Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

SRBIJA UTVRDJUJE PREGOVARACKU POZICIJU

Politicari u Srbiji pokusavaju da ubede svet da kosovskim Albancima ne treba dati drzavnost.
By Vesna Bjekic

Dok drzavni vrh Srbije i Crne Gore priprema platformu za pregovore o buducem statusa Kosova, jasno je da je bi za Beograd bilo prihvatljivo svako resenje koja ne ukljucuje medjunarodno priznanje nezavisnosti Kosova.


Sastanak drzavnog vrha Srbije i Crne Gore koji se bavi izradom drzavne strategije prema Kosovu odrzace se 18.maja u Beogradu iza zatvorenih vrata i peti je po u poslednja dva meseca.


Ipak, predvidja se da ce detalji srpske strategije ostati nepoznati sve do jeseni, kada se ocekuje pocetak pregovora. Posle nekoliko godina razlicitih istupanja i razlicitih opcija koje su dolazile iz nekoliko politickih blokova, drzavni vrh je sada ujedinjen u stavu da bi priznanje nezavisnosti bilo krsenje medjunarodnih normi o nepovredivosti granica. Takodje, smatraju da bi to izazvalo nestabilnost u regionu i u samoj Srbiji. To je zvanican stav, ali zvanicnici privatno priznaju da ce pristati na gotovo svako resenje osim nezavisnosti, jer bi to znacilo politicko samoubistvo za lidere i dovelo do radikalizacije javnog mnjenja i trajnog distanciranja od Evrope.


Iako je Srbija daleko od spremnosti da oruzano brani teritoriju i ne ide joj u prilog da bude nekooperativna prema medjunarodnoj zajednici, ona nece staviti potpis na priznanje Kosova, pa bi takvo resenje moglo samo biti nametnuto spolja.


ZBIJANJE REDOVA UOCI PREGOVORA


Sve do marta ove godine zvanicni Beograd je slao disonantne poruke i Srbima sa Kosova i medjunarodnoj zajednici oko svoje politike prema Kosovu. Na primer, dok bi jedan blok pozivao Srbe da izadju na kosovske izbore prosle jeseni, drugi bi proporucivao da se na izbore ne ide.


Od takvog glozenja se odustalo u martu ove godine, nakon sto je najavljeno da bi pregovori o statusu Kosova mogli poceti vec u drugoj polovini godine.


Prvi sastanak drzavnog vrha odrzan je 14. marta ove godine iza zatvorenih vrata, a javnost je preko saopstenja upoznata da je na njemu postignuta saglasnost o jedinstvenom usvajanju formule za pregovore “vise od autonomije, manje od nezavisnosti”. Uoci martovskog sastanka potpredsednik srpske vlade Miroljub Labus, rekao je “da je dobro da Beograd govori jednim glasom".


Drzavni vrh Srbije i Crne Gore od tada ima redovne sastanke i konsultacije u kojima ucestvuju Svetozar Marovic, predsednik drzavne zajednice, Boris Tadic, predsednik Srbije, Vojislav Kostunica, premijer srpske vlade, Vuk Draskovic, ministar spoljnih poslova i Nebojsa Covic, predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju.


Nesto vise detalja sa martovskog sastanka izneo je Nebojsa Covic na stranackoj konferenciji za novinare njegove Socijaldemokratske partije, rekavsi da je dogovoreno da radni tim sastavljen od njihovih savetnika do kraja marta izradi “okvirni dokument i takticke korake vlasti u Beogradu”.


Dodao je da ce taj dokument biti zasnivan na Rezoluciji 1244 Ujedinjenih nacija o Kosovu i planu vlade Srbije o Kosovu, izmedju ostalog. Covic je objasnio da to znaci da vise nece biti pojedinacnih 'iskakanja' s licnim inicijativama.


Interesantno je da su o 'jedinstvenim stavom' prvi oglasili Labus i Covic, koji su do tada istupali sa razlicitim inicijativama oko Kosova. Tako je Miroljub Labus prosle godine u novembru predlozio da Beograd zatrazi sazivanje medjunarodne konferencije na kojoj bi se odlucivalo o statusu pokrajine, predlozivsi da to bude u novembru ove godine.


Po tom predlogu, Srbija bi izasla sa planom koji nudi autonoman status u okviru Srbije, a ukoliko bi Albanci odbili autonomiju, Labus je predlozio da se Kosovo podeli.


S druge strane, Nebojsa Covic je krajem decembra objavio knjigu, “Na teskom putu”, za koju je predgovor napisao Dobrica Cosic. U knjizi je izlozen predlog o jedinstvenom Kosovu koje bi imalo dva entiteta.


STA SRBIJA MOZE PONUDITI


U poslednjih mesec dana dalo se naslutiti da srpski vrh ostavlja sve opcije otvorene, osim nezavisnosti.


U intervjuu «Vecernjim novostima» 7.maja Vuk Draskovic je izjavio da se na Kosovu moze primeniti opcija "model Juznog Tirola", pozivajuci se na autonomiju koju ovaj region nemackog govornog podrucja uziva u Italiji. Ovaj model, kako je izjavio, ustanovljava "nacelo prakticne suverenosti... uz obavezu pozitivne diskriminacije prema italijanskoj manjini... Takvo resenje moglo bi se primeniti na Kosmetu."


Po misljenju Draskovica srpsko-albanski razgovori dace rezultate samo ako se vec na njihovom "pocetku postigne sporazum da srpska strana ne upotrebljava rec 'suverenost', a albanska rec 'nezavisnost'. Buduci status mora da bude nekonvencionalan, poseban, jer je i situacija posebna".


Ministar spoljnih poslova je dodao: "Ne trazimo nikakvu suverenost nad teritorijama na Kosovu koje nastanjuju Albanci... Mi zelimo samo da zastitimo svoj narod, kulturne i istorijske spomenike. Kakvo cemo ime dati ovoj sustini – tek cemo se dogovoriti. Ono sto trazimo je puna zastita srpskog naroda i zastita sadasnje medjunarodne granice sa Makedonijom i Albanijom."


Draskovic tvrdi da nije tacno da je raspolozenje medjunarodne zajednice da se Kosovu da nezavisnost i dodaje da se ta nezavisnost ne bi mogla lako implemntirati.


"Povelja UN zabranjuje nasilno formiranje suverenih drzava", kaze on. "A bez pristanka Srbije proglasenje nezavisnsoti Kosova bilo bi nasilje".


Premijer Vojislav Kostunica takodje sugerise da su moguca nekonvencionalna, atipicna resenja, poput onih sa kojima je izasla medjunarodna zajednica u resavanju krize u Bosni i Hercegovini, gde su uspostavljeni entiteti, ili Makedoniji gde se konflikt izmedju Albanaca i Makedonaca 2001. godine okoncao Ohridskim sporazumom o decentralizaciji i sirim pravima albanske manjine.


Na Glavnom odboru Demorkatske stranke Srbije 14. maja on je rekao da ce se Srbija protiviti i bezuslovnoj i uslovnoj nezavisnosti Kosova, te ce se zalagati za model prosirene autonomije u okviru Srbije koju bi garantovala medjunarodna zajednica.


Predsednik Srbije Boris Tadic, ukazujuci da se moraju prihvatiti legitimna prava i kosovskih Srba i kosovskih Albanaca, upozorio je na opasnosti ideje da je nezavisnost najjednostavnije resenje za Kosovo. "Nije moguce nezavisno Kosovo koje bi imalo sopstvenu stolicu u UN ili sopstvenu vojsku, sto bi delovalo destabilizacije", rekao je on.. "Kao sto nije moguc ni povratak na staro iz doba Milosevica. Moramo pronaci realisticno i mirno resenje izmedju ova dva ekstrema".


Nije iskljuceno da bi se mogla naci u opticaju i neka resenja i predlozi iz prethodnih decenija koja su dolazila iz srpskih intelektualnih krugova.


Kao primer moze se navesti predlog tadasnjeg presednika Srpske akademije nauka i umetnosti, SANU, Aleksandra Despica, iz 1996, u kojem je on ponudio linije razgranicenja Srba i Albanaca uz eksteritorijalnost za pravoslavne manastire na Kosovu, koji bi uzivalu autonomiju na nacin Svete Gore .


Istoricar dr Dusan Batakovic, sadasnji ambasador u Grckoj, i buduci savetnik predsednika Borisa Tadica, uoci konflikta na Kosovu, 1998. godine, predlozio je kantonizaciju, gde bi oba naroda imala sopstvenu upravu.


KLJUCNI ARGUMENTI PROTIV NEZAVISNOSTI


Jedan od kljucnih argumenata koji se mogu cuti u Srbiji kada drzavni vrh obrazlaze svoje razloge protiv nezavisnoti Kosova jeste to da Srbija ima medjunarodno priznat suverenitet nad Kosovom, regulisan UN rezolucijom 1244, te da nema razloga da ga se ona sama odrice, posto joj to nijednim medjunardnim aktom nije oduzeto.


Kao sto je Misa Djurkovic, savetnik premijera Vojislava Kostunice, rekao za IWPR: “Kad govorimo o integritetu jedne drzave, mora biti jasno da nijedna drzava ne moze tek tako da se odrekne dela teritorije. Njeni gradjani zahtevaju da se postuje medjunardno pravo”.


On dodaje: “Nezavisnost Kosova ne bi bila samo krsenje Povelje UN, vec i ukupnog medjunarodnog poretka. Osim toga, Kosovo ne ulazi u paket Badinterovih resenja (kad je poceo sukob u bivsoj Jugoslaviji, medjunarodna zajednica je zauzela stav da je moguce stvaranje novih drzava na tom prostoru, ali u okviru postojecih republickih granica) i svima je jasno da Kosovo nije bilo nezavisni entitet u bivsoj federalnoj Jugoslaviji, koji bi na osnovu toga mogao da izvuce nezavisnost”. Kao sledeci argument protiv nezavosnosti Kosova navodi se moguca nestablisnost do koje mozi doci u regionu i u samoj Srbiji. “Svaka nasilna ili nametnuta promena medjunarodno priznatih granica ugrozava postignutu stabilnost”, izjavio je premijer Vojislav Kostunica 14. maja na sednici Glavnog odbora Demokratske stranke Srbije kojom je predsedavao.


Nebojsa Covic, predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, na konferenciji za stampu 12. maja, posle sastanka sa Kontakt grupom u Beogradu, izlozio je ovaj stav jos efektnije.


"Nezavisno Kosovo... u perspektivi znaci stalni izvor mogucih sukoba", izjavio je on. "Nametanje resenja statusa Kosova mi necemo prihvatiti i necemo uskratiti pravo da mi, ili neko drugi jednoga dana to (Kosovo) vrati", naglasio je Covic.


I ostali srpski zvanicni insistiraju da bi to dovelo do takozvanog domino efekta, gde bi se narusila stabilnost Makedonije, sa znatnim procentom albanskog zivlja, kao i Bosne, gde Srbi u entitetu mogu zahtevati da budu tretirani na slican nacin kao Albanci na Kosovu i traziti nezavisnost.


Kao sto je to formulisao Cedomir Antic, savetnik Miroljuba Labusa, potpredsednika srpske Vlade: “Ako Kosovo postane nezavisno, sto licno i zelim pod izvesnim uslovima, zasto Republika Srpska takodje ne bi postala nezavisna?


Konacno, srpski zvanicnici ukazuju na mogucnost dalje radikalizacije poltiicke situacije u Srbiji.


Savetnik premijera Kostunice, Misa Djurkovic, kaze za IWPR da bi proglasenje nezavisnosti Kosova dovelo do radikalizacije u Srbiji koju bi bilo vrlo tesko kontrolisati.


"Dvostruki standardi, kada se jedan problem se tumaci cas na jedan, cas na drugi nacin, kada se ne vidi jasna strategija i principi na osnovu kojih se nude resenja, daju radikalnim snagama materijala da kazu ‘svet je i dalje protiv nas’, objasnjava Djurkovic.


“Kada se kao kljucni dokazi za nezavisnost Kosova iznose price o frustraciji Albanaca, moram da kazem i da medju stanovnistvom Srbije ima mnogo razloga za frustraciju”.


Nacionalisticka Srpska radikalna stranka vec je osetila da moze ubirati politicke poene na strahovanju za buducnost Kosova. Aleksandar Vucic, generalni sekretar SRS, izjavio je 5. maja na konferenciji za stampu da smatra da je "situacija na Kosovu i Metohiji sve teza i sve losija po srpski narod, a da drzavni organi ne preduzimaju apsolutno nista".


"Vlada se ne sme igrati sa Kosovom i Metohijom. To je teritorija ove drzave i na tome moraju da insistiraju, a ne da vode iza zavese pregovore sa svima kako i na koji nacin da olaksaju stvaranje nezavisnog Kosova".


Djurkovic smatra da su pogresna ocekivanja zapadnih analiticara da je moguca promena stava javnosti ili politickih stranaka u Srbiji u pogledu Kosova.


"Ocekivanja zapadnih lobista da ce doci do promene svesti u Srbiji u smislu da se treba odreci Kosova potpuno su iluzorna", kaze on.. "Svako ko racuna na to da Srbija udje u pregovore, pa da nekom vrstom trgovine u stilu 'vi se toga odreknite sami, a dobicete ovo ili ono', gresi. U tu igru mi ne ulazimo. Ova politicka garnitura, ova vlada, nema mandate gradjana za to».


STRAH OD POLITICKOG SAMOUBISTVA


Pored javno iznetih argumenata za odbacivanje nezavisnosti Kosova drugi vazan faktor jeste to sto su lideri svesni da bi to znacilo politicko samoubistvo.


Predsednik Tadic je u intervjuu dnevnom listu Blic (30.4. -2.5) sasvim otvoreno izjavio: "Ukoliko bi se dogodilo da pokrajina postane nezavisna, u tom slucaju svi drzavni organi, ukljucivsi i predsednika republike, morali bi da preispitaju svoje funkcije".


Ovaj stav potvrdjuje i najnovije istrazivanje (objavljeno 11. maja) koje je sproveo beogradski Centar za marketing istrazivanja Marten Board International. Na pitanje da li drzavni zvanicnici smeju da se zalazu za otcepljenje Kosova, 90,2 procenata ispitianika je odgovorilo sa "ne", a samo 1,2 sa "da".


Cedomir Antic, savetnik Miroljuba Labusa, izjavio je da politicke stranke nece imati mnogo izbora. "S jedne strane, medjunarodna zajednica zeli punu nezavisnost Kosova i svesna je da je povratak pokrajine u sastav Srbije nemoguc," izjavio je za IWPR.


"S druge strane, tu je javnost u Srbiji koja je, recimo, u 2003. godini u 62 odsto slucajeva smatrala da su Kosovo i Metohija zauvek izgubljeni, dok je u vise od 70 odsto slucajeva smatrala da to nikada ne treba priznati. "


Antic dodaje: "To je tipicno za drustva u tranziciji: spremnost na virtuelnu stvarnost. Nazalost, iz odredjenih razloga virtuelnu stvarnost podrzavaju i velike sile i politicke elite u Srbiji, svi iz svojih razloga."


Antic je izjavio da je Srbiju, na duzi rok, ovakav pristup "veoma stetan, zato sto Kosovo i Metohija vec imaju drzavu cak u vecoj meri nego Srbija. "


Antic je zavrsio kritikujuci i Kostunicu i Tadica zbog onoga sto opisuje kao izraz politicke slabosti i nespremnosti na dugorocnu promisljenu politiku u odnosu na Kosovo.


Dr Dusan Janjic, direktor Foruma za medjuetnicke odnose iz Beograda, slaze se da su Srbi skloni prihvatanju "virtuelne stvarnosti" kada je Kosovo u pitanju. "Sve tri percepcije (Srba, Albanaca i medjunarodne zajednice) su virtuelne," izjavio je. "Mada svi znaju realnost, izgleda da ne znaju sta s njom da rade, osim da se vrte u svom virtuelnom svetu."


IZBEGAVANJE KONFRONTACIJE SA SVETOM


Iako Srbija ne moze da iskoci iz sopstvene koze i odrekne se Kosova, unutar politickog vrha ipak postoji osecaj za politicku realnost i medjunarodno okruzenje u kojem se Srbija nalazi. Djurkovic objasnjava da Srbija zna da su Srbi gotovo izbaceni sa Kosova:


"To je naprosto realnost, ali mi ne zelimo da prihvatimo politiku svrsenog cina. Mi samo podsecamo da Evropa i zapadni svet funkcionise na postovanju forme, normi i medjunarodnih ugovora."


Na pitanje, sta ako se nezavisnsot Kosova proglasi mimo volje Beograda, ili se ulazak SCG u EU uslovi odricanjem od Kosova, kakvih je predloga bilo, Djurkovic odgovara: "Ako se odluce da primenjuju silu, koja je suprotna njihovim elementarnim nacelima oni to mogu da urade. Srbija nije u stanju da spreci neko eventualno priznanje nezavisnosti Kosova, ne moze da posalje vojsku, niti to hoce da radi."


I dodaje: "Ona to nece prihvatiti i insitirace na svojim pravima diplomatskim putem. Mi ne zelimo da se konfrontiramo sa medjunarodnom zajednicom i preostaje nam samo da apelujemo na nju da se pridzava svojih normi i nacela".


Neki savetnici, poput Djurkovica, ali i savetnika iz Tadicevog kabineta, jos se nadaju da Evropska unija nece prijem usloviti nezavisnoscu Kosova. Jedan izvor iz Tadicevog kabineta kaze: "Ne verujem da ce pregovori (o Kosovu) teci pod pritiskom ucene. Proces oko Kosova je mnogo slozeniji, a medjunarodna zajednica zeli da postigne konsenzus ucesnika u pregovorima. Ucena bi samo kompromitovala evropsku ideju u Srbiji."


Djurkovic, takodje, veruje da sama evropska zajednica nije jedinstvena u odnosu na Kosovo. "U razgovorima sa zvanicnicima iza zatvorenih vrata imam utisak da niko zapravo ne zeli nezavisno Kosovo", kaze on.


"Gde god da se postave granice, ostaju veliki problemi: ekonomska zaostalost, demografska ekspanzija, kriminal...koji ce se prelivati preko granice... Evropska buducnost regiona nas tera na saradnju, granice ce tu biti manji problem." Covic, takodje, nema utisak da clanovi Kontakt grupe imaju jasnu viziju o buducnosti Kosova i "pokazuju vrlo primetne razlike".


Antic se slaze. "Srbija ima medjunarodnu podrsku u meri dovoljnoj taman da Kosovo i Metohija nikada ne dobiju formalnu nezavisnost", izjavio je. Antic smatra da Rusija nece glasati u Savetu bezbednosti UN zbog svojih problema u Ceceniji, kao i da ce se Kina protiviti zbog Tajvana.


Dok se pregovori primicu, politicari u Srbiji svesni su da povratka na staro nema. Ali jos nisu izgubili nadu da se moze izbeci medjuanrodno priznanje nezavisnosti Kosova.


To je linija preko koje oni ne mogu i ne zele da predju.


Vesna Bjekic je saradnik IWPR i pomocnik urednika BIRN za Srbiju. BIRN je lokalni projekat IWPR Balkan.