Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Srbija: protesti medija

Dok pojedini clanovi novoizabranog Radiodifuznog saveta podnose ostavke, novinari
By IWPR Balkans

Pise: Dragana Nikolic-Solomon iz Londona (BCR Br 437, 13-jun-03)


Srpska vlada izgleda intenzivira svoju kampanju protiv kritickih nezavisnih medija uoci parlamentarnih izbora koji se ocekuju sledece godine.


Kriticari kazu da situaciju dodatno pogorsava neodlucnost medjunarodne zajednice da se suprotstavi vladi po ovom pitanju.


Novinari su ove sedmice pokrenuli protest protiv pokusaja vlasti da ogranice slobodu stampe.


Grupa od 18 vodecih urednika i predstavnika novinarskih udruzenja potpisali su dokument pod nazivom Mediji u Srbiji u kome su izrazili svoje nezadovoljstvo ulogom vlade u izradi novih medijskih zakona. Ovaj dokument, koji takodje sadrzi spisak preporuka, prosledjen je 9. juna visokim drzavnim zvanicnicima i medjunarodnim organizacijama.


U njemu se vlasti optuzuju da nisu napravile "neopoziv raskid sa praksom neposrednog uticaja na medije".


Jedan od potpisnika dokumenta, glavni i odgovorni urednik RTV B92 Veran Matic, izjavio je za IWPR da je situacija sada teza nego u bilo kom drugom trenutku od dolaska demokratske opozicije na vlast.


"Polarizacija izmedju vlasti i medija je veoma intenzivna. Ovo je najkomplikovaniji period za srpske medije od zbacivanja Milosevica s vlasti 2000. godine", rekao je on.


Novinari su ogorceni nacinom na koji se vlada bavi novim Zakonom o javnom informisanju, koji bi trebalo da garantuje medijske slobode.


Ovaj zakon je usvojen za vreme vanrednog stanja uvedenog posle ubistva srpskog premijera Zorana Djindjica 12. marta ove godine.


Novinari tvrde da je zakon usvojen bez prethodne javne rasprave kao i da je vlada u njega unela devet potpuno novih clanova. Jedan od tih clanova, koji se bavi distribucijom informacija, smatraju novinari, predstavlja pokusaj uvodjenja cenzure na mala vrata.


Takve odredbe, kaze se u dokumentu, "ukazuju na strah vlasti od medija i nepoverenje prema ulozi medija u drustvu".


Novinari su takodje zatrazili razresenje trojice od devet clanova Radiodifuznog saveta, tela koje je vlada ustanovila radi raspodele dozvola za frekvencije radio i TV stanica. Oni tvrde da je bilo nepravilnosti pri izboru ova tri clana saveta.


Nisu samo novinari osporili ova imenovanja. Clan Radiodifuznog saveta Snjezana Milivojevic je pokrenula ovo pitanje na pocetku sastanka clanova saveta odrzanog 4. juna. Medjutim, podnela je ostavku jer nije uspela da ubedi ostale clanove da sastanak bude otvoren za javnost kao I da zatraze od sprskog parlamenta da preispita legitimnost pravne procedure prilikom nominacije pojedinih clanova saveta.


"Ocigledna krsenja pravne procedure podrice poverenje javnosti u Radiodifuzni savet, i to pre nego sto je prionuo na posao, a to moze imati dalekosezne posledice", izjavila je Snjezana Milivojevic za IWPR. "Tamna senka nelegalnog izbora clanova saveta nanosi stetu integritetu saveta I slabi citav proces reformi u oblasti radiodifuzije."


Jos jedan clan Radiodifuznog saveta, profesor prava Vladimir Vodinelic, dao je ostavku 11. juna u znak protesta zbog nepravilnosti, kako je naveo, u nominaciji kandidata sa Kosova Gorana Radenovica. Vodinelic je rekao da se time dovodi u pitanje buducnost sveta koji je zamisljen kao nezavisno telo. Medjutim, dodaje on, sada savetom dominiraju iskljucivo kandidati vlade.


Veran Matic sa B-92 je rekao da su ove dve ostavke "jos jedan znak da vlada nije spremna da krene u demokratizaciju medijske sfere ili da stvori povoljne uslove za slobodu stampe".


Treci clan saveta, profesor iz Beograda Miroljub Radojkovic, najavio je da ce takodje dati ostavku.


Sve se to desava u okruzenju u kome se sprovodi intenzivna vladina kampanja protiv medija. Analiticari iz beogradskih medija kazu da je jedan od razloga zbog koga se vlada u takvoj meri usredsredila na "disciplinovanje" novinara cinjenica da je njena popularnost opala posle Djindjicevog ubistva, a parlamentarni izbori su na pomolu.


Nedeljniku "Svedok" 3.juna zabranjeno je rasturanje poslednjeg broja, uz nejasno pravno objasnjenje ovakvog poteza. Ovaj list je preneo intervju iz makedonske stampe navodno sa Miloradom Lukovicem Legijom, glavnim osumnjicenim za ubistvo premijera Djindjica.


Direktor i glavni i odgovorni urednik "Svedoka" Vladan Dinic je rekao da je izdavacka kuca "Borba" obustavila distribuciju njegovog lista po nalogu neidentifikovanog vladinog zvanicnika - ne obavestavajuci o tome ljude iz "Svedoka".


Ministarstvo kulture i informisanja izdalo je saopstenje u kome se intervju sa Legijom opisuje kao "pokusaj uznemiravanja javnosti i umanjivanje znacaja policijske istrage sto je u svakom pogledu neeticki".


Glavni i odgovorni urednik nedeljnika "Blic News" Zeljko Cvijanovic novcano je kaznjen sa 50.000 dinara po tuzbi za klevetu 30. maja. Krivicnu prijavu podneo je Vladimir Popovic, sef vladinog Biroa za komunikacije, cije se ime cesto spominjalo u vezi sa pritiskom na medije.


IWPR je pokusao da stupi u kontakt sa Popovicem u nekoliko navrata, ali on nije bio na raspolaganju za bilo kakav komentar.


Sudjenje - vodjeno po krivicnom postupku- svakako je bilo problematicno. Cvijanovic kaze da je imao teskoca pri pronalazenju svedoka jer su ljudi isuvise plasili da istupe i svedoce u ovom slucaju. Takodje je izjavio za IWPR da odbrani nije bilo dopusteno da pozove svedoke, cak ni one cije je pojavljivanje sud odobrio na prethodnim rocistima.


Cvijanovic je dao ostavku na mesto glavnog urednika lista "Blic News" 4. juna navodeci pritisak policije i nekih clanova vlade kao razlog za svoju odluku.


Otprilike u isto vreme, ministarstvo unutrasnjih poslova podnelo je tuzbu protiv Cvijanovica i jos jednog novinara, Jovice Krtinica, koji su napisali tekst u kome se tvrdi da je istraga o ubistvu bivseg policijskog generala Boska Buhe namerno ometana.


U neocekivanom obrtu dogadjaja, sledeceg dana je Ministarstvo unutrasnjih poslova zatrazilo od skupstinskog odbora za kulturu i informisanje da analizira izvestavanje medija koje, kako tvrde, ugrozava rad policije.


Ministarstvo je takodje navelo da su neki kriticki clanci naruceni i predlozilo da se javno imenuju lica koja pruzaju finansijsku potporu privatnim medijima.


Nezavisna stampa je ovaj potez protumacila kao jos jedan nacin pritiska na medije.


Beogradski urednici su predocili IWPR-u da raste zabrinutost zbog neodlucnosti medjunarodne zajednice.


"Ne razumem zasto nije bilo jasne reakcije medjunarodnih organizacija jer, kako vreme prolazi, situacija postaje sve komplikovanija", izjavio je Matic za IWPR.


Od atentata na premijera Djindjica, medjunarodna zajednica stala je na stranu srpske vlade zbog njenog obracuna sa organizovanim kriminalom i bila je spremna da joj pruzi politicku podrsku. U tom kontekstu, medijski problemi imali su manji prioritet.


Predstavnik Saveta Evrope u Beogradu kritikovao je vladu zbog njenog odnosa prema medijima, a izaslanik Evropske unije u Srbiji i Crnoj Gori rekao je da primedbe koje se iznose u nekim srpskim medijima predstavljaju razlog za zabrinutost.


Kriticari u Beogradu, medjutim, kazu da medjunarodna zajednica nije zauzela dovoljno cvrst stav. Neki cak dovode u pitanje ulogu koju imaju predstavnici medjunarodne zajednice.


Vojin Dimitrijevic, pravni ekspert koji predvodi beogradski Centar za ljudska prava, izjavio je za IWPR da se kancelarija OEBS-a u prestonici otvoreno stavila na stranu vlasti.


Navodeci primer kojim bi tu tvrdnju ilustrovao, Dimitrijevic je ukazao da je ova medjunarodna organizacija podrzala vladinu poziciju u sporu oko imenovanja clanova Radiodifuznog saveta. "OEBS je otvoreno podrzao krsenje zakona", izjavio je on.


Kada je IWPR upitao koja je pozicija OEBS-a u odnosu na izbor clanova Radiodifuznog saveta, portparol ove organizacije Rori Kin nije zeleo da iznese konacni stav po tom pitanju. Sve sto je bio spreman da kaze je da je bilo nekih nepravilnosti pri imenovanju clanova saveta. "Neki aspekti zakona su bili naruseni. Mi smo pozvali nadlezna tela da reaguju na to", rekao je on.


Dragana Nikolic-Solomon je pomocnik urednika IWPR-u u Londonu. Tim IWPR-a u Beogradu takodje je saradjivao u pripremi ovog clanka.