Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Srbija: Strasni pusaci i zvanicni krijumcari

Kontroverzni istrazitelj optuzuje vlasti za povezanost sa unosnim svercom duvana na crnom trzistu
By IWPR

Posle spektakularnih optuzbi na racun vlasti u Beogradu, zbog kojih je zavrsio u zatvoru, srpski istrazitelj koji radi za britansku agenciju strahuje za sopstveni zivot.


Vukasin "Wolf" Minic, zaposle u britanskoj istraziteljkoj agenciji, optuzio je vlasti u Srbiji za saucesce u unosnim poslovima krijumcarenja cigareta, neuspeh u pronalazenju milijardi dolara koje je bivsi predsednik Slobodan Milosevic izneo iz zemlje, i otezanje istraznih postupaka u vise slucajeva ubistava poznatih javnih licnosti zbog pritisaka koje vrsi mafija.


Minic je uhapsen 24.jula u dramaticnoj operaciji specijalnih jedinica zbog nedozvoljenog posedovanja vatrenog oruzja - sto je banalna optuzba u zemlji u kojoj oruzja ima u izobilju - posle cega mu je odredjena kaucija u iznosu od 250.000 evra, jedna od najvisih kaucija ikada odredjenih u ovoj zemlji.


Nakon oslobadjanja Minic je otputovao u London, dok se u Beogradu i dalje vodi sudski postupak protiv njega. On je uveren da je hapsenje direktno povezano sa njegovim istrazivanjem poslova s duvanom. Minic se nalazi u samom centru narastajuce mreze intriga koja preti da dodatno oslabi vladu u krizi, vec angazovanu u zestokoj borbi za moc koja se vodi izmedju saveznog predsednika Vojislava Kostunice i premijera Srbije Zorana Djindjica, protiv koga su Miniceve optuzbe u krajnjoj instanici i uperene.


VUK KOJI ZAVIJA


Za nekoga ko se bavi istrazivanjem nelegalnih poslova u vezi s duvanom, Minic deluje krajnje kontraverzno, kako zbog svog arogantnog i preteceg stava, tako i zbog cinjenice da pali jednu cigaretu za drugom. Ovaj tridesetsedmogodisnjak, koji se stalno igra svojim upaljacem i cigarete mu cesto ispadaju na pod, naizmenicno je hvalisav i tajnovito uzdrzan.


U seriji intervjua koje je dao za IWPR, kao i u skorasnjim javnim izjavama datim beogradskim medijima, Minic je otkrio detalje svojih istraga koje bacaju posebno svetlo na zloupotrebu moci, tako tipicnu za vlast u Srbiji u poslednjoj deceniji.


Minic, koji je pred novinarima IWPR-a tvrdio da je "najbolje placeni policajac na svetu", navodeci ne bas uverljiv iznos plate koju prima, pocetkom prosle godine poceo je da radi za istraznu agenciju Forensic Investigative Associates, FIA, saradjujuci sa srpskim vlastima u potrazi za novcem koji je Milosevic prisvojio.


Potom je zastupao kompaniju Japan Tobacco International, JTI, sa sedistem u Zenevi, u istrazi slucajeva krijumcarenja i falsifikovanja cigareta na srpskom trzistu. FIA je firma privatnih istrazitelja sa sedistem u Londonu, povezana sa slicnim kompanijama u nekoliko zemalja. Ovog proleca Minic je bio u grupi uposlenika FIA-e koji su osnovali zasebnu kompaniju, Interro Limited, specijalizovanu za Istocnu Evropu i Balkan. Interro je preuzeo posao sa JTI, ali je nastavio da blisko saradjuje sa FIA.


Jedna od glavnih optuzbi koje se iznose u beogradskoj stampi - a koju Minic i FIA odlucno pobijaju - jeste to da je doslo do vremenskog preklapanja dva ugovora : onog sa vlastima Beograda i onog sa JTI, sto predstavlja sukob interesa, jer bi u tom slucaju Minic imao privilegovani pristup vladinim informacijama, a potom ih he navodno mogao koristiti za racun i potrebe svog drugog klijenta.


Kao Srbin rodjen u Gostivaru u Makedoniji, Minic se hvalio pred novinarima da stanuje u istoj zgradi kao i Kostunica - koji je poznat po svom skromnom zivotnom stilu. Takodje je pomogao da se u Beogradu osnuje organizacija po imenu Blago, koju vode predstavnici Srpske pravoslavne crkve i princ Aleksandar Karadjordjevic - svi bliski predsedniku Kostunici - koja traga za nestalim i ukradenim srpskim umetnickim delima i crkvenim relikvijama.


Mada ga neki opisuju kao "amatera" sa naocarima za sunce u stilu Dzemsa Bonda, Minic je pokazao da je u stanju da izdejstvuje sporazume sa najvisim beogradskim i medjunarodnim zvanicnicima, te da dodje do kljucnih detalja koji se ticu funkcionisanja poslovnog sveta u Beogradu. "Minic je istrazitelj prepun entuzijazma, izuzetno hrabar," izjavio je Dzon Robertson, Direktor Carine UN misije na Kosovu, UNMIK.


SLOBINI TAJNI RACUNI


S obzirom na mnostvo problema sa kojima se suocava Narodna banka Jugoslavije, problemom fondova nestalih u vreme Milosevica bavi se samo mali tim internih istrazitelja. Uprkos prilicnom znacaju ovog pitanja - veruje se da bi ukupan iznos sredstava sklonjenih na inostrane racune, sto je bio i formalni razlog za Milosevicevo hapsenje pre godinu dana, mogao biti i celih 10 milijardi americkih dolara - istraga ne napreduje bas sjajno.


U skorasnjem intervjuu koji je dao za IWPR Minic je tvrdio da je kontaktirao Djindjica 10.oktobra 2000.godine - samo pet dana posle pada Milosevicevog rezima - i ponudio pomoc eksperata koji rade za agenciju FIA. Ova firma, koja zaposljava bivse visoke zapadne zvanicnike i pripadnike policijskih sluzbi, tvrdi da je imala uspeha u pronalazenju tajnih racuna ciji su vlasnici bili bivsi rumunski diktator Nikolaj Causesku i pokojni nigerijski vojni lider Sani Abaca.


Prema Minicevim tvrdnjama, ugovor koji je sa Narodnom bankom konacno potpisan 2.februara 2001.godine predvidjao je istragu u tri faze. Za IWPR je izjavio da je FIA dobila honorar od 100.000 funti za prvu fazu istrage, te da su istrazitelji FIA-e procenili da bi citava operacija mogla trajati i do pet godina.


FIA je na deset stranica dostavila izvestaj o prvoj fazi istrage u julu 2001.godine, navodeci detalje o svojim nalazima do tog datuma i izlazuci plan za dalje vodjenje istrage. Predlog za drugu fazu, koji je pokazan IWPR-u, procenjivao je troskove izmedju 750.000 i 1,5 milion dolara.


U nedeljniku Nedeljni telegraf, koji je blizak premijeru Djindjicu, objavljeno je da beogradski zvanicnici "nisu bili zadovoljni" preliminarnim nalazima koje je ponudila FIA. Prema Mladenu Spasicu, sefu Biroa za borbu protiv organizovanog finansisjkog kriminala unutar Ministarstva unutrasnjih poslova, "Na kraju prve faze istrage FIA je dostavila izvestaj, i tu su svi kontakti prekinuti".


Izvestaj koji je dostavila FIA, a koji je nekako stigao do novina, nije donosio nista novo u pogledu istrage. Neimenovani izvor iz Narodne banke kritikovao je nalaze koje je ponudila FIA kao "tek nesto bolje od prosecne novinarske istrazivacke reportaze". Mladjan Dinkic, guverner Narodne banke Jugoslavije, odbio je zahtev IWPR-a da komentarise kvalitet izvestaja.


Minic je, medjutim, odbacio kritike. Kasnije je izjavio za IWPR da su ljudi na vlasti zamrznuli istragu jer zapravo nisu ni zeleli da pronadju Milosevicev novac. Drugim recima, bila je to politicka odluka. Mada im, bar prema Minicu, "strane vlade prosto guraju dokumenta u ruke", beogradski zvanicnici nisu tako zeljni da otkriju pune razmere prevara koje je pocinio bivsi predsednik - a mozda i jedan siri trag krivice koji bi se neizbezno pokazao. Minic tvrdi da je vlada citavih sest meseci odlagala pokretanje istrage - izgovarajuci se da je zauzeta stabilizovanjem zemlje posle "revolucije" - i da je istraga konacno zapoceta tek kada je vlada na to bila primorana.


"Sastanak u aprilu organizovan je zato sto su jugoslovenska i srpska vlada primile ultimatum iz Brisela da nece moci da racunaju na pomoc Evropske Unije ako ne zapocnu istragu u vezi sa Milosevicevim inostranim bankovnim racunima i ne naprave jasan raskid sa njegovim strukturama vlasti," izjavio je Minic za IWPR. U isto vreme vlada SAD je zapretila da ce prekinuti svaku pomoc ako bivsi predsednik ne bude uhapsen. Bez ovog pritiska da se pronadju nestala stredstva, Minic tvrdi, "srpske vlasti ne bi nista preduzele".


Minic izjavljuje da je prva faza imala za cilj samo da skicira istragu, i da su britanska vlada i Svetska banka ponudile pomoc za finansiranje istrazivanja. Ipak, kako on tvrdi, srpske vlasti nisu odgovorile na ovu ponudu. On veruje da tajna policija u svakom slucaju poseduje sve podatke o Milosevicevim tajnim bankovnim racunima, ali te podatke nisu hteli da stave na raspolaganje FIA.


JAPANSKA VEZA


Vec zahladneli odnosi izmedju FIA i lokalnih vlasti dalje su se pogorsali kada se pokazalo da se istraga u vezi sa Milosevicevim novcem preklapa sa potragom za srpskim svercerima duvana.


Trgovina svercovanim cigaretama u Srbiji i Crnoj Gori dostize godisnju vrednost koja se meri milijardama dolara, sto doprinosi razvoju poslovanja i uspehu mafije u citavom regionu. Vec su iznosene optuzbe za trgovinu cigaretama na racun crnogorskog predsednika Mila Djukanovica (Vidi: Milka Tadic-Mijovic, "Djukanovic i duvanska mafija" Izvestaj o krizi na Balkanu Br. 341, 7.jun 2002).


"Crna Gora je postala jedno dzinovsko trziste za krijumcarene cigarete," izjavio je Ginter Herman, nemacki carinski istrazitelj, za Financial Times 9.avgusta 2002.godine. On procenjuje da su cigarete koje su iz Crne Gore prokrijumcarene u Evropsku Uniju kostale uniju 3,4 milijarde dolara u izgubljenim prihodima od poreza samo u poslednje dve godine.


Ova trgovina otvara i neka kontroverzna pitanja u vezi sa najvecim internacionalnim duvanskim kompanijama. Za nekoliko rukovodilaca americkih duvanskih kompanija na sudu je ustanovljeno da su krivi zbog podrzavanja krijumcarenja i koriscenja drugih nedozvoljenih sredstava u ime prosirivanja trzista.


U 2001.godini agenciju FIA kontaktirala je kompanija JTI, internacionalno odeljenje kompanije Japan Tobacco, oformljeno 1999.godine kupovinom internacionalnog segmenta kompanije RJ Reynolds. Nova kompanija, JTI, kontrolise poznate marke kao sto su Kamel, Vinston i Salem i prodaje cigarete Monte Karlo na Balkanu. Kompanija je zatrazila pomoc od Minica i njegovih saradnika-istrazitelja u lociranju izvora falsifikovanih cigareta koje se pod tim imenom prodaju u Srbiji.


Afera je izbila u vezi sa vremenom angazmana agencije FIA od strane kompanije JTI. Prema navodima lista Nedeljni telegraf, FIA je zapocela pregovore sa japanskom duvanskom kompanijom dok je jos bila angazovana od strane srpskih vlasti da vodi istragu o Milosevicevim racunima.


U Nedeljnom telegrafu se tvrdi da je zahvaljujuci takvoj poziciji FIA mogla da ima pristupa informacijama o povezanosti ilegalne trgovine duvanom i srpskih drzavnih institucija. U julu je u istom listu postavljeno pitanje da li je ugovor koji su sa srpskim vlastima imali Minic i FIA bio "samo dimna zavesa za prikupljanje informacija radi zastite poslovnih interesa jedne od najvecih duvanskih kompanija na svetu, Japan Tobacco International".


FIA to kategoricno porice. U pismu predsedniku Kostunici, koje je Nedeljni telegraf objavio 17.jula, FIA tvrdi da je ugovor sa JTI bio potpisan u novembru 2001 - cetiri meseca posle prekida saradnje sa Narodnom bankom Jugoslavije.


Kao sto tvrdi Dzesika de Gracia, koja je bila Minicev sef u agenciji FIA, a sada direktor istrazne firme Interro koja je preuzela angazman za JTI, "apsolutno nije bilo nikakvog sukoba interesa. Ove dve istrage nemaju nikakve veze jedna sa drugom."


Sa izuzetkom javnog saopstenja kojim se objasnjava odnos izmedju FIA-e i nedavno osnovane kompanije Interro, aktuelni predstavnici FIA-e su odbili da prokomentarisu ovaj clanak.


Minic se sa svoje strane u lokalnoj stampi zalio koliko je duvanska mafija otezala zakonitu trgovinu duvanom. Konacno je otkrio da je robni znak Monte Karlo registrovan kod nadleznih organa od strane beogradske kompanije koja se zove JTI d.o.o., a koja nema nikakve veze sa JTI koja se nalazi u Ženevi i povezana je sa Japanom.


Trenutno kiosci u Beogradu uglavnom prodaju lazni Monte Karlo u pakovanju koje je - kao sto je Minic pokazao novinarima IWPR-a - gotovo identicno sa pakovanjem originalnog Monte Karla u drugim zemljama.


Minic je takodje bio u prilici da pribavi uzorke laznog Monte Karla za koje FIA tvrdi da su zaplenjeni od strane srpske policije u Zajecaru, u istocnoj Srbiji, 27.maja ove godine, a eksperti u laboratoriji JTI-a u Kelnu zakljucili su da su ovi uzorci povezani sa kontigentom od 16 kontejnera laznog Monte Karla koje je zaplenila slovenacka policija u Kopru u Sloveniji, nedelju dana ranije. Prema pismu koje je beogradskoj stampi uputila Dzesika de Gracia, nekada javni tuzilac na Menhetnu, ovi kontejneri su bili na putu do Bara u Crnoj Gori.


Ove cigarete, prema Minicievim nalazima, proizvedene su u jednoj fabrici u Grckoj - sto je jedna od najmanje cetiri fabrike duvana na Balkanu za koje se veruju da proizvode iskljucivo falsifikovane cigarete.


Otkrivanje detalja trgovine duvanom na crnom trzistu u Srbiji dovelo je Minica u veoma osetljiv polozaj, posto je na taj nacin doveo u pitanje veoma snazne lokalne interese. Prema navodima u pismu koje je De Gracia uputila medijima, poceo je da dobija pretece telefonske pozive i elektronsku postu od samo jedne reci, "Odustani". Izvori unutar srpskog pravosudja potvrdjuju pritiske sa kojima se Minic suocavao. "Najveci organizatori krijumcarenja duvana u Srbiji zeleli su da eliminisu Minica i JTI kao opasnu konkurenciju i da mu se u isto vreme osvete za stvari koje je javno govorio o njima," izjavio je ovaj izvor za IWPR. Ipak, Minic je bio uporan i nastavio je da pomaze napore internacionalnih kompanija da se stane na kraj krijumcarenju cigareta na Balkanu. Posle velike medjunarodne konferencije na ovu temu koja je odrzana u Pristini u maju, Minic je kao predstavnik JTI-a radio na uspostavljanju saradnje sa carinskom sluzbom UNMIK-a.


Usred svih tih inicijativa sud u Beogradu je 2.jula na zahtev JTI d.o.o. zabranio preduzecima MPC Mercata i Sportkomerc, lokalnim distributerima za internacionalnu kompaniju JTI, da prodaju originalne cigarete marke Monte Karlo na srpskom trzistu.


Kompanija JTI je 19.jula 2002 uputila pismo Kostunici i Djindjicu u kojem iznosi detalje "neregularne registracije" robnog imena Monte Karlo, koja omogucuje da jugoslovensko trziste bude "preplavljeno laznim cigaretama". Potvrdjujuci da JTI i JTI d.o.o. nemaju nikakve veze, kompanija je zahtevala istragu i naznacila da su svi relevatni materijali u njenom posedu predati tuziocu.


Preko lokalnih advokata, Vladimira Bilanovica i Slobodana Ruzica, kompanija JTI je podnela tuzbu protiv vlasnika JTI d.o.o., Nenada Vajzovica i Rusmira Kadragica, optuzujuci ih da neovlasceno koriste robni znak Monte Karlo da bi prodavali cigarete loseg kvaliteta.


Pokusaji IWPR-a da stupi u kontakt sa Vajzovicem i Kadragicem nisu dali rezultata. Na adresi koja je navedena u dokumentima o registraciji kompanije nema kancelarije JTI d.o.o., a nije bilo moguce locirati ih ni na neki drugi nacin. Trojica advokata koji su u stampi tvrdili da zastupaju JTI d.o.o. takodje nisu bili dostupni preko svojih kancelarija.


GRANICA ZAKONA


Osamnaestog jula Minic je u najprodavanijim novinama u Srbiji javno optuzio Drzavnu bezbednost Srbije, pa tako indirektno i Djindjicevu vladu, da je umesana u krijumcarenje cigareta. Govoreci za dnevne novine Blic, Minic je rekao da nekih dvadesetak ubistava pocinjenih u nekoliko poslednjih godina u Srbiji ostaje nereseno upravo zbog sukoba unutar tajne policije, u kojoj su mnogi sluzbenici direktno povezani sa mafijaskim grupama.


"Ako bi zaista pokusala da razresi ova ubistva, Sluzba drzavne bezbednosti bi morala da raskrinka samu sebe," izjavio je Minic za ove novine. "Ubistvo (u avgustu 2001.) bivseg pripadnika drzavne bezbednosti Momira Gavrilovica direktno je povezano sa krijumcarenjem cigareta, a FIA sumnja da se isti razlozi nalaze u pozadini ubistva (u junu 2002.) Boska Buhe, bivseg sefa beogradske policije i nacelnika Sektora javne bezbednosti unutar ministarstva unutrasnjih poslova Srbije."


Predstavnici vlade odbacili su Miniceve optuzbe. Zoran Zivkovic, savezni ministar policije i potpredsednik Djindjiceve Demokratske stranke, izjavio je za IWPR, "Nemam nikakvih komentara i ne zanima me sta je rekao." Zvanicni portparol vlade takodje je odbila da komentarise ove optuzbe.


Ipak, vlasti su odgovorile na optuzbe na drugi nacin. Dvadeset cetvrtog jula Minic je prisustvovao skupu u Hotelu Moskva u centru Beograda tokom kojeg je potpisan memorandum o borbi protiv krijumcarenja. Mada se zvanicnik jugoslovenske carinske sluzbe koji je bio ocekivan nije pojavio, zvanicnik carinske sluzbe UNMIK-a, Robertson, i predstavnik JTI-a, Denis Majlonas, potpisali su dokument, koji je Robertson opisao kao "vazno oruzje" u naporima da se nenaplacene carinske dazbine stave pod kontrolu drzavnih vlasti.


Medjutim, samo deset minuta kasnije, Minic je bio uhapsen. Putovao je sa cetvoricom telohranitelja kada je nekoliko jedinica specijalne policije opkolilo njegov automobil. Njegovi telohranitelji bili su pripadnici agencije Tigrovi, koju je osnovao notorni paravojni lider Zeljko "Arkan" Raznatovic - koji je ubijen od strane nepoznatih napadaca u januaru 2000.godine.


Telohranitelji su naknadno oslobodjeni, dok je Minicu 1.avgusta pritvor produzen za jos mesec dana, mada je on poricao da je vlasnik pistolja zbog kojeg je pritvoren. Mada jugoslovenski zakoni predvidjaju kaznu izmedju tri meseca i tri godine zatvora za neovlasceno posedovanje oruzja, kultura oruzja u Srbiji je takva da sudovi obicno odredjuju samo uslovne kazne.


Odbacujuci svaku vezu izmedju Minica i vatrenog oruzja, i naglasavajuci dramaticnost hapsenja, kompanija Interro nema nikakvih sumnji u pogledu razloga za hapsenje njenog predstavnika. "Verujemo da su pojedinci koji su bili ugrozeni ovom istragom organizovali hapsenje preko svojih kontakata u strukturama vlasti," izjavila je De Gracia.


Cak i nakon sto je kompanija JTI uplatila izuzeno visoku kauciju od 250.000 evra, Minic nije automatski oslobodjen. Uprkos odluci sudije opstinskog suda Zorana Ganica od 9.avgusta da prihvati kauciju, izvori bliski tuziocu izjavili su za IWPR da veruju da su saradnici srpskog premijera Djindjica izvrsili snazan pritisak na tuzioca da se zali na odluku o kauciji i zadrzi Minica u zatvoru. Agencija za informisanje vlade Srbije nije odgovorila na upite IWPR-a o ovom pitanju.


Izvori IWPR-a bliski uredu drzavnog tuzioca izjavljuju da je Minic bio ispitivan od strane tajne policije dok se nalazio u pritvoru - od strane onih istih snaga koje je optuzivao za fakticko prikrivanje cinjenica. Postavljana su mu pitanja o vezama sa Kostunicom i njegovom politickom partijom, ali navodno nije bilo nikakvih dokaza o predaji informacija uperenih protiv Djindjica predsednikovom taboru.


Minic je konacno oslobodjen 14.avgusta, pod uslovom da ostane na raspolaganju do okoncanja sudskog postupka. "Tuzilastvo se cudno ponasalo, ali sud je doneo ispravnu odluku," izjavio je za IWPR Minicev advokat, Mihajlo Bakrac.


Minic je posle toga prestao da komunicira sa srpskom stampom. Izvori iz suda potvrdjuju za IWPR da je otputovao za London, uz saglasnost suda. Ocekuje se da ce se vratiti u Beograd 25.septembra radi sudjenja po optuzbi za posedovanje vatrenog oruzja. Odbrana se nada da ce u nedostatku dokaza koji ga mogu povezati sa oruzjem ova optuzba biti odbacena.


Lokalna stampa podgrejala je kontroverzu, na celu sa prodjindjicevskim Nedeljnim telegrafom u Srbiji i prodjukanovicevskom Publikom u Crnoj Gori, uzvracajuci Minicu da je JTI zapravo najveci krijumcar cigareta na Balkanu, i ukazuju na kontakte u Makedoniji i na Kosovu.


U slucaju o kome se jos sire ne pise u jugoslovenskoj stampi, Evropska Unija je optuzila Japan Tobacco Inc., osnivaca JTI, za krijumcarenje. Kada je japanska kompanija kupila internacionalni sektor RJ Reynolds-a 1999.godine, ona se nasla i u ulozi tuzene strane u postupku koji je Evropska Unija pokrenula protiv kompanija RJ Reynolds i Philip Morris, potrazujuci izgubljene prihode od carinskih dazbina usled krijumcarenja cigareta sa Balkana u Evropsku Uniju. Slucaj je odbacen pred Okruznim sudom u Njujorku u martu ove godine. Pre mesec dana, samo pet dana pre Minicevog hapsenja u Beogradu, Evropska Unija se zalila na ovu odluku.


Preko svog portparola kompanija JTI je izrazila uverenost da ce odneti prevagu na sudu. Izvor blizak ovoj duvanskoj kompaniji izjavio je: "Kada je kompanija osnovana, ona je prihvatila odgovornost iz proslosti, ali ona pokusava i da izgradi novu buducnost. JTI ima aktivan stav protiv krijumcarenja i zelju da krene napred, zbog cega je i angazovala privatne istrazitelje i pruza pomoc vladama."


Svi ovi slucajevi - krijumcarenih cigareta, skrivenih fondova i ubijenih policajaca, bivseg predsednika, britanskih istrazitelja i jednog srpskog vuka - ostaju otvoreni.


Tim IWPR-a koji je radio na istrazivanju i pisanju ovog izvetsaja predvodila su Gordana Igric, Momir Ilic i Milorad Ivanovic, u saradnji sa Entoni Bordenom, Alanom Dejvisom i Draganom Nikolic Solomon.