Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Srbija: Vlasti teze ocuvanju medijskog monopola

Srpske vlasti blokiraju medijske reforme u teznji da ogranice rast nezavisnih TV stanica, a pomazu medije ranije bliske Milosevicu, koji ih sada podrzavaju.
By IWPR Balkans

Medijske grupe bliske srpskom premijeru Zoranu Djindjicu napale su vodecu nezavisnu radijsku i televizijsku stanicu, sto govori o pokusaju sadasnjih vlasti da ocuvaju medijski monopol nasledjen od Miloseviceva.


Do prvih napada doslo je polovinom septembra, kada su provladine privatne televizijske stanice "BK" i "Pink", u svojim udarnim informativnim emisijama, optuzile celne ljude Radio-televizije B92 za privatizovanje kompanije bez saglasnosti zaposlenih i na njihovu stetu.


Zatim su beogradski mediji prosle nedelje dobili anonimna pisma, ciji su autori navodno zaposleni na B92, u kome se celni ljudi kompanije optuzuju za zloupotrebu procesa privatizacije. "BK" i "Pink", dva najveca privatna elektronska medija u Srbiji, koji su nekada bili veoma bliski Milosevicevom rezimu, preneli su ove optuzbe u svojim glavnim informativnim emisijama.


U poslednjem talasu napada na ovu nezavisnu stanicu, Beograd je 4. oktobra osvanuo oblepljen stotinama plakata sa slikom Verana Matica i prepoznatljivim logom B92. Ispod je stajalo - "Uhvacen u kradji".


Glavni i odgovorni urednik B92, Veran Matic, odbacio je ove optuzbe, a IWPR je dobio na uvid kopiju zapisnika sa skupstine zaposlenih iz koga se vidi da se vecina zaposlenih slozila sa predlozenim metodom privatizacije.


Matic je optuzio vlasti da pokusavaju da onemoguce B92 u naporima da dobije dozvolu za nacionalno pokrivanje. Tek pre dva meseca, pod americkim pritiskom, vlasti su pristale da dodele privremene frekvencije sto je televiziji B92 omogucilo da pokrije 55 odsto srpske teritorije.


Medijski analiticari veruju da se vlasti trude da ocuvaju, koliko je god to moguce, medijski monopol koji su nasledili od Milosevica, pri cemu se B92 smatra ozbiljnom pretnjom ostvarenju tog cilja.


Ova stanica je opste priznata, kako u zemlji tako i u inostranstvu, kao simbol demokratije i nezavisnosti. Bivsi rezim je u vise navrata zatvarao i zabranjivao rad B92.


Za to vreme, TV Pink i BK televizija, ciji su vlasnici Zeljko Mitrovic i Bogoljub Karic, promovisali su Milosevicevu pogubnu politiku, da bi promenili stranu istog trenutka kada je Milosevic zbacen s vlasti.


Ove dve stanice su najznacajnije za srpske vlasti jer dopiru do sirokog auditorijuma u unutrasnjosti zemlje. BK i Pink pokrivaju 90 odsto jugoslovenske teritorije i imaju lavovski udeo u ukupnim prihodima elektronskih medija od oglasavanja.


Srpska vlada je posle pada Milsoevica, odugovlacila sa sprovodjenjem nekih medijskih reformi, ukljucujuci propise o dodeli radio i televizijskih frekvencija. Mnogi veruju da je Zakon o radiodifuziji najzad usvojen smao jer je to bio preduslov za pristupanje Jugoslavije Savetu Evrope.


Usled toga, mediji koji su nekad sluzili Milosevicu zadrzali su svoje privilegovane pozicije i nacionalne frekvencije, dok su stanice koje su se najzesce borile za demokratske promene namerno limitirane na pokrivanje znatno manjeg auditorijuma.


Matic smatra da je situacija apsurdna: "Mediji koji predstavljaju autenticni deo demokratskih promena u ovoj zemlji i simbol nezavisnog novinarstva jos uvek su diskriminisani jer ne poseduju radijske i televizijske frekvencije."


Nove vlasti nisu nista preduzele ni da bi zaustavile lavinu tuzbi protiv novinara koji su se borili protiv ratnohuskacke politike bivseg rezima i govora mrznje tokom devedesetih, a sada promovisu najvise profesionalne novinarske standarde.


Oko 300 takvih slucajeva se trenutno vodi pred sudovima sirom zemlje, pri cemu mnoge novinare tuze upravo saradnici bivseg rezima i clanovi vladajuce koalicije.


Ovog meseca, na primer, jedan zvanicnik Djindjiceve Demokratske stranke, DS, Radoslav Ljubisavljevic, podneo je tuzbu protiv B92 za klevetu jer je ova stanica izvestila da je 1994. godine osudjen na dve godine zatvora uslovno zbog krivotvorenja i zloupotrebe polozaja.


Ljubisavljevic nije osporavao navedene cinjenice, ali je, ipak, podneo tuzbu zbog pretrpljenog "dusevnog bola". "Ljubisavljevica zapravo boli istina", komentar je Asocijacije nezavisnih elektronskih medija, ANEM.


Milka Saponja Hadzic je slobodni novinar iz Beograda.