Srbija: U ocekivanju novih izrucenja

U nastojanju da pokaze kako i nakon ubistva premijera Zorana Djindjica ostaje privrzena saradnji s Haskim sudom za ratne zlocne, Srbija je spremna da tom sudu isporuci dvojicu bivsih vojnih oficira.

Ona, medjutim, odbija da obeca predaju najtrazenijeg od svih optuzenika - Ratka Mladica - i tvrdi da je on nestao.

Iz svojih beogradskih izvora IWPR saznaje da se blizi trenutak kada ce nekadasnji oficiri Veselin Sljivancanin i Milan Radic biti poslati u Hag.

Njih dvojica se terete za masakr koji je u okolini grada Vukovara 1991. izvrsen nad hrvatskim civilima.

Treci clan takozvane "vukovarske trojke", Mile Mrksic, dobrovoljno se predao Tribunalu nakon sto je - u aprilu 2002. godine - usvojen zakon o saradnji Jugoslavije s tom medjunarodnom institucijom.

Izvesno je da ce dolazak Sljivancanina i Radica u Hag naici na odobravanje tuzilaca i zvanicnika Tribunala - ali se u ovom trenutku cini da su oni pre svega ljuti zbog tvrdnje Beograda da je Mladic nestao.

Ministar unutrasnjih poslova Dusan Mihajlovic izjavio je kako nije u stanju da uhapsi Mladica, s obzirom da je on - iscezao.

Sve donedavno, Mladic je navodno boravio u jednoj vili, gde je uzivao gostoprimstvo radikalno nacionalistickih vojnih krugova.

Visoki medjunarodni predstavnik za Bosnu Pedi Esdaun tvrdi da se general jos uvek nalazi u Beogradu, ali predstavnici ovdasnjih vlasti kazu da je on napustio Srbiju.

Nekoliko nedelja pre svoje smrti, o predaji dvojice vojnih staresina koji su optuzeni pred Medjunarodnim sudom za ratne zlocine razmisljao je i sam Zoran Djindjic.

A cinjenica da ce do te ekstradicije ipak doci bice tretirana kao dokaz da ce se saradnja s Hagom, koju je pokojni premijer zapoceo, ipak nastaviti.

Glavni haski tuzilac Karla del Ponte zahtevala je da Mladic bude predat do 15. juna. U pitanju je rok koji su - pre no sto je Djindjic ubijen - odredile Sjedinjene Drzave.

No, neke zapadne diplomate zalazu se za ublazavanje pritiska na Beograd, zabrinuti zbog mogucnosti da Srbija time bude i dodatno destabilizovana.

Cini se, medjutim, da je americkim i zvanicnicima EU-a ipak blize radikalno stanoviste Del Ponteove. Oni ce, po svemu sudeci, zahtevati da Mladic bude izrucen u pomenutom roku - ili ce u protivnom obustaviti ekonomsku pomoc.

Izvori iz same vlade potvrdili su za IWPR da je Mladicevo hapsenje odlozeno "do daljeg". Izgleda da su vlasti trenutno mnogo vise zaokupljene hvatanjem lica koja su osumnjicena za umesanost u atentat na premijera Djindjica.

U medjuvremenu je smenjen nacelnik vojne obavestajne sluzbe - general Aca Tomic - koga mnogi smatraju Mladicevim, Sljivancaninovim i Radicevim zastitnikom.

Tom smenom je, kako tvrdi izvor IWPR-a, "umanjena, ali ne i otklonjena" mogucnost pruzanja zastite optuzenima, s obzirom na to da tu zastitu mogu vrsiti i vojna lica ciji je rang znatno nizi.

Pa ipak, predsednik novoformirane drzavne zajednice Srbije i Crne Gore, Svetozar Marovic, naglasio je kako je "u zemlji iskljucena mogucnost bilo kakvih sporova" o saradnji s Tribunalom, "zato sto su nove vlasti postigle konsenzus kada je o tom pitanju rec".

Savetnik novoimenovanog srpskog premijera Zorana Zivkovica, Ivan Vejvoda, izjavio je za IWPR: "Sistem drzavnog rukovodjenja je pojednostavljen. Vise ne postoje nikakvi centri moci koji bi vojnim i policijskim strukturama u vezi s Hagom slali bilo kakve poruke."

Cak i za one koji jos uvek sumnjaju da je Beograd spreman da se suoci s vlastitom prosloscu, ovakve izjave - kao i odlucna potraga za Djindjicevim ubicama u Srbiji - predstavljaju ohrabrenje.

U toku je talas hapsenja kriminalaca povezanih s najmocnijim mafijaskim grupama u zemlji za koje se veruje da su umesane u atentat.

Medju uhapsenima je i popularna Ceca, udovica Zeljka Raznatovica Arkana - nekadasnjeg kriminalca i komandanta paravojnih jedinica.

Tokom trajanja sukoba na Balkanu, upravo je ona - sa svojom kombinacijom sirovog patriotizma i glorifikacije rata - predstavljala olicenje srpske kulture.

Policija je u njenoj kuci otkrila veliku kolicinu oruzja, kao i zlato i umetnicka dela koji su opljackani u Hrvatskoj i Bosni.

Uprkos pozitivnom razvoju dogadjaja, ostaje veliko pitanje: hoce li medjunarodna zajednica dati jos malo vremena Beogradu?

Del Ponteova je bila u dobrim odnosima sa Djindjicem, pa je prilikom posete Beogradu proteklog vikenda obisla njegov grob.

Iako je svesna cinjenice da se zemlja trenutno suocava sa ozbiljnom krizom, ona je nagovestila da nece odstupiti od vlastitih principa, te da ce od Beograda zahtevati da stupi u akciju pre no sto 15. juna istekne rok koji mu je dat.

Milanka Saponja-Hadzic je redovna saradnica IWPR-a iz Beograda.