Srbija: Nuzan nastavak obracuna sa mafijom

Tuesday, 6 September, 2005

The link has been copied

IWPR Balkans

Razbijanje ozloglasene zemunske bande nanelo je ozbiljan udarac organizovanom kriminalu u Srbiji. Visoki drzavni zvanicnici smatraju da bi to trebalo da predstavlja pocetak, a ne kraj, kampanje ciji je cilj da se ociste redovi aktuelnih vlasti od veza sa mafijom.

Srpske vlasti su 29. aprila podnele krivicne prijave protiv 45 lica, uglavnom pripadnika "zemunskog klana", tereteci ih za ubistvo i kovanje zavere za atentat na premijera Zorana Djindjica. Javno tuzilastvo u Beogradu podnelo je 20. maja zahtev da se sprovede istraga nad 25 clanova te bande kako bi se utvrdilo da li su se bavili trgovinom kokaina, heroina i marihuane.

Inicijalna kapsla za obracun izmedju drzave i mafije upravo je bilo ubistvo premijera Zorana Djindjica. Vlasti su objavile rat zemunskoj bandi, a policija je optuzila pripadnike tog klana za atentat na predsednika vlade u okviru zavere koju su skovali sa elitnom jedinicom Ministarstva unutrasnjih poslova - "Crvenim beretkama". Djindjic je ubijen hicima iz snajpera samo dan pre planiranog hapsenja izvesnog broja clanova zemunske bande.

Srpska policija je potom privela vise od 10.000 osoba, a 4.500 lica se jos uvek nalazi u pritvoru.

Policija veruje da je svojim akcijama razbila "zemunski klan". Kljucne vodje bande Dusan Spasojevic i Mile Lukovic smrtno su stradali kada je policija pokusala da ih uhapsi u Barajevu, prigradskom naselju u blizini Beograda. Desetorica preostalih istaknutih clanova bande, ukljucujuci bivseg komandanta "Crvenih beretki" Milorada Lukovica Legiju, jos uvek su na slobodi. Razgranata mreza za distribuciju narkotika ove bande u Pozarevcu, Novom Sadu i drugim srpskim gradovima takodje je rasturena.

"Zemunski klan" je vazio za glavnog distributera narkotika u Srbiji. Takodje se veruje da ova banda stoji iza niza otmica poznatih licnosti i ubistava rivala iz suparnickih grupa. Vlasti su zvanicno priznale postojanje "zemunskog klana" 2001. godine, kada je srpska policija objavila izvestaj u kome se tvrdi da je u zemlji aktivno pedeset kriminalnih grupa, medju kojima je zemunska banda specijalizovana za sverc droga, cigareta i nafte bila najmocnija.

Moc ovog klana ogledala se i u cinjenici da je on bio u mogucnosti da izdaje sopstveni nedeljnik "Identitet" u kome su se iznosile optuzbe protiv srpskih vlasti, napadale rivalske grupe, opravdavale sumnjive aktivnosti "Crvenih beretki" tokom balkanskih ratova, ali se i flertovalo sa danasnjom srpskom opozicijom na politickoj sceni.

Djindjicevo ubistvo oznacilo je prekretnicu u odnosu vlasti prema mocnim kriminalnim grupama. Analiticari kazu da se tim tragicnim dogadjajem okoncao trogodisnji period tokom koga je mafija prakticno opstajala zahvaljujuci precutnom dogovoru o nenapadanju sa vladajucom koalicijom - Demokratskom opozicijom Srbije, DOS. Ovaj precutni sporazum vukao je korene iz njihove podrske zbacivanju rezima Slobodana Milosevica u oktobru 2000. godine.

Ova pobeda nad "zemunskim klanom" treba da pokaze ozbiljnost i odlucnost srpke vlade u suzbijanju opasnosti koja preti od organizovanog kriminala. Ipak, neki zvanicnici su zabrinuti jer smatraju da su neki iz vlasti jos uvek blisko povezani sa podzemljem da bi dozvolili da se tekuci obracun sa organizovanim kriminalom istera do kraja. Oni navode sumnjive veze za koje tvrde da postoje izmedju nekih od njihovih kolega i mafije ili drugih, naizgled, legitimnih organizacija, koje se u potaji bave nedozvoljenim svercom i trgovinom.

"Neki clanovi srpske vlade su u dosluhu sa licima umesanim u privredni kriminal.... Upravo zbog toga vlada u svom sadasnjem sastavu ne moze uistinu da se bori protiv privrednog kriminala", izjavio je Mladjan Dinkic, proreformski guverner Narodne banke Srbije, NBS, na drzavnoj televiziji 19. maja.

Pocetkom maja, Dinkic je upozorio da se odvijaju opsezni transferi deviza na bankovne racune u inostranstvu. Kapital se iznosio iz zemlje po osnovu laznih faktura, a Dinkic je rekao kako sumnja da se zapravo radi o utaji poreza i pranju novca.

Pocetkom aprila, potpredsednik vlade Nebojsa Covic optuzio je neke licnosti iz politickog establismenta za saradnju sa zemunskom bandom. On je trazio od policije da se usredsredi na umesane u privredni kriminal, za koje je tvrdio da ih niko nije dirao, kao i kriminalne grupe koje su se bavile svercom nafte, cigareta i oruzja.

Coviceve kritike veza politickih krugova sa organizovanim kriminalom odnosile su se i na optuzbe da su neki clanovi vlade bili u redovnom kontaktu sa ljudima iz srpskog podzemlja, te da su cesto boravili u ozloglasenom zdanju u Silerovoj ulici u Zemunu. Zestoki demanti koji je usledio od strane njegovog kolege, takodje potpredsednika Vlade Srbije, Cedomira Jovanovica, imenovanog na taj polozaj za vreme vanrednog stanja, ukazao je na veoma razlicite stavove u najvisem organu izvrsne vlasti u republici.

Obracun sa mafijom razotkrio je politicke veze i podrsku koju je zemunska banda uzivala tokom prethodne tri godine medju politicarima, u sudstvu, policiji i vojnoj obavestajnoj sluzbi. Medju uhapsenima su pomocnik republickog javnog tuzioca Milan Sarajlic, bivsi sef sluzbe drzavne bezbednosti Jovica Stanisic i bivsi komandant "Crvenih beretki" Franko Simatovic. Ova dvojica su bili bliski saradnici Slobodana Milosevica, a vlasti ce ih uskoro izruciti Haskom tribunalu kako bi odgovarali za zlocine pocinjene u Hrvatskoj i Bosni.

Za ultranacionalistickog politicara Vojislava Seselja, koji se vec nalazi na optuzenickoj klupi u Hagu, takodje se tvrdi da je bio u vezi sa "zemunskim klanom". To isto vazi za dvojicu saradnika bivseg jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice - njegovog savetnika za bezbednost Rada Bulatovica i savetnika za pitanja vojne bezbednosti Acu Tomica. Obojica se trenutno nalaze u pritvoru.

Istraga, do sada, nije prosirena na clanove vladajuce koalicije, mada se u nekim izvestajima koji su se pojavili u medijima navodi da su neki od njih odrzavali veze sa zemunskom bandom. Sredinom aprila, beogradski listovi objavili su fotografiju Nenada Opacica - trenutno u pritvoru - u drustvu Nenada Canka, jednog od lidera DOS-a i predsednika Skupstine Vojvodine, zajedno sa Miodragom Kosticem, vlasnikom preduzeca "MK Komerc" i dugogodisnjeg prijatelja pokojnog premijera Djindjica.

Canak je potvrdio da je poznavao Opacica, ali je negirao da mu je bilo poznato kojim se poslom on bavio. U izjavi za Radio Dojce Vele 25. aprila, Canak je rekao da je Opacic podrzavao opoziciju i bio zaduzen za obezbedjenje svih opozicionih skupova u Novom Sadu.

"Svaka mu cast za njegov rad u opoziciji, ali je dobio kaznu kakvu zasluzuje za rasturanje droge, i on sada sluzi zatvorsku kaznu. Medjutim, te dve stvari ne treba mesati", rekao je Canak.

Poslednji test koji je stavio na probu vladinu resenost i odlucnost bio je skandal sa uvoznim secerom koji su navodno neke srpske firme prepakivale i izvozile u zemlje Evropske unije. To je imalo za posledicu tromesecnu suspenziju povlascenog statusa koji su uzivali izvoznici srpskog secera u Evropsku uniju. Mada je istraga jos uvek u toku, cini se da vlasti otezu sa identifikovanjem i kaznjavanjem krivaca. Opet, time se samo daje podsticaj sumnjama da vlasti zapravo ne zele da javno razotkriju u kojoj su meri zvanicni organi umesani u ovaj skandal.

Analiticari u Beogradu smatraju da razbijanje mreze zemunske bande predstavlja prvi vazan korak ka suzbijanju mreze organizovanog kriminala u Srbiji. Medjutim, takodje se veruje da se time otvora pitanje niza sumnjivih veza koje sezu u samo srediste sistema vlasti u zemlji. Sada ce, kazu analiticari, pazljivo pratiti situaciju kako bi videli u kojoj su meri vlasti uistinu spremne da dovrse posao koji su zapocele.

Boris Drenca je saradnik IWPR-a iz Beograda. Daniel Sunter je projekt-menadzer IWPR-a za Srbiju.