Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Srbija: Zajednica sa Crnom Gorom gubi na popularnosti

Medjunarodna zajednica pozdravila je nedavno potpisan sporazum o ocuvanju zajednice Srbije i Crne Gore. Mnogi Srbi se pitaju da li zaista vredi nesto ocuvati.
By IWPR Balkans

Nedelju dana posle potpisivanja sporazuma o opstanku zajednicke drzave sa Crnom Gorom, (14. mart), u Srbiji je sve izrazenije uverenje da ovaj sporazum nije korak ka novoj jedinstvenoj drzavi, vec samo stepenica ka mirnom razdvajanju i nezavisnosti same Srbije.


Da se sto pre treba okrenuti uredjenju sopstvene drzave i trzista prvo su zakljucili srpski ekonomisti, tvrdeci da nova-stara zajednica ne odgovara srpskim interesima, jer je neefikasna tvorevina. Ona i dalje podrazumeva dve drzave sa zasebnim carinskim, bankarskim i monetarnim sistemima, sto srpska preduzeca dovodi u nepovoljan polozaj.


Kako je samo dan posle potpisivanja sporazuma rekao direktor najvece srpske kompanije za proizvodnju aparata za domacinstvo "Sloboda" Radomir Ljujic, "Zajednicka drzava ili treba da postoji sa svim atributima drzavnosti, ili od nje treba konacno dici ruke. Crna Gora je za Srbiju strana drzava, jer ima razlicitu valutu, carinski i bankarski sistem, sto za firme znaci skuplje i otezano poslovanje".


Ovakvim stavovima pridruzuju se i neki politicari, koji vec najavljuju kampanju za nezavisnu Srbiju. Poslednje ankete o raspolozenju javnog mnjenja daju im za pravo.


Sporazum je nastao nakon visemesecnih pregovora izmedju proindependistickog crnogorskog rukovodstva, na celu sa Milom Djukanovicem, i jugoslovenskih vlasti na celu sa Vojislavom Kostunicom, koji je zagovarao opstanak zajednicke drzave. Polovina crnogorskog stanovnistva bila je za opstanak zajednicke drzave, bas kao i medjunarodna zajednica koja nije zelela da otvori pitanje nezavisnosti Kosova, koje je po rezoluciji UN 1244 sastavni deo Jugoslavije.


Iznudjeno politicko resenje nije ni federacija, ni konfederacija, vec nesto "sasvim originalno", kako su ga ocenili njegovi tvorci. U Srbiji je ovakvo resenje prihvaceno kao politicki hibrid koji se ne moze odrzati, i koje vodi u konacan razlaz dve republike.


Guverner Narodne banke Jugoslavije (NBJ) i jedan od vodecih reformatorski orijentisanih ekonomista iz uticajne NGO G-17 plus, Mladjan Dinkic, ocenjuje da novoformirana zajednica zapravo predstavlja sporazum o mirnom razlazu dve republike.


"U potpisanom sporazumu nista nije jasno i on je neodrziv. To je sporazum o mirnom razilazenju, jer nema definisanja valute, carina i trzista", rekao je Dinkic za beogradski radio B92.


Srbiji se sada zuri da se sto hitnije resi u mnogo cemu blokirajuceg saveznog zakonodavstva, te da sa svojih ledja skine balast dosadasnjih duplih insitucija, federalnih i republickih koje je sama placala iz svog budzeta.


Najveca kocnice za strana ulaganja upravo je bila ova dvostruka adminsitracija.


Na primer, do sada je strani investitor bio u obavezi da dobije dozvole i savezne i republicke adminsitracije da bi mogao da radi na teritoriji Srbije.


Kako je objasnio srpski ministar finansija Bozidar Djelic, domaci i strani investitori na teritoriji Srbije nece morati, kao sto je do sada bio slucaj, da pregovaraju sa saveznim i republickim organima, vec sve ingerencije u tom smislu preuzima srpska vlast.


Po njegovoj oceni, to bi Srbiju trebalo da ucini atraktivnijom za strana ulaganja.


Da je ovakav ekonomski pristup zdrav tvrdi i vlasnik jedne zapadne kompanije koja odnedavno radi u Srbiji: "Postojanje ekonomskih institucija na saveznom i republickom nivou samo je komplikovalo i otezavalo nase poslovanje u Srbiji. Atmosfera za strane investicije bice bolja, a procedura jednostavnija".


Okretanje sebi vidi se i po Djelicevoj najavi da ce biti raspustene jugoslovenske institucije - Narodna banka Jugoslavije i Direkcija savezne carine. One ce postati srpske institucije.


Dok se ekonomisti okrecu uredjenju republicke ekonomije, i neki politicari smatraju da je ovako zamisljena unija dve republike, koja ce imati samo odbranu, spoljne poslove i znatno limitirani zajednicki aparat, zapravo neodrziva.


Najglasniji je lider partije Nova Srbija i gradonacelnik Cacka Velimir Ilic, koji predvidja jos tri godine mucenja i agonije. Naime, sporazum predvidja da Crna Gora moze da raspise referendum o otcepljenju za tri godine, pa Ilic veruje da ce taj period proteci u natezanju i razmiricama, umesto u konstruktivnim reformama.


Sa njim se slaze i srpski ministar pravde i lider Demohriscnske stranke Srbije (DHSS) Vladan Batic, koji otvoreno zastupa ideju da Srbija treba da postane nezavisna drzava. On smatra da je odnose izmedju Srbije i Crne Gore trebalo resiti raspisivanjem referenduma o nezavisnosti u samoj Srbiji.


Njegova partija je, nezavisno od postignutog dogovora o zajednici dve drzave, najavila pokretanje kampanje za nezavisnu Srbiju.


"Godinama Srbija placa i srpsku i jugoslovensku administraciju, dok Crna Gora ni dinar od svojih poreza ne uplacuje za saveznu drzavu, iako njeni funkcioneri sede u toj strukturi vlasti i ugodno zive na tudj racun", objasnio je tu kampanju na konferenciji za novinare potpredsednik DHSS Predrag Stojanovic.


Ovakvo raspolozenje nije usamljeno. Ankete javnog mnjenja u Srbiji uradjene neposredno pre dogovora o novoj drzavnoj zajednici Srbije i Crne Gore govore da gradjani Srbije sve vise razmisljaju u pravcu samostalne drzave.


Kako je navela agencija "Faktor plus" gotovo polovina gradjana Srbije (51,2 odsto) ili je za nezavisnu drzavu Srbiju, ili za labav savez nezavisnih drzava. Nesto manji broj, 41,9 odsto gradjana oredeljuje se za razlicite oblike federacije.


Zanimljivo je da je samo 20, 3 odsto gradjana u Srbiji izjavilo da Jugoslaviju oseca kao svoju domovinu. Osecaj domovine mahom je povezan sa Srbijom.


Prema procenama analiticara u Srbiji, svi navedeni podaci ukazuju da ce se Srbija u narednom periodu sve vise okretati ka samostalnosti, pre svega u ekonomskom, ali i u politickom smislu.


Danijel Sunter je urednik IWPR-a iz Beograda.