Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Srbija: Provetravanje pravosudja

Postoji bojazan da bi nezavisne sudije mogle izgubiti posao u cistkama u srpskom sudstvu.
By IWPR staff

Rastu strahovanja da bi veze zamenika republickog tuzioca sa mafijom, srpska vlada mogla da iskoristi da se citkama u toku vanrednog stanja lako resi onih koji su se borili da za nezavisno sudstvo.


Milan Sarajlic, zamenik republickog tuzioca uhapsen je prosle srede, nakon sto je policija dosla do saznanja da je u vezi sa vodjama "zemunskog klana", najjace mafijaske organizacije u Srbiji, koja je osumnjicena za ubistvo Zorana Djindjica. Ova grupa je takodje optuzena i za seriju politickih ubistava pod Milosevicem - Ivana Stambolica, bivseg predsednika Srbije, Slavka Curuvije, vlasnika "Dnevnog telegrafa", Radovana Stojicica Badze, zamenika ministra policije, Zike Petrovica, direktora JAT-a, kao i za desetine drugih ubistava i otmica.


Iako je ovo hapsenje uvod u neophodno raskidanje veza izmedju mafije i korumpiranih pravosudnih poslenika, cistka koja je u toku govori da vlada pokusava da upotrebi vanredne mere i da ukloni neposlusne sudije koje su i pod Milosevicem insistirale na nezavisnom pravosudju.


Srpske vlada pod Djindjicem nasledila je od Milosevica, ali i njegovih komunistickih prethodnika potpuno politicki uslovljeno pravosudje. Padom Milosevica smenjeni su svi rukovodeci ljudi u pravosudju i dovedeni novi, koji su imali dug staz borbe protiv Milosevica. Izostala je, medjutim, sira cistka Milosevicevih kadrova.


Novopostavljeni borci za nezavisno sudstvo uspeli su da se izbore za zakone koju su omogucavali sudu i tuzilastvu da bude nezavisno.


Vlada je pokusala da nivelise dostignute slobode, a upravo je glavni argument pritiska na pravosudje koji traje vec dugo, da su bili stari Milosevicevi kadrovi.


Novi kadrovi tako su se nasli pod pritiskom vlasti da se rese Milosevicevih poslenika, ali za to nisu bile ostvarene pravne osnove, a to su jedino mogle da urade protivzakonito, sto su oni odbijali.


To je izazvalo gnev vlade koja je pokusala da novousvojene zakone stavi ad akta, ali nije uspela jer ih je podrzao Vrhovni sud Srbije.


Posto su nakon ubistva Zorana Djindjica uvedene vanredne mere, uhapsen je Sarajlic ciju povezanost sa mafijom sada vlast navodi kao obrazlozenje zasto je neophodno izvrsiti sire cistke.


Doista, vlada ima argument za to. Prema saopstenju policije, Sarajlic je pristao da za ogromnu novcanu nadoknadu odradi niz poslova za podzemlje.


Jedno od njegovih zaduzenja bilo je da lobirajuci i vrseci pritisak na ljude iz pravosudja, opstruise sve postupke koji su se vodili protiv clanova ove kriminalne organizacije.


Sarajlic je to mogao da cini jer je do kraja prosle godine bio drugi covek Okruznog tuzilastva u Beogradu, zaduzen za operativne poslove. Sumnja se da je on stopirao optuznicu protiv Milorada Lukovica - Legije, za pucnjavu u restoranu Bojan Stupica, u toku proslave rodjendana Svetlane Raznatovic - Cece, u leto 2001.


Sarajlic je priznao nakon hapsenja da je bio placen za sve informacije koje je donosio sa sastanaka na kojima je bio prisutan zajedno s predstavnicima suda, tuzilastva, policije, BIA i Vlade Srbije.


Mafija je posebno bila zainteresovana da im Sarajlic otkrije prebivaliste zasticenog svedoka i unapred mu je isplatila 150.000 evra.


Iako se ime ovog svedoka iz razumljivih razloga ne saopstava, IWPR saznaje da je rec o Ljubisi Buhi, zvanim Cume, coveku koji je dugo godina bio u prijateljskim vezama sa "zemunskim klanom".


Zbog sukoba sa ovim klanom, koji je u nekoliko navrata pokusao da mu dodje glave, Buha je pre nekoliko meseci pobegao u inostranstvo. Odatle se preko medija oglasio detaljnim informacijama o svim krvavim i prljavim poslovima Zemunaca. Za napred navedena ubistva i otmice on je direktno optuzio Milorada Lukovica - Legiju i Dusana Spasojevica - Siptara, lidera ganga.


Posle Buhinih izjava, uoci ubistva premijera Djindjica, vlast je konacno prelomila da krene u obracun s organizovanim kriminalom. Policija je uspostavila kontakt s Buhom i dovela ga u zemlju. Poslednja tri dana pre Djindjicevog ubistva, specijalni tuzilac ga je danonocno ispitivao o nedelima njegovih bivsih prijatelja.


Zanimljivo je da se Sarajlic prijavio za mesto specijalnog tuzioca, ali kako kaze izvor IWPR blizak vrhu srpskog pravosudja, doskorasnji republicki tuzilac Sinisa Simic skinuo ga je sa liste kandidata posle uvida u dosije koji mu je o njegovom zameniku dostavila BIA.


Ovaj slucaj, dobar je povod vlastima da se pod okriljem vanrednog stanja obracunaju i sa nezavisnim sudstvom.


Prva zrtva kadrovskih promena postala je predsednica Vrhovnog suda Srbije, Leposava Karamarkovic, koju je vlast prinudila da podnese ostavku, uz objasnjenje da je bila nesposobna da vodi pravosudje.


Veruje se, medjutim, da je ona uklonjena zato sto je bila predstavnik struje u pravosudju koje se vec mesecima sukobljava sa vladom braneci liberalne zakone.


Tri dana posle Sarajlicevog hapsenja i uklanjanja sa duznosti republickog tuzioca suspendovan je Sinisa Simic, upravo covek koji je sprecio Sarajlica da dodje do pozicija specijalnog tuzioca. On je smenjen jer, kao prvi covek tuzilastva, ima objektivnu odgovornost, ali se veruje da je njegova smena vise uslovljena time sto nije smatran dovoljno poslusnim.


Predsednik Cetvrtog opstinskog suda u Beogradu, Djordje Mirkovic i dvojica sudija ovog suda odvedeni su na informativni razgovor u policiju i njihova karijera je pod znakom pitanja. Trenutno se proverava motiv njihove odluke da iz pritvora puste Dejana Milenkovica Bagzija, clana ozloglasenog zemunskog klana, za koga se sumnja da je krajem februara kamionom pokusao atentat na Ðindjica.


Vec tada je bilo jasno da Vlada Srbije drzi odgovorim pravosudje, dok su sudije u glas tvrdile da je policija ta koja ne dostavlja dovoljno informacija, zbog cega onda sudije ne mogu da izricu kazne kakve bi se svidjale vladi.


Pocetak vanrednog stanja iskoriscen je i za penzionisanje 35 sudija, od kojih je sedmoro radilo u Vrhovnom sudu Srbije. Vecina od ovih sedam sudija su vidjeni kao reprezenti odbrane nezavisnog sudstva. Medju njima je sudija Zoran Ivosevic - covek koji ima dug niz godina borbe protiv Milosevicevog rezima, i koga je Milosevic jos 2000. godine izbacio iz suda.


Ministar pravde Vladan Batic najavio je da ce se istraga za umesanost u ubistvo srpskog premijera prosiriti i na druge ljude iz policije, sudova i tuzilastva. Istovremeno, novi predsedik Vrhovnog suda Srbije i republicki javni tuzilac, Sonja Brkic i Ðordje Ostojic, stavili su do znanja da ce odmah krenuti u ciscenje redova u pravosudju.


Dok je Sarajlicevo pritvaranje naislo na sveopste odobravanje u pravosudnim krugovima, odlazak Karamarkoviceve i Simica, kao i najava dubljeg reza pravosudnih kadrova, primljeni su s razlicitim osecanjima.


Beogradski advokat dr Rajko Danilovic smatra da su smena u vrhu srpskog pravosudja i promene na svim nivoima u sudskoj i tuzilackoj organizaciji neophodan korak.


"Leposava Karamarkovic i Sinisa Simic su casni ljudi, ali se nisu snasli na ovim funkcijama. Plasim se i da vecina kadrova nije mentalno pripremljena za tako tesku ulogu koju nalaze borba protiv organizovanog kriminala. Mafiji se ne moze suditi u rukavicama, kako se to cinilo proteklih godina", kaze Danilovic.


Niz sagovornika IWPR, koji se nisu usudili da dok traju vanredne mere kazu svoje ime, misle drugacije.


Jedan od strucnjaka za krivicnopravnu oblast istice da nije dobro sto je u kontekstu Djindjicevog ubistva i pod firmom vanrednog stanja pravosudje doslo na tapet. On strahuje da ce nastala euforija izroditi greske sa dugorocnim posledicama.


" Nije moguce da su za pomamu organizovanog kriminala najodgovorniji predsednica Vrhovnog suda i drzavni tuzilac, a da ministarstva pravde i policije ne snose nikakvu odgovornost. Preduzimajuci ovakve mere izvrsna vlast se predstavila kao neka vrsta prinudnog upravnika nad pravosudjem", kaze ovaj sagovornik IWPR.


Ne zabrinjava sudije sto ce kompletno pravosudje biti podvrgnuto proveri, vec mogucnost da najavljeni talas odnese i mnoge nevine.


"Napravice spisak nepodobnih i reci : "Hajde, idite, vi niste za sudove i tuzilastvo", prognozira jedan od beogradskih tuzilaca.


Njegov kolega dodaje da je ovo uvod u gubljenje nezavisnosti sudstva i samostalnosti tuzilastva.


"Policija ce ponovo dominirati u pretkrivicnom postupku. Ona ce na nas vrsiti pritisak da bez pogovora prihvatimo sve sto nam servira i da optuznice pisemo po njenim sugestijama", kaze sagovornik IWPR koji ne zeli da mu se pominje ime.


Prema izvoru IWPR iz vrha srpskog pravosudja, tuzioci uglavnom statiraju u sadasnjem obracunu vlasti s kriminalom. On kaze da glavnu rec vodi policija, koja u nekim slucajevima i ne poziva tuzioca da prisustvuje isledjivanju uhapsenih kriminalaca.


"Mi smo pod prismotrom i nece nam vise dozvoliti da samostalno radimo", rezignirano primecuje jedan od beogradskih tuzilaca.


U strucnim krugovima je s rezervom docekana i vest da predstoji hitna izmena zakonskih propisa koja ce istragu izuzeti iz nadleznosti suda i predati je policiji.


Eksperti kazu da takva resenja vec postoje u svetu (na primer, u Nemackoj, Francuskoj i Italiji), ali da je opasno takav eksperiment uvoditi u Srbiji.


"To mogu da rade samo stabilne drzave, jer u zemlji kakva je jos Srbija istraga ne moze da ostane bez nadzora suda. Pod utiskom emocijama ne smemo da menjamo zakone niti donosimo resenja za jednokratnu upotrebu. Ako to ucinimo imacemo vanredno sudstvo i vanredno zakonodavstvo", upozorava strucnjak za krivicno pravo.