Srbija Se Pozdravlja Od Francuske Nizom Cudnih Optuzbi

Slobodan Milosevic, optuzen za ratne zlocine i bez prijatelja u medjunarodnoj zajednici, prekida veze sa mozda poslednjom zemljom Evrope koja je zelela imati neke veze sa Srbijom - Francuskom.

Jugoslovenski ministar informacija, Goran Matic, 26.novembra je senzacionalno optuzio francusku obavestajnu sluzbu da je unajmila petoricu placenika, pod sifrom "Pauk" da izvrse atentat na jugoslovenskog predsednika.

Zvanicno je Francuska ili odbijala da prokomentarise ili je jednostavno odbacivala optuzbe. Medjutim, u Beogradu se ove javno upucene optuzbe mogu objasniti promenom srpsko-francuskih veza. Srbija je uvek smatrala da je Francuska njoj najvise naklonjena evropska zemlja - ili bar najmanje neprijateljska prema njenim pozicijama.

Medjutim, doslo je do iznenadnog pogorsavanja odnosa u severnom delu Kosova, koji je pod francuskom vojnom kontrolom. Bernard Kouchner, Francuz koji je na celu misije UN na Kosovu (UNMIK), postaje sve cesca meta napada jugoslovenskog rezima i medija koji su pod njegovom kontrolom.

Iza kulisa, ovo oznacava definitivan kraj saradnje srpske i francuske obavestajne sluzbe - koja je s vremena na vreme bila vrlo bliska.

Petorica uhapsenih i pritvorenih u Beogradu ukljucjuju i navodnog lidera voda "Pauk", kosovskog Srbina sa francuskim drzavljanstvom koji se zove Jugoslav Petrusic, bivsi pripadnik francuske legije stranaca poznat pod nadimkom 'Jugo Dominik', 'Baladin' ili samo 'Dominik'.

Postoje dokazi da je Petrusic zaista radio za francusku i srpsku obavestajnu sluzbu, ponekad u isto vreme. On je u svetu poznat kao hladnokrvni ubica iz Zaira, koji je 1997.godine bio unajmljen da obucava trupe dugogodisnjeg francuskog saveznika, Zairskog diktatora, Mobutu Sese Seka.

Milosevic sada zeli da se zna da su do NATO bombardovanja i prestanka ratnih dejstava na Kosovu ove godine, tajni agenti ove dve zemlje saradjivali mnogo blize nego sto je to Pariz spreman da prizna. Ovo je narocito tacno u Bosni, gde su francuske jedinice u okviru mirovnih snaga SFOR-a, pretvorile svoj sektor u neku vrstu 'bezbednosne zone' za optuzene ratne zlocince koji su se slobodno setali ispred francuskih vojnika.

Ovaj novinar bio je prisutan u Foci, gradu u republici Srpskoj pod kontrolom francuskih jedinica, kada su Srbi, za koje se znalo da su optuzeni od strane Haskog suda, i Francuzi mirno pili kafu udaljeni jedva stotinak metara jedni od drugih. Najtrazenije licnosti sa spiska ratnih zlocinaca, Radovan Karadzic i Ratko Mladic nalaze se do danasnjeg dana u francuskom sektoru, ocigledno bez straha od hapsenja.

Srpsko-francuski odnosi dostigli su vrhunac negde pre pada Srebrenice, zone pod zastitom UN, u prolece-leto 1995.godine, u toku pregovora za oslobadjanje francuskih pilota koje su zarobili bosanski Srbi.

Cesto se moze cuti da su se Francuzi navodno slozili da blokiraju vazdusne napade na bosanske Srbe u zamenu za bezbedno oslobadjanje pilota. Ovu tvrdnja je ispitivana ali nije dokazana u toku istrage UN o masakru u Srebrenici.

Tadasnji vojni komandant UN, Bernard Janvier, odbio je da ispuni molbe holandskih UN trupa i izvrsi vazdusne napade da bi se zaustavile srpske snage koje su opkolile Srebrenicu. Trupe je predvodio Mladic, koji se sudeci po informacijama UN susreo sa Janvierom tri puta pre pocetka masakra u kojem je ubijeno vise od sedam hiljada Bosnjaka.

Srpske vlasti sada tvrde da su uhapseni bili clanovi "Deseste diverzantske jedinice" koja je uvcestvovala u ovom masakru.

Sudeci po podacima Jane's Intelligence Review (Dzejnin obavestajni pregled) koji je izasao u junu 1997.godine, Petrusic je sluzio bosansko srpsku vojsku u kasarni kod Lukavice, blizu Sarajeva, gde je ucestvovao u opsadi grada. Beogradski dnevni list "Glas" naveo je u clanku 27.novembra, da je bivski francuski legionar kasnije sluzio u redovima francuskih mirovnih snaga u Bosni.

"Glas" takodje objavljuju da je on po prestanku ratnih dejstava vidjen u prisustvu viseg zvanicnika francuskog ministarstva odbrane, za vreme neuspelih pregovora o uslovima pod kojima bi se Radovan Karadzic mogao predati francuskim vojnim vlastima.

Najveci deo paznje usmeren je na Petrusicev vrlo dobro dokumentovani dosije o boravku u Zairu u ulozi veoma svirepog placenika. Francusko preduzece Geolink, koje je umesano u trasport naoruzanja i ljudi u Zair, priznaje da je njihov glavni predstavnik u to vreme, Phillipe Pierette, bio takodje clan francuske obavestajne sluzbe.

Petrusic je u toku obavljanja ovog zadatka saradjivao sa Pieretteom. Ovaj francuski obavestajac je u to vreme nekoliko puta posecivao Generalstab Jugoslovenske armije u Beogradu.

Od kako je Matic javno objavio beogradsku verziju ovih dogadjaja, 26.novembra , njegova izjava bila je vise puta ponovljena i uvecana u drzavnim medijima. Opoziciona stranka Srpski pokret obnove, koju predvodi Vuk Draskovic, veruje da rezim pokusava preneti krivicu za ratne zlocine na Kosovu i u Bosni na racun uhapsenih placenika i njihovih navodnih kolega iz francuske obavestajne sluzbe.

Matic je izjavio da su ovi ljudi uspeli da se 'uvuku' u redove Jugoslovenske vojske (VJ) nagovestavajuci da su oni odgovorni za ratne zlocine na Kosovu, a ne sama VJ.

Petrusic i ostali clanovi uhapsene grupe su se zaista borili na Kosovu. Narocito Milorad Pelemis, bivsi komandant "Deseste diverzantske", koji dolazi iz sela blizu Vlasenice na Kosovu.

"Kada su poceli NATO napadi, on je okupio pedesetak Srba, bivsih vojnika iz Bosne iz okoline Zvornika, Srebrenice i Bratunca", svedok D.T. je izjavio za Izvestaj o balkanskoj krizi. "To nije tajna za nas koji smo iz ovog kraja". Niti je to predstavljalo tajnu, moze se slobodno pretpostaviti za srpsku sluzbu bezbednosti.

Medjutim, Matic takodje navodi da su uhapseni nastavili da saradjuju sa francuskom obavestajnom sluzbom dok su se nalazili na Kosovu - u nameri da izvrse atentat na jednog od komandanata kosovske gerile, Mustafu 'Remi' Rustemija, za kojeg su sudeci po Maticu, Francuzi smatrali da se 'otrgao kontroli'.

Remi je tesko povredjen 26. novembra u Pristini kada su na njega naletela kola nepoznatog vozaca. Cudno je sto je srpska novinska agencija "Tanjug" prva objavila vesti o ovoj nesreci, iako nema dopisnika na Kosovu. U obavestenju se pogresno navodi da je Remi ubijen.

U gradu Bjeljini, na granici izmedju Srbije i Republike Srpske, u kome brat jednog od uhapsenih jos uvek radi kao policajac, njegovi prijatelji i porodica veruju da je cela prica "izmisljena".

Oni veruju da je rezim uhapsio grupu da je zastiti, posto im je Haski sud bio na tragu.

Sigurno je da su Matic i drugi ljudi drzavnih medija gledali da pripisu krivicu za niz navodnih zlocina srpske drzave, na racun uhapsenih. Cak se i ocigledan pokusaj atentata na Vuka Draskovica pripisuje grupi osumnjiceni.

Na kolonu automobila u kojoj se nalazio Draskovic naleteo je kamion pun peska 3.oktobra. U nesreci su poginuli svi osim Draskovica. Vozac nije nikad pronadjen, ali je Matic naglasio da je jedan od uhapsenih "specijalista za ubijanje uz koriscenje kamiona punog peska".

Ako je verovati Maticu i njegovim kolegama, uhapseni su se svuda umesali, cak i u Vladu Crne Gore. Vlada u Podgorici priprema sopstveni izazov Milosevicevoj vlasti, sto je mozda i razlog sto je protiv svoje volje postala uvucena u Maticeve optuzbe.

Ove su izjave jos apsurdnije, ali i opasnije. Matic tvrdi da su neki clanovi grupe izbegli hapsenje prelaskom u Crnu Goru, gde su se smestili u kampovima za obucavanje koje vodi crnogorsko Ministarstvo unutrasnjih poslova (MUP), gde se neki jos uvek navodno obucavaju za izvrsavanje atentata na Milosevica.

Vlada u Podgorici osudila je Matica i odbacila njegove izjave kao neosnovane, iz straha da bi srpski rezim mogao ovo upotrebiti kao izgovor da pristupi oruzanoj akciji u Crnoj Gori, koja se krece ka mogucoj secesiji iz jugoslovenske federacije sto je jos uvek povezuje sa Srbijom. Crnogorski MUP sumnja da beogradski rezim tajno organizuje privatne paravojne formacije koje namerava upotrebiti da bi ovladao republikom.

Maticevi navodi dostigli su vrhunac tvrdnjama da je Steve Henke, ekonomski savetnik crnogorskog predsednika i Milosevicevog rivala, Mila Djukanovica, takodje povezan sa bandom atentatora.

U pokusaju da ulije nepoverenje u crnogorski prelaz na slobodno trziste i kontroverznu odluku prisvajanja nemacke marke kao paralelne valute, Matic je rekao da je Henke, profesor John Hopkins Univerziteta u americkom gradu Baltimoru, takodje bio savetnik Petrusicevog starog poslodavca Mobutu Sese Sekoa.

Henke je rekao da ne zeli dodati nista vise sto je vec izjavio za novinsku agenciju SENSA u Podgorici: "Ja nikada nisam bio savetnik Mobutu Sese Seko", rekao je on. "Pored toga ja nikada nisam imao poslovnih veza sa vladom Zaira (Konga), niti sa bilo kojim poslovnim covekom ili gradjaninom Zaira."

"U stvari, ja ne znam nijednog Zairca, niti sam ikada putovao u Zair."

Gordana Igric, nedavno nagradjena novinarka koja je pisala reportaze o Bosni i Kosovu pomocnik je urednika Instituta IWPR.