ubijena. Potom su sve Muslimane, po rečima svedoka, pobili pripadnici paravojnih snaga.



„Tvrdim da su počinioci tog zločina uhapšeni i predati policiji u Sanskom Mostu“, nastavio je Basara, dodajući da nije preduzeo nikakve dalje mere kako bi osigurao da im se za počinjena zlodela i sudi.



„Nije mi poznato šta se dogodilo sa njima nakon hapšenja – nikada se nisam raspitivao o tome, pošto sam mislio da će ih procesuirati policija. Morate razumeti da zbilja nisam imao previše vremena da razmišljam o pojedinačnim slučajevima.“



Basara je rekao i da veruje kako su se svi njegovi vojnici prema stanovništvu i zarobljenicima ponašali humano i na civilizovan način. Ali je dodao: „Bilo je nekih izuzetaka, gde su morale biti preduzete neke mere kako bi se obezbedile odgovarajuće kazne.“



On je pojedine pripadnike paravojnih formacija, čiji identitet nije moguće utvrditi, okrivio za ubistvo više od 15 civila na mostu Vrpolje u opštini Sanski Most. Reč je o incidentu koji se odigrao u maju 1992. i koji su ove sedmice pomenuli tužioci.



„Koliko ja mogu da primetim, poznato mi je da se prilikom povlačenja civila iz Hrustova pojavila nepoznata, verovatno paravojna grupa, koja je pobila izvestan broj civila na mostu. Kada sam sa policijom stigao na most, ta nepoznata grupa ljudi je pobegla u opštinu Ključ“, rekao je on.



„Policija nije mogla da utvrdi ko je pobio te civile, pošto su okrivljeni pobegli u šumu i nije ih bilo moguće pohvatati. Oni su to učinili toliko brzo da policija nije mogla ništa da uradi – u stvari, niko nije mogao da učini ništa.“



Tužiteljka je Basaru pitala da li je ikada od policije zahtevao da pohapsi pripadnike paravojnih formacija koje su „pljačkale i ubijale“. On je rekao da nije, jer je verovao da policija „verovatno ne može ništa da uradi“.



Na pitanje o etničkom sastavu policije u Sanskom Mostu tokom 1992., svedok je odgovorio: „Većina njih su bili Srbi.“



Sudija Gi Delvoa (Guy Delvoie) je Basaru pitao koliko je ljudi izvršilo zločin na mostu. On je odgovorio: „Koliko sam ja mogao da vidim, sedmorica ili osmorica – ali znam da su svi bili u maskirnim uniformama.“



Tužilaštvo je pitalo i koliko je ljudi tom prilikom ubijeno. „U grupi je moralo biti petnaestak ljudi – nisam sasvim siguran“, odgovorio je Basara.



„I šta se dogodilo sa telima žrtava?“, pitala je tužiteljka Korner.



„Teren je iste te večeri očistilo i sredilo civilno osoblje iz opštine Sanski Most“, kazao je Basara. Oni su negde sklonili ta tela. Nisam proveravao gde.“



Suđenje se nastavlja iduće sedmice.



Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.