Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Srbija: Poziv za pokretanje istrage o Bebi Popovicu

Clanovi vladajuce koalicije traze pokretanje istrage o aktivnostima sefa vladinog Biroa za komunikacije.
By Daniel Sunter

Dve politicke stranke iz vladajuce koalicije u Srbiji zahtevaju pokretanje istrage o ulozi kontroverznog sefa Biroa za komunikacije srpske vlade za vreme vanrednog stanja.


Demokratski centar, DC, i Demokratska alternativa, DA, 23. aprila saopstili su da zahtevaju pokretanje istrage o ponasanju i odnosu sefa biroa Vladimira Popovica prema medijima.


Ovaj potez ukazuje na cinjenicu da deo srpske vlade cini izvesne napore da poboljsa odnose sa medijima, koji su bili optereceni sukobima sa vladinim Biroom za komunikacije i prenagljenom implementacijom medijskih zakona za vreme vanrednog stanja.


Od trenutka kada je uvedeno vanredno stanje u zemlji, posle atentata na predsednika vlade Zorana Djindjica 12. marta, Biro za komunikacije odrzavao je brifinge za vodece urednike srpskih medija. Namera je bila da se mediji informisu o najnovijim dogadjajima u policijskoj potrazi za Djindjicevim ubicama, kao i o napretku u borbi protiv organizovanog kriminala.


Medjutim, kako je vreme proticalo, ovi brifinzi za medije poceli su da sluze i za napade na neke novinare koji su ranije kritikovali vladu. Iz Biroa za komunikacije pristizale su tvrdnje da su neka lica formirala medijsku grupu za pritisak ciji je cilj navodno bio demonizovanje samog premijera Djindjica i njegove vlade.


Iz Popovicevog biroa se sugerisalo da su beogradski novinar i nekadasnji savetnik za medije bivseg jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice, Aleksandar Tijanic, zatim glavni i odgovorni urednik "Blic News"-a Zeljko Cvijanovic i urednik zabranjenog dnevnog lista "Nacional" Predrag Popovic bili clanovi ove navodne grupe za medijski pritisak.


Aleksandar Tijanic i Cvijanovic su odbacili ove navode, optuzujuci sefa vladinog Biroa za komunikacije da zloupotrebljava borbu protiv organizovanog kriminala radi rasciscavanja svojih licnih racuna.


Usred groznicave atmosfere vanrednog stanja, narastala su strahovanja od moguceg politickog "lova na vestice". Ubrzo su se pronele glasine o Tijanicevom hapsenju, a porodice novinara cija su imena navedena u saopstenju Biroa za komunikacije zivele su u strahu od mogucih posledica.


"Popovic sadamizuje srpske medije, raspiruje atmosferu hajke, linca, straha i prisluskivanja. Zloupotrebljavajuci odocneli obracun drzave sa mafijom, u funkciji tumaca istrage, Popovic se postavio kao prinudni upravnik svih medija", napisao je Tijanic u otvorenom pismu objavljenom 22. aprila u kome pobija sve optuzbe iznete protiv njega.


Vladin Biro za komunikacije takodje je pokusao da diskredituje IWPR - koji je objavio nekoliko kritickih tekstova o birou - tvrdnjom iznetom 15. aprila da je urednik IWPR-a za Balkan, Gordana Igric, postigla tajni sporazum sa magazinom "Srpska rec", kojim upravlja zena istaknutog nacionaliste Vuka Draskovica, da objavljuje zabranjeni dnevni list "Nacional". Igric energicno demantuje takve navode.


"Nikada nisam pravila nikakve planove da izdajem bilo sta sa listom "Srpska rec". Prvi put sam procitala o tome u srpskim novinama. Stavise, u medijima nije bilo nikakve zavere da se podriva Djindjiceva vlada. Ovde se prosto radi o pokusaju da se ucutkaju oni koji su u proslosti kritikovali vladu", kaze ona.


Mada su aktivnosti vladinog biroa mnogima uterale strah u kosti, napadi Vladimira Popovica nisu prosli bez odgovora. Najzad su se beogradski mediji, reklo bi se, pobunili protiv takvog stanja stvari.


Ugledni nedeljnik "Vreme" uzvratio je udarac 17. aprila objavljujuci vodeci clanak u kome se sef biroa optuzuje da upotrebljava brifinge kako bi javnost doveo u zabludu i manipulisao njome.


Urednica nezavisne produkcijske kuce "VIN" Gordana Susa je 18. aprila izjavila da joj je Popovic preko telefona verbalno pretio i vredjao je zbog njene emisije koja je prethodno bila na programu tog dana. Rec je o intervjuu sa jednim od potpredsednika srpske vlade, Nebojsom Covicem, u kome je Susa zatrazila od Covica da objasni aktivnosti vladinog Biroa za komunikacije i status sefa tog biroa, koga je Djindjic uklonio sa tog polozaja proslog novembra.


"Nikada nisam dozivela ovako nesto u citavom svom zivotu", izjavila je Susa za IWPR, dodajuci da je Popovic tokom telefonskog razgovora sa njom koristio informacije iz njenog dosijea koji su svojevremeno pripremale Miloseviceve tajne sluzbe. Popovic je negirao da je ikada pretio Gordani Susi.


Napad na Susu doveo je do snazne reakcije vodece medijske asocijacije u Srbiji, Nezavisnog udruzenja novinara Srbije, NUNS, kao i "Otpora", antimilosevicevskog narodnog pokreta.


"Podsecamo sve vladine sluzbenike da je posao novinara da postavlja pitanja, a da je posao predstavnika vlade da daje odgovore na pitanja od javnog interesa. Javnost i predstavnici mediji imaju pravo da znaju status osobe koja drzi brifinge za glavne i odgovorne urednike medija u ime Vlade Srbije tokom vanrednog stanja", pise u saopstenju NUNS-a od 22. aprila.


Popoviceva pozicija ostala je nerazjasnjena nakon sto ga je pokojni premijer Djindjic uklonio sa javne scene posle navoda o pritiscima koje je vrsio na razlicite medije. Djindjic je u novembru prosle godine izjavio da je Popovic morao da se posveti svojim privatnim poslovima. Medjutim, 13. marta ove godine - dan nakon sto je premijer ubijen - Popovic se pojavio na svom starom radnom mestu zbog cega se posumnjalo da pokusava da se ponovo angazuje na politickoj sceni.


Srpske vlasti ne govore jedinstvenim glasom kada se radi o aktivnostima vladinog Biroa za komunikacije.


S jedne strane, potpredsednik srpske vlade Cedomir Jovanovic, koji je dospeo na taj polozaj posle ubistva premijera Djindjica, a za koga se veruje da je blizak Vladimiru Popovicu, otvoreno se stavio na stranu biroa naglasavajuci da srpska vlada stoji iza svega sto Biro za komunikacije saopsti.


S druge strane, potpredsednik srpske vlade Miodrag Isakov izjavio je da ce vlada raspravljati o tvrdnjama da je sef biroa pretio novinarki Gordani Susi.


DA i DC su takodje najavili pokretanje istrage o aktivnostima vladinog biroa.


"Vladin sluzbenik ne moze uperiti prst u nekog novinara, ne moze ga ucenjivati ili pretiti. Zahtevacemo da se ovaj incident istrazi i da se ustanovi odgovornost onih koji su vrsili pritisak na novinare. Najmanje sto se moze uciniti jeste da ovaj covek vise ne bude mestu koje trenutno zauzima jer bi time vlada pokazala da ne stoji iza takvih svojih sluzbenika", izjavila je portparol DA Nada Kolundzija.


Kritikama se pridruzio i ugledni Fond za humanitarno pravo koji je 24. aprila izdao saopstenje u kome se kaze: "Vlada je preko Popovica vrsila svakodnevni pritisak na medije i novinare. Neki clanovi vlade su se, tokom vanrednog stanja, ponasali u isto vreme i kao tuzioci i kao sudije."


Nezadovoljstvo beogradskih medija kulminiralo je 24. aprila na sastanku 14 glavnih i odgovornih urednika iz Beograda koji su poslali otvoreno pismo Vladi Srbije u kome je pozivaju na ozbiljnu raspravu o sve losijim odnosima izmedju vlasti i medija.


Glavnim i odgovornim urednicima beogradskih medija je pogotovo stalo da se razmotre navodne pretnje nekih vladinih sluzbenika protiv novinara. Takodje se insistira da vladini zvanicnici pruze dokaze kojima bi potkrepili svoje optuzbe protiv nekih novinara i medijskih kuca.


Pored kritikovanja rada vladinog Biroa za komunikacije, predstavnici medija su posebno naglasili da nije trebalo usvajati Zakon o javnom informisanju i formirati dugo ocekivani Radiodifuzni savet, ciji je kljucni zadatak resavanje veoma osetljivih pitanja u vezi sa dozvolama i frekvencijama, za vreme vanrednog stanja kada su slobode medija znatno ogranicene.


U Zakon o javnom informisanju unete su, bez prethodne najave, restriktivne odredbe, ukljucujuci odredbu o mogucem izdavanju sudskog naloga radi zabrane distribucije i rasturanja sadrzaja odredjenog medija.


Predsednica NUNS-a Milica Lucic-Cavic rekla je da nije trebalo unositi promene u Nacrt zakona o javnom informisanju za vreme vanrednog stanja, koji je pazljivo pripreman proteklih meseci zajedno sa Savetom Evrope i OEBS-om.


"Sa ovim restriktivnim odredbama, ovaj zakon predstavlja pokusaj da se zadrzi restriktivan odnos prema novinarima i medijima, cak i posle ukidanja vanrednog stanja", izjavila je Caviceva. Uprkos tome, ona je pozdravila usvajanje zakona i izrazila nadu da ce u najskorije vreme biti unete neophodne promene na bolje.


Planovi za formiranje Radiodifuznog saveta takodje su se nasli pod lupom javnosti zbog imenovanja dva predstavnika vladajuce koalicije u Srbiji - Nenada Cekica i Vladimira Cvetkovica za clanove saveta.


Obojica su poznati po svojim negativnim stavovima prema nezavisnim medijima. Veruje se da njihovim imenovanjem srpska vlada prosto nastavlja svoju staru kampanju protiv vodece nezavisne stanice B92, koja je dostigla vrhunac prosle jeseni nizom napada od strane provladinih medija kao sto su TV Pink i TV BK.


NUNS i ANEM, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, su 21. aprila poslali zahtev parlamentu za razresenjem Cekica i Cvetkovica. Osim sumnji u njihovu nepristrasnost, ove dve nezavisne medijske asocijacije ukazale su na krsenje zakonskih odredbi prilikom njihovog imenovanja.


Predstavnici medjunarodne zajednice, koji su finansijski podrzali formiranje Radiodifuznog saveta, takodje su kritikovali nacin na koji su imenovani predstavnici vlasti za clanove saveta.


Predstavnik delegacije Evropske komisije u Beogradu Jan Vilem Blankert izjavio je da je zahtev NUNS-a i ANEM-a za razresenjem dvojice clanova saveta ozbiljan razlog za zabrinutost.


Tokom svoje posete Beogradu 22. aprila, predsedavajuci OEBS-a i holandski ministar inostranih poslova Jap De Hoop Sefer takodje je izrazio zabrinutost. "Zakoni se ne smeju krsiti nigde, bilo u Srbiji i Crnoj Gori, Holandiji ili bilo gde drugde", rekao je ministar.


Daniel Sunter je koordinator IWPR-a u Beogradu.