Srbija: nova vlada na klimavim nogama
Vlada koja treba da bude formirana posle proslomesecnih izbora vec izgleda kao da je osudjena na propast.
Srbija: nova vlada na klimavim nogama
Vlada koja treba da bude formirana posle proslomesecnih izbora vec izgleda kao da je osudjena na propast.
Nova srpska koaliciona vlada koju ce verovatno formirati prodemokratske stranka osudjena je da bude nestabilna i kratkog veka, veruju analiticari.
Ocekuje se da ce stranke koje su zajednicki srusile Slobodana Milosevica 2000. godine formirati koaliciju da bi blokirale ultranacionalisticku Srpsku radikalnu stranku, SRS, koju predvodi Vojislav Seselj, koji je optuzen pred Tribunalom za ratne zlocine u Hagu. Ali, one su podeljene oko politickih pitanja i opterecene licnim trvenjima.
To verovatno znaci da dolazi vreme nestabilnosti u kojem kabinet podeljen na frakcije mozda nece uspeti da nastavi toliko potrebne reforme. Pored toga, dalja trvenja u vladi mogla bi dodatno osnaziti radikale.
Na nevericu mnogih Srba i komentatora sirom sveta, radikali su postali najjaca pojedinacna partija u parlamentu sa osvojenih 82 poslanicka mesta na izborima odrzanim 28. decembra. To im jos ne obezbedjuje vecinu u parlamentu od 250 mesta, cak i ako postignu dogovor sa Milosevicevom Socijalistickom partijom, koja je osvojila 22 mesta i jedina je spremna da razmatra udruzivanje sa strankom koja zastupa tako ekstremne nacionalisticke poglede.
Stranke "demokratskog bloka" – na cijem celu je Demokratska stranka Srbije, DSS, stranka desnog centra koju predvodi Vojislav Kostunica, sa 53 osvojena mesta – mogle bi prikupiti ukupno 146 mesta.
Jos od zavrsetka izbora politicari uzurbano manevrisu u pokusajima da naprave koaliciju. Kljucna figura je Kostunica, bivsi predsednik Jugoslavije. Da bi oformio koaliciju potrebna mu je podrska nekadasnjeg saveznika, Borisa Tadica iz Demokratske stranke, DS, partije levog centra, koja ima 37 mesta u parlamentu. Mada je Kostunica prvobitno davao izjave da se nece udruzivati sa DS – sa kojom je njegova DSS imala lose odnose – gotovo je izvesno da ce biti primoran da stupi u neku vrstu saveza sa ovom strankom, kroz koaliciju ili nekim manje formalanim sporazumom kojim bi se DS obavezala na pruzanje podrske u parlamentu pri usvajanju zakona.
Veruje se, takodje, da Kostunica pokusava da postigne sporazum sa Miroljubom Labusom, koji predvodi reformski orijentisanu stranku G17 Plus. U tom slucaju, Labus bi postao premijer, a zauzvrat bi podrzao Kostunicine pokusaje da postane predsednik.
Cetvrti verovatni kandidat je Srpski pokret obnove, koji je u savezu sa Novom Srbijom osvojio 22 mesta.
Analiticari predvidjaju da ce se koalicija suociti sa velikim problemima u ostvarivanju koherentne politike. Duboki razdori izmedju mogucih partnera verovatno ce dovesti do istih problema koji su oslabili i konacno doveli do pada prethodne vlade.
Komentator, Srbobran Brankovic, kaze za IWPR da ce stranke “biti opterecene ogromnim razlikama u svojim politickim platformama i programima“.
“Neki vide Srbiju kao nezavisnu drzavu, dok drugi zele da sacuvaju drzavnu zajednicu sa Crnom Gorom“, kaze Brankovic. “Neki veruju da bi drzava trebalo da postane monarhija, dok drugi smatraju da treba da ostane republika. Neki su reformisti za koje odnosi sa Zapadom, i narocito sa Tribunalom u Hagu, imaju prednost u odnosu na sva druga pitanja, dok drugi posmatraju ovo pitanje iz sasvim drugacije perspektive."
Drugi analiticari brinu da bi licne razlike izmedju partijskih lidera mogle naneti veliku stetu. Vladimir Goati, na primer, veruje da bi stranke mogle da postignu sporazum oko kljucnih politickih razlika, kao sto su buduci odnosi sa Crnom Gorom, ali se plasi da je "teze razresiti neprijateljstva i gorcinu u odnosima izmedju stranackih rukovodstava."
U poslednjim mesecima stare vlade, DSS i DS su bili u konfliktu, stranka G17 Plus je pokrenula kampanju da razotkrije korupciju u kabinetu koji je predvodio DS, dok je lider Nove Srbije Velimir Ilic vodio propagandni rat protiv DS i G17 Plus.
Jos jedan faktor koji zabrinjava analiticare jeste uticaj mocnih biznismena koji su se obogatili za vreme Miloseviceve ere i nastavljaju da se bogate. Brankovic smatra da ce ovi oligarsi pokusati da blokiraju rad nove vlade iz straha da bi stabilna vlada mogla ugroziti njihove poslovne interese.
Kao dokaz on navodi sumnjivu ulogu koju su oni imali pod starom vladom, sa kojom su uspostavili mnoge veze. "Njihov osnovni cilj bio je da izazovu ozbiljne razdore, razlaze i unutrasnje sukobe u vladajucoj koaliciji, i tako prakticno oslabe njenu politicku volju da nametne vladavinu zakona koji bi vazio za sve i eliminisu korupciju“, rekao je Brankovic.
Vecinska koalicija je najverovatnija opcija, ali svakako ne i jedina koja se razmatra. Kostunica je predlozio stvaranje kabineta koji bi ukljucivao sve stranke, pa i ekstremne nacionaliste. Svrha takvog poteza je ostvarivanje dvotrecinske vecine koja je potrebna da bi parlament mogao da usvoji novi ustav Srbije, sto je prioritet za DSS. Kada se to uradi, bili bi organizovani novi izbori. Ali, prakticno sve druge stranke, od bivsih reformista do radikala, odbacile su ovu ideju.
Druga mogucnost, predlog radikala da udju u savez sa DSS, cini se jos manje verovatnom. Konacno, tu je i ideja da DS ostane izvan Kostunicinog kabineta, ali da mu svojim glasovima pomogne da opstane.
Cak i ako Kostunica uspe da formira novu vladu koja ce izostaviti Seseljeve sledbenike, ne moze se neprijateljski odnositi prema njima, jer ce mu biti potrebna njihova podrska da bi dobio dvotrecinsku vecinu.
Tu je i strahovanje da bi iskljucivanje radikala iz politickog zivota samo uvecalo njihovu podrsku medju biracima, jer bi mogli da tvrde da ne snose krivicu za neuspehe vlade.
Zapadne diplomate podsticu "demokratski blok" da se ujedini da bi sprecio dalji rast popularnosti ultranacionalista. Ali, Ognjen Pribicevic, beogradski analiticar, veruje da ce medjunarodna zajednica novoj koalicionoj vladi morati da pruzi vecu podrsku nego prethodnoj.
"Ukoliko se to ne dogodi, cekaju nas novi izbori na kojima ce radikali proci jos bolje nego na ovima”, upozorio je on.
Zeljko Cvijanovic je redovni saradnik IWPR-a u Beogradu.
