SRBIJA: SVE OČI UPERENE U BRAMERCA

Srbija će narednog meseca saznati da li je učinila dovoljno kada je reč o punoj saradnji sa Haškim tribunalom, a to je u njenom slučaju i ključ koji otvara vrata Evrope.



Glavni tužilac Serž Bramerc (Serge Brammertz) je ove sedmice posetio Beograd kako bi ocenio napredak u saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) – što je važan korak ka prihvatanju Srbije kao potencijalnog člana EU-a.



Bramerc je Srbiji već uputio pohvale zbog nedavnog hapšenja bivšeg lidera bosanskih Srba, Radovana Karadžića, koji je u julu, nakon 13 godina provedenih u bekstvu, uhapšen u Beogradu. Srbijanske su vlasti ove godine prethodno izručile još jednog osumnjičenika za ratne zločine – bivšeg šefa policije u Banja Luci, Stojana Župljanina.



No, dvojica se optuženika – bivši vojni komandant bosanskih Srba, Ratko Mladić, i bivši lider hrvatskih Srba, Goran Hadžić – još uvek nalaze na slobodi, a dok oni ne budu uhvaćeni Srbija verovatno ne bi trebalo da gaji velika očekivanja.



„Bramercova poseta Beogradu neće doneti nikakve značajne promene za Srbiju, jer Mladić još uvek nije uhapšen. Znamo da se to neće dogoditi ni danas, ni sutra, ni prekosutra“, izjavio je za srbijanske medije prošle sedmice Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Tribunalom.



Da bi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) – koji predstavlja prvi korak na putu ka članstvu u EU-u – počeo da se primenjuje, Srbija mora da uhapsi Mladića, koji je vojsku bosanskih Srba kontrolisao u vreme genocida u Srebrenici.



„Bez Mladića na optuženičkoj klupi, Holandija neće deblokirati SSP. Holandski zvaničnici su to ponovili pre samo nekoliko dana . . . Glavni tužilac će opisati šta je video i čuo – značajan napredak u saradnji, puna politička volja i ozbiljne policijske akcije. Ali će konstatovati da Srbija ne sarađuje u potpunosti, pošto je Ratko Mladić još uvek na slobodi“, kaže Ljajić.



Mladić je optužen za ratne zločine koji su počinjeni za vreme rata u Bosni (1992-1995.) – uključujući i onaj u Srebrenici, gde su u julu 1995. snage bosanskih Srba pobile oko 8,000 Bošnjaka.



Hadžić je pak optužen za ratne zločine koji su u periodu od avgusta 1991. do juna 1992. počinjeni nad više stotina ne-Srba.



Bramerc će 12. decembra svoj izveštaj predočiti Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Ali to, samo po sebi, neće biti dovoljno da Srbija nastavi proces integracije.



Holandija je – uz podršku Belgije – blokirala primenu SSP-a, insistirajući na tome da Srbija, pre no što dobije zeleno svetlo, mora da uhapsi Mladića i Hadžića. Njihova nepopustljivost je neuobičajena za EU, pošto većina članica ipak želi da – kao znak dobre volje prema Srbiji – deblokira sporazum uprkos tome što se dvojica begunaca još uvek nalaze na slobodi.



Srbijanski tužilac za ratne zločine, Vladimir Vukčević, optimista je i veruje da će biti usvojen stav većine zemalja.



„Mislim da će izveštaj biti dobar, odmeren i u osnovi pozitivan. Nakon izručenja Karadžića i Župljanina Hagu, niko ne može da kaže kako ne sarađujemo“, izjavio je on za IWPR.



Svega nekoliko dana pre Bramercove posete Beogradu, srbijanska policija je izvršila pretres kuća i fabrike dvojice biznismena u Valjevu, koji su navodno u poslovnoj vezi sa Mladićevim sinom.



Mediji u Srbiji spekulišu o tome da ti biznismeni Mladiću pomažu u skrivanju, no sam pretres nije rezultirao nikakvim hapšenjima. To je neke posmatrače navelo na pomisao kako je čitava operacija izvedena samo da bi se ostavio utisak na Bramerca.



Na ovosedmičnom sastanku sa srbijanskim Akcionim timom za hapšenje preostalih begunaca, Bramerc je informisan o upornom nastojanju Beograda da preseče finansijsku podršku dvojici begunaca.



Portparolka Kancelarije tužilaštva (KT), Olga Kavran, nije želela do komentariše da li je na tom sastanku Bramerc dobio ikakva uveravanja da će Mladić uskoro biti i uhapšen, ali je naglasila da će „sve što je glavni tužilac čuo biti pomenuto u izveštaju“, koji bi trebalo da bude sačinjen do kraja novembra.



No, uprkos ogromnim pritiscima kojima je Srbija izložena kako bi uhapsila dvojicu begunaca – oni su još uvek na slobodi. Mnogi posmatrači se pitaju: zašto?



Politički analitičar iz Srbije, Vladimir Todorić, smatra kako uprkos odlučnosti da u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom, srbijanska vlada još uvek ima razloga da odgađa Mladićevo hapšenje.



„S jedne strane, njegovo hapšenje bi moglo da rezultira optužbom protiv Srbije zbog učešća njene vojske u ratnim dejstvima u Bosni, što bi tokom suđenja moglo da bude i dokazano. S druge strane, pokušaj hvatanja mogao bi dovesti do krvoprolića i negativne reakcije srbijanskog javnog mnjenja“, rekao je on.



Međutim, nedavna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da Srbija sve manje razmišlja o Mladićevoj sudbini. Prema istraživanju koje je sprovela beogradska agencija Stratedžik Marketing (Strategic Marketing), preko 45 procenata građana smatra da njihova zemlja mora u potpunosti da sarađuje s Tribunalom, i Mladića izruči Hagu.



Direktorka istraživanja Stratedžik marketinga, Svetlana Logar, izjavila je kako je malo verovatno da bi Mladićevo hapšenje izazvalo bilo kakav rascep u srbijanskom društvu.



„Sudeći po onome što zaključujemo iz istraživanja koje smo sproveli, ne verujem da bi ljudi u Srbiji reagovali na Mladićevo hapšenje oštrije no što su reagovali na hvatanje Karadžića“, rekla je ona.



Aleksandar Roknić i Branka Mihajlović izveštavaju za IWPR.