Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Srbija: Solana posreduje u postizanju sporazuma

Predizborna groznica usporava proces povezivanja Srbije sa Crnom Gorom.
By IWPR Balkans

Havijer Solana, visoki predstavnik Evropske unije, EU, za spoljnu politiku i bezbednost dolazi sledece nedelje u Beograd, da izvrsi pritisak na srpske i crnogorske vlasti da se usvoji Ustavna povelja nove zajednice, koja je preduslov za pristupanje Jugoslavije Savetu Evrope, SE.


U nekim krugovima njegove sanse za uspeh procenjuju se kao veoma dobre, uprkos politicarima u obe republike koji su se do sada manje bavili postizanjem sporazuma, a vise udvaranjem biracima uoci predstojecih izbora.


Solanina poseta dolazi u trenutku kada je Ustavna komisija, sastavljena od predstavnika srpskih, crnogorskih i jugoslovenskih vlasti, stigla do mrtve tacke u pogledu oblika koji bi nova drzavna zajednica trebalo da ima.


Nijedan od pet razlicitih predloga povelje, koje su izneli vladajuca koalicija u Srbiji, DOS, zatim Demokratska stranka Srbije, DSS, ciji je lider savezni predsednik Vojislav Kostunica, potom crnogorska i srpska vlada, koalicija "Zajedno za Jugoslaviju" iz Crne Gore i Venecijanska komisija koju je formirao Savet Evrope, nije prihvatljiv za sve clanove Ustavne komisije.


Generalno je cilj da se dve republike, koje sada cine Jugoslaviju, povezu i kasnije uspostave novu drzavnu zajednicu Srbije i Crne Gore. U slucaju neuspeha bio bi ugrozen prijem Jugoslavije u Savet Evrope, SE, na zasedanju parlamentarne skupstine 23. septembra.


Oba dosadasnja roka koje je medjunarodna zajednica do sada postavila su probijena, a treci, koji istice pocetkom septembra, doveden je u pitanje. Ovakvo natezanje posledica je unutrasnjih politickih borbi u obe republike jugoslovenske federacije. Prevremeni parlamentarni izbori 6. oktobra u Crnoj Gori i predsednicki izbori u Srbiji 29. septembra, onemogucavaju politicke stranke u obe republike da postignu kompromis, koji je nuzan za prihvatanje povelje, jer strahuju od reakcije biraca.


Predlog za drzavnu zajednicu dveju republika koju je Solana izlozio u Beogradskom sporazumu potpisali su najvisi crnogorski i srpski zvanicnici 14. marta ove godine pod snaznim pritiskom Evropske unije. Crnogorski predsednik Milo Djukanovic se do tada energicno zalagao za nezavisnost Crne Gore, ali je ipak prihvatio sporazum posto nije dobio dovoljno politicke podrske.


Ustavna komisija u kojoj su zastupljeni predstavnici sva tri parlamenta (srpskog, crnogorskog i saveznog) formirana je 19. juna. Komisija je imala zadatak da usaglasi nacrt Ustavne povelje sa Beogradskim sporazumom koji je predvideo zajednicko trziste, uskladjivanje ekonomskih sistema i zajednicke federalne institucije.


Jednu opciju zastupa vladajuca crnogorska Demokratska partija socijalista, DPS, Mila Djukanovica, koja tumaci Beogradski sporazum kao labavu federaciju. Djukanovic se suocio sa problemima kod kuce jer su ga neki dojucerasnji partneri u borbi za nezavisnost napustili, te protiv sebe sada ima snaznu projugoslovensku opoziciju koja je uoci izbora 9. oktobra ohrabrena uskracivanjem podrske crnogorskom predsedniku od strane njegovih bivsih saveznika, Liberalnog saveza, LS.


Da bi umirila proindependisticko biracko telo u Crnoj Gori, Djukanoviceva vlada je iznela predlog koji ne predvidja savezne institucije i savezni budzet. Za trenutak se ucinilo da je Djukanovic u srpskom premijeru Zoranu Djindjicu, glavnom rivalu jugoslovenskog predsednika Kostunice, pronasao saveznika.


Djindjiceva vlada iznela je nacrt sporazuma koji se u znatnoj meri poklapao sa Djukanovicevim idejama i usaglasila ga sa crnogorskom vladom 26. avgusta. Protivnici crnogorskog predsednika, koalicija "Zajedno za Jugoslaviju" se istog trenutka suprotstavila ovom predlogu, kao i Kostunicina DSS u Srbiji.


Srpski premijer je ovim zeleo da oslabi savezne strukture, jedino uporiste najozbiljnijeg kandidata na predstojecim predsednickim izborima u Srbiji, Vojislava Kostunice. Kostunica se biracima predstavlja kao najveci borac za opstanak Jugoslavije kao cvrsce federacije. Djindjic, medjutim, tvrdi da resenje lezi u rukama crnogorske i srpske vlade.


Kako smatra jedan od lidera projugoslovenske Srpske narodne stranke, SNS, u Crnoj Gori, Andrija Mandic, Dukanovic i Djindjic, zele da se predstave kao ozbiljni politicki faktori i da istovremeno ugroze pozicije svojih protivnika, cak i po cenu razgradnje drzavne zajednice.


Dve vlade su se dogovorile da se njihov usaglasen predlog posalje na usvajanje koaliciji DOS, a zatim kao takav ponudi Ustavnoj komisiji, kao konacno resenje. Stvari su, medjutim, krenule drugim tokom kada je 28. avgusta, pod pritiskom koalicionih partnera unutar DOS-a, Djindjic morao da odstupi od prvobitnog dogovora sa Djukanovicem.


Neke clanice DOS-a, cija je podrska Djindjicu neophodna, poput Demokratske alternative, DA, Nebojse Covica, i Demokratskog centra, DC, Dragoljuba Micunovica, zakljucile su da predlog dve vlade odudara od Beogradskog sporazuma.


Da ne bi doslo do rascepa u srpskoj vladajucoj koaliciji, predlog je modifikovan sto je unelo pometnju u vladajuce crnogorske krugove jer se sada predvidja neposredno biranje saveznih poslanika sto vodi unitarnoj zajednici.


Koordinator crnogorske delegacije Dragan Kujovic izjavio je da predlog Ustavne povelje DOS-a moze ponovo usporiti resavanje krize. "Predlog koji je usvojio DOS uvodi nekoliko novih stvari, koje su bile definisane na drugaciji nacin u tekstu povelje koju su usvojile dve vlade", rekao je Kujovic novinarima u Skupstini Crne Gore.


"Drzavna zajednica nije zajednica gradjana, vec drzava clanica. Ako su izbori neposredni, onda je pozicija drzave clanice drugacija, odnosno pitanje drzavne zajednice je reseno unitarno", naglasio je Kujovic, kritikujuci predlog da se savezni poslanici biraju neposredno.


Mnogi politicari iz DPS-a zakljucili su da Djukanovic ne moze pristati na neposredne izbore za savezni parlament, ukoliko zeli da pobedi na predstojecim izborima.


Jedan strani analiticar u Crnoj Gori kaze: "Pretpostavljam da ce Djukanovic saopstiti Solani da dogovor nece biti moguce napraviti pre izbora, i da se usaglasavanje Ustavne povelje moze desiti tek nakon sto se odmere snage u Crnoj Gori. Mislim da ce Solana biti prinudjen da to prihvati, jer je u ovom trenutku nemoguce postici kompromis".


I neki analiticari u Srbiji smatraju da su Solanini napori osudjeni na neuspeh, jer se kompromis ne moze napraviti u jeku predizborne kampanje. Ognjen Pribicevic, politicki analiticar iz Beograda, izjavio je za B92, 28. avgusta, da je pitanje Ustavne povelje u Srbiji i Crnoj Gori u funkciji izbora i pre sluzi za obracun politickih snaga, nego sto vodi nekom resenju.


Sve je snaznije uverenje, medjutim, da je odlucnost Evropske unije da posao oko nove zajednice privede kraju veoma ozbiljna, te da ce pokusati da primora sve strane da usvoje zajednicko resenje.


Peter Sider, predsednik parlamentarne skupstine Saveta Evrope je izrazio nadu da ce sve strane postici sporazum o Ustavnoj povelji kojom se definisu odnosi izmedju Srbije i Crne Gore pre zasedanja parlamentarne skupstine u Strazburu od 23. do 27. septembra.


Nakon odluke DOS-a od 28. avgusta, Djindjic je takodje izrazio optimizam i veruje da je pitanje Ustavne povelje reseno. On smatra da se Savetu Evrope moze poruciti da ce biti ispunjen zahtev Saveta Evrope koji ocekuje usaglasene stavove o najvaznijim pitanjima do 2. i 3. septembra.


Iz Crne Gore, suocene se sa pritiskom medjunarodne zajednice, pristizu slicne optimisticke izjave, uz izvesne rezerve. Crnogorski premijer, Filip Vujanovic, izjavio je da su i Srbija i Crna Gora spremne da prihvate uslove za clanstvo u Savetu Evrope: "Ukoliko se Ustavna povelja ne usvoji do 23. septembra, celokupna ekonomska i druga pomoc Crnoj Gori i Srbiji ce biti uskracena, a mi cemo biti jedina zemlja, osim Belorusije, koja nije clanica SE".


Veliki je izazov sa kojim se suocava se Solana, ali treba podsetiti da je on u martu postigao nemoguce kada je nagovorio crnogorsku politicku elitu da odustane od nezavisnosti.


Daniel Sunter je urednik IWPR-a iz Beograda. Boris Darmanovic je urednik IWPR-a u Crnoj Gori i novinar podgorickog dnevnog lista "Publika".