Srebreničanka koja je preživela masakr komentariše Mladićevo hapšenje
Hapšenje je slaba uteha ženi čiji su muž i sinovi bili među onima koji su ubijeni nakon pada ovog grada.
Srebreničanka koja je preživela masakr komentariše Mladićevo hapšenje
Hapšenje je slaba uteha ženi čiji su muž i sinovi bili među onima koji su ubijeni nakon pada ovog grada.
Piše: Marija Arnautović iz Sarajeva (TU br. 694, 27. maj 2011.)
Nikada neću zaboraviti svoju posetu Srebrenici prošle jeseni. Bilo je to u vreme muslimanskog praznika Bajrama, kada se porodice okupljaju oko svečane trpeze kako bi ga proslavile. Bajram je verski praznik, što znači da se obeležava u krugu porodice.
Ali, Hatidža Mehmedović je taj praznik, kao i mnoge druge praznike poslednjih godina, provela sama.
Hatidžin muž i dva sina ubijeni su u julu 1995., kada je vojska bosanskih Srba (Vojska Republike Srpske, VRS) zauzela Srebrenicu. Oko 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka ubijeno je u jednom od najvećih pokolja na evropskom tlu nakon Drugog Svetskog rata.
Hatidža je tada pobegla iz Srebrenice, ali se u svoju predratnu kuću u tom gradu vratila 2002. godine. Danas živi sama u svom velikom, praznom domu.
U Srebrenicu sam došla u novembru prošle godine, kako bih za potrebe radio-stanice za koju radim intervjuisala rođake žrtava i otkrila šta oni misle o sporosti sa kojom lokalne vlasti krivično gone osumnjičenike za ratne zločine.
Hatidža je bila jedna od žena s kojima sam razgovarala. Pridružila sam joj se u obilasku memorijalnog centra Potočari, nedaleko od Srebrenice, gde je ukopano više hiljada ekshumiranih i identifikovanih žrtava masakra – jer je želela da poseti grobove svojih sinova.
Hatidža je visoka, snažna žena, ali činila se tako krhkom dok se naginjala nad bele spomenike, milujući ih nežno rukom.
„Moja deca više nikada neće doći i poželeti mi sretan Bajram. Ali ja posećujem njih“, kaže ona, brišući suze.
Hatidžina kuća se nalazi svega nekoliko kilometara od spomenika. Ona u Potočare odlazi skoro svaki dan, da bi obišla grobove svojih sinova i muža. Tamo sreće i druge žene, koje dolaze da posete počivališta svojih najmilijih. Razgovaraju i uzajamno se teše.
„Moja deca su mi rana koja nikada neće biti zalečena, nezavisno od toga šta će se dogoditi onima koji su ih ubili“, kazala mi je ona prošlog novembra, u vreme kada je bivši komandant VRS-a, Ratko Mladić, još uvek bio na slobodi.
Mladić je 26. maja uhapšen u Beogradu, posle 16 godina provedenih u bekstvu. Optužen je za zločin u Srebrenici.
Ali, njegovo hapšenje Hatidži nije donelo nikakvo olakšanje.
„Ništa mi ne može vratiti moja dva sina“, rekla mi je kada sam je pozvala da bih saznala šta misli o činjenici da je Mladić napokon izveden pred lice pravde.
„Za nas majke, hapšenje Ratka Mladića neće ništa promeniti. Naša deca su zauvek otišla. Mi to nikada nećemo moći da zaboravimo, niti da oprostimo.“
Marija Arnautović je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.
