SRBIJA OSLOBOĐENA OPTUŽBI ZA GENOCID

Istorijskom odlukom koja je danas, 26. februara, saopštena u Hagu, Međunarodni sud pravde (MSP) je Srbiju – 14 godina nakon što je protiv nje, usred bosanskog rata (1992-95.), pokrenuta parnica – oslobodio optužbi za genocid.



Sudijska odluka, koju je predsedavajuća sutkinja Rozalin Higins (Rosalyn Higgins) pročitala tačno godinu dana nakon što je proces počeo, na Balkanu je izazvala reakcije u rasponu od neverice i potpunog razočarenja (Bosna) do olakšanja (Srbija).



Sudije MSP-a su sa 13 glasova prema dva odlučile da „Srbija nije počinila genocid posredstvom svojih organa ili pojedinaca koji su delovali u smislu odgovornosti na način na koji to predviđa uobičajeno međunarodno pravo, kršenjem vlastitih obaveza po Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida“.



Takođe su zaključile da „Srbija nije sudelovala u zaveri da se počini genocid, niti je podsticala na činjenje genocida“, te oslobodile Srbiju optužbi da je „saučestvovala u genocidu“.



Međutim, najviši sud UN-a presudio je da Srbija nije iskoristila svoj uticaj da spreči genocid koji je u julu 1995. počinjen u Srebrenici nad Bošnjacima.



Takođe je zaključeno da njeni lideri nisu ispunili međunarodne obaveze kažnjavanja onih koji su izveli masakr, odnosno generala bosanskih Srba Ratka Mladića. Mladić je 1995. – zajedno sa ratnim predsednikom bosanskih Srba, Radovanom Karadžićem – optužen za genocid, pri čemu se veruje da se već godinama skriva u Srbiji.



„[Sud] je odlučio da Srbija smesta mora preduzeti efikasne mere da bi obezbedila puno poštovanje svojih obaveza [Konvencije o genocidu] koje se tiču kažnjavanja akata genocida . . . i transfera pojedinaca optuženih za genocid ili bilo koji od ostalih zločina koje procesura Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), te pune saradnje sa Tribunalom“, stoji u presudi.



Kao prva zemlja koja je drugu zemlju tužila za genocid, Bosna je ovaj postupak pokrenula 1993., ali se on tek prošlog februara našao pred sudom. Nadala se da će obezbediti međunarodno pravno priznanje zločina koje je tokom trajanja sukoba navodno počinilo rukovodstvo Srbije.



Na kraju postupka, advokati Sarajeva su prošlog maja zahtevali da Srbija i Crna Gora budu proglašene krivima za genocid u Bosni, ili za pomaganje i podsticanje genocida koji su počinili pojedinci, grupe i entiteti.



U intervjuu koji je za sarajevski list Dnevni Avaz dao jedan dan uoči saopštavanja presude, vođa bosanskog tima Sakib Softić je rekao kako bi minimalno zadovoljavajući ishod za bosansku stranu bila presuda MSP-a da su Srbija i Crna Gora sudelovale u činjenju genocida.



„Sve što je manje od toga predstavljalo bi veoma loš kompromis“, rekao je Softić.



Bošnjaci koji su pratili javne prenose izricanja presude – organizovane po kafićima i pozorištima u Sarajevu i ostalim gradovima širom Bosne – nisu krili svoje razočarenje.



Oni se osećaju izneverenim od najvišeg suda UN-a – ne samo zato što on nije ustanovio da je Srbija odgovorna za genocid u Bosni, nego i zato što genocid nije potvrđen nigde izuzev u Srebrenici. U Prijedoru je, na primer, tokom 1992. u srpskim zatvorskim logorima ubijeno više hiljada Bošnjaka.



Budući da je oslobođena optužbi za genoicid, Srbija neće morati da otplaćuje milijarde dolara ratne odštete bosanskim državljanima.



Sa druge strane, bosanski su Srbi – pošto su u više navrata od MSP-a tražili da odustane od slučaja – na ovakav ishod reagovali sa olakšanjem.



U danima uoči presude, tenzije između dva bosanska entiteta – Bošnjačko-hrvatske Federacije i Republike Srpske (RS) – vidljivo su narasle. Premijer RS-a, Milorad Dodik, izjavio je za lokalne medije kako neće „prihvatiti presudu MSP-a . . . niti je primeniti“.



Srbi su godinama tvrdili kako je parnica za genocid protivzakonita, jer su je pokrenuli isključivo Bošnjaci, dok je stav većine bosanskih Srba tom prilikom ignorisan.



Analitičari kažu da je jedan od osnovnih razloga zbog kojeg su se bosanski Srbi usprotivili sudskom postupku – premda bi, da je doneta presuda u korist Bosne, i oni imali pravo na ratnu odštetu – bio osećaj da će se time ugroziti i samo postojanje Republike Srpske, te da bi postupak mogao rezultirati zaključkom da je ona zasnovana na genocidu.



Međutim, izvesni zaključci iz presude – pogotovo oni koji se tiču Srebrenice – prilično su neprijatni po vladu RS-a.



Nakon što je čuo onaj deo presude u kojem su sudije MSP-a potvrdile da su genocid počinile snage bosanskih Srba, Dodik je rekao: „Mislim da u Srebrenici nije počinjen genocid i da nije postojao plan da se to uradi.“



Iako je priznao da je u toj istočnobosanskoj enklavi „počinjen stravičan zločin“, on je odbacio „bilu kakvu odgovornost institucija RS-a“, te konstatovao kako „pojedinci, a ne čitav narod, treba da odgovaraju za zločin“.



Komentarišući presudu, predsednik RS-a Milan Jelić je rekao kako je ona „očekivana i pruža nam nadu da će čitav region krenuti putem prosperiteta i stabilizacije“.



„Moramo ostaviti ratnu retoriku za sobom, i krenuti napred“, dodao je on.



Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je kako je presuda MSP-a „veoma važna, jer je njome utvrđeno da Srbija nije odgovorna za genocid u Bosni“. Premijer Vojislav Koštunica dodao je kako će Srbija učiniti „sve što je u njenoj moći“ kako bi odgovorne privela pravdi.



Izvesni posmatrači tvrde da presuda MSP-a samo potvrđuje zaključke koji su izneti u presudama MKSJ-a – da je genocid počinjen u Srebrenici i da su za njega odgovorne snage bosanskih Srba, koje je predvodio general Ratko Mladić.



Oni tvrde i da je odluka MSP-a prevashodno politička, jer bi bilo koji drugi ishod ozbiljno ugrozio odnose između Bosne i Srbije, i čak produbio postojeći jaz između bosanskih Srba i Bošnjaka.



Analitičari kažu da se na ovaj način čuva svojevrsni „status quo“.



Srbija neće biti označena kao genocidna zemlja, na njene građane neće pasti teret višegodišnjeg, možda i višedecenijskog, plaćanja ratne odštete Bosancima, pa će i budućnost u Evropskoj Uniji biti izglednija.



Iako razočarani, Bošnjaci makar mogu da kažu kako je MSP potvrdio da su nad njima počinjeni teški zločini, za koje je nedvosmisleno okrivio ratno rukovodstvo bosanskih Srba.



Merdijana Sadović je voditeljica programa za Haški tribunal IWPR-a.