Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Srbija/Crna Gora: Carine - kamen spoticanja

Spor oko uskladjivanja carinskih stopa ugrozava uspostavljanje nove drzavne unije Srbije i Crne Gore.
By Zoran Radulovic

Povezivanje Srbije i Crne Gore u okviru nove federacije se odjednom pokazalo znatno tezim nego sto se prvobitno mislilo. Veliki problem predstavlja uskladjivanje carinskih stopa. To je pitanje koje se cinilo sasvim jednostavnim dok se ministri dveju republika nisu sastali da raspravljaju o tome pocetkom novembra.


U tom trenutku je postalo jasno da ce uvecanje carinskih dazbina do nivoa koji je na snazi u Srbiji ugroziti crnogorski uvoz i pruziti novu sansu svercerima. S druge strane, veoma zasticeni industrijski sektor u Srbiji bi se nasao na udaru ukoliko bi se carine snizile sa sadasnjih 12,4 odsto na bilo sta slicno carinskoj stopi koja vazi u Crnoj Gori od 3,5 odsto.


Razlicite valute u upotrebi u dve republike - Crna Gora je prihvatila euro dok u Srbiji jos uvek vazi dinar - takodje stvaraju dodatne teskoce.


Beogradskim sporazumom iz marta 2002. godine se predvidja da ce se dve republike ubrzano kretati ka ekonomskoj i politickoj integraciji. Evropska Unija zeli da vidi drzavu sa jedinstvenim trzistem, valutom i carinama. Tek nakon toga se moze pristupiti pregovorima o potpisivanju ugovora o stabilizaciji i asocijaciji, sto je preduslov za clanstvo u EU.


Lokalni analiticari veruju da bi obe republike pretrpele znatnu stetu ukoliko bi carinske dazbine bile ujednacene. Ukoliko bi carinske stope porasle u Crnoj Gori, to bi verovatno doprinelo porastu sverca. Ukoliko bi se carine u Srbiji smanjile, jeftine robe iz uvoza bi preplavile srpsko trziste.


Crna Gora i Srbija imaju razdvojene ekonomske sisteme od 1998. godine, kada je manja juzna republika preuzela kontrolu nad granicama od saveznih vlasti formirajuci sopstvenu pogranicnu sluzbu. Poslovni ljudi i obican svet su uglavnom pozdravili ovakvu odluku jer su nize carinske dazbine snizile cenu uvoznih roba.


Posle pada Milosevica, Brisel je izvrsio pritisak na Crnu Goru da odustane od nezavisnosti, makar privremeno. Predsednik Milo Djukanovic je nerado potpisao Beogradski sporazum o uspostavljanju nove drzavne unije Srbije i Crne Gore. Potom su se ministri dveju republika ukljucili u pregovore o novoj ustavnoj povelji.


Problemi su se pojavili u oktobru kada su eksperti Evropske Unije iz Savetodavnog centra za pravna i ekonomska pitanja, SCEPP, predlozili da Crna Gora uveca svoje carine na 5,7 odsto, a da ih Srbija spusti na osam odsto.


Predstavnici Srbije i Crne Gore su odbacili ovaj predlog insistirajuci da se usvoji carinska stopa republike koju zastupaju u pregovorima.


Crna Gora je ukazivala na cinjenicu da su se prihodi od carine uvecali za 7,7 odsto zahvaljujuci niskim carinskim stopama koje su stupile na snagu 2000. godine. Njeni ekonomski eksperti predvidjaju da ce prihodi nastaviti da rastu po stopi od tri ili cetiri odsto godisnje ukoliko se carinske dazbine zadrze na ovom nivou. Crnogorski direktor carina Miodrag Radusinovic tvrdi da se ova republika, za razliku od Srbije, ne oslanja na uvoz industrijskih proizvoda i da nema domacu industriju koju treba zastiti.


Mladjan Dinkic, guverner Narodne banke Jugoslavije, NBJ, i jedan od lidera nevladine organizacije G17 Plus, je izjavio da Srbija nece prihvatiti smanjenje carinskih stopa koje su predlozili eksperti EU. "Ili ce Crna Gora spustiti carine na nivo koji vazi u Srbiji ili bi trebalo da zivimo bez njih. Za nas nije prihvatljivo da se unisti pola nase industrije da bismo imali jednu kvazi-drzavu," smatra Dinkic dodajuci da ce uskladjivanje carina pogotovo tesko pogoditi srpsku tekstilnu i metalopreradjivacku industriju.


Vlasti u Podgorici i Beogradu ocito zele da ocuvaju status kvo, kao i sverceri koji kupuju jeftinu robu zahvaljujuci niskim carinama u Crnoj Gori i prodaju ih po visim cenama u Srbiji. Procenjuje se da se izmedju trecine i polovine ukupnih ekonomskih aktivnosti u Crnoj Gori zasniva na ovakvoj trgovinskoj razmeni izmedju dve republike.


Zoran Radulovic je pomocnik urednika podgorickog nedeljnika "Monitor" i redovni saradnik IWPR-a.