Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

SRBIJA: NEOPHODAN PRITISAK DA BI SE OSIGURALO HAPŠENJE MLADIĆA

Beogradski izvori najavljuju brzu akciju hvatanja ratnog komandanta bosanskih Srba, ali analitičari kažu da se mora nastaviti sa pritiskom kako bi se osiguralo da i odbegli general bude izveden pred lice pravde.
By Simon Jennings
Beograd insistira na tome da će nakon ovosedmičnog hapšenja ratnog lidera bosanskih Srba, Radovana Karadžića, ubrzo uslediti i hvatanje njegovog vojnog komandanta, Ratka Mladića, ali posmatrači upozoravaju da međunarodna zajednica mora nastaviti s pritiskom na Srbiju kako bi se to zaista i dogodilo.



Pristupanje Srbije Evropskoj Uniji – što je platforma za koju se novoizabrana vlada zalagala u kampanji – povezano je sa hapšenjem svih optuženika Haškog tribunala. No, taj zadatak – po rečima analitičara – otežava Mladićeva dugotrajna popularnost među nacionalistima i u vojsci.



Direktor Nacionalne kancelarije za saradnju s Haškim tribunalom, Dušan Ignjatović, tvrdi kako je Srbija pokazala da raspolaže političkom voljom da uhvati Mladića, kao i poslednjeg preostalog begunca – Gorana Hadžića, predsednika samoproklamovane srpske države koja je tokom rata bila formirana na teritoriji Hrvatske.



„Pokazali smo da niko nije zaštićen i da je pitanje dana kada će se Mladić i Hadžić naći pred Tribunalom“, kazao je on za IWPR.



Kao ratni predsednik Republike Srpske (RS), Karadžić je uhapšen 21. jula, i to na temelju optužnice u kojoj se tereti za genocid, ubistva, pogubljenja i deportacije Bošnjaka, Hrvata i ostalih ne-Srba, a u periodu od 1992. do 1995. Takođe je optužen i da je 1995. organizovao masakr u Srebrenici, koji su međunarodni sudovi u međuvremenu okvalifikovali kao genocid.



Po rečima izvora IWPR-a bliskog istrazi, vlada je – da ne bi dovela u pitanje planove za hapšenje Mladića – objavila tek poneki detalj o operaciji Karadžićevog hapšenja. Karadžićevo pritvaranje samo je uvod u Mladićevo, dodao je naš izvor.



Prošlomesečnim hapšenjem bivšeg šefa bezbednosti bosanskih Srba, Stojana Župljanina, navodno su otkrivene i nove informacije o mreži koja podržava Mladića.



„Mislim da su u toku potraga i istraga, i ne smatram da vlasti žele da objave kojim su se sve sredstvima koristile da bi ušle u trag Karadžiću“, rekao je Ivan Vejvoda, direktor organizacije „Balkan Trust for Democracy“ iz Beograda.



Smena šefa Bezbednosno informativne agencije (BIA), Radeta Bulatovića – koja je usledila nakon formiranja nove, proevropske vlade – takođe se doživljava kao jedan od presudnih činilaca.



„Prilično je jasno da je hapšenje preostalih begunaca od Tribunala postalo moguće tek pošto je [premijer] Vojislav Koštunica sišao s vlasti, a Rade Bulatović napustio . . . BIA“, kaže Dejan Anastasijević, novinar i politički analitičar iz Beograda. „Radovan Karadžić nikada ne bi bio uhvaćen da je Rade Bulatović ostao šef BIA.“



Na Karadžićevo se hapšenje toliko dugo čekalo ne zbog toga što se nije znalo gde se on nalazi, već zbog odsustva volje da se bilo šta preduzme – tvrde analitičari.



„BIA je oduvek znala gde je on – to je gotovo neizbežan zaključak“, kaže Džejms Lajon (James Lyon) iz Međunarodne krizne grupe (MKG). „U Srbiji se sve vreme znalo gde su ti ljudi.“



Moglo bi se ispostaviti da je teže uhvatiti Mladića – za koga se veruje da se skriva u okruženju odanih sledbenika – nego Karadžića, koji je na jednoj klinici u Beogradu pod lažnim imenom javno praktikovao alternativno lečenje.



Mladić takođe ima i veliki broj nacionalističkih pristalica u Srbiji, koji veruju da se on borio za sve Srbe, da bi ih odbranio od Muslimana i bosanskih Hrvata.



„Ovde, u Srbiji, Karadžić nikada nije bio toliko popularan, a [Mladić] jeste“, kaže Lajon. „Mladić je doživljavan kao istinski ratni heroj.“



Postoji i zabrinutost zbog toga što srbijanska vojska – za koju se zna da je pomogla da Karadžić bude uhvaćen – s obzirom na nekadašnje savezništvo možda neće želeti da odigra tako istaknutu ulogu u hapšenju Mladića.



„[O Mladiću] kruže glasine da raspolaže mnogo boljim obezbeđenjem i mnogo boljom mrežom za zaštitu . . . [uključujući] veliki broj bivših vojnika koji su mu lojalni po ličnoj osnovi“, kaže Lajon. „Tako da mislim da razliku između hapšenja Karadžića i hapšenja Mladića ne bi trebalo potceniti.“



Međutim, počev od maja 2007., vojska se nalazi pod kontrolom predsednika Borisa Tadića i njegove Demokratske stranke (DS), koja joj je – po rečima komentatora u samoj Srbiji – i pomogla da se reformiše.



„Ljudi koji su na čelu vojne tajne službe i sama tajna služba su se neznatno [distancirali] od ratova vođenih tokom devedesetih i ratne politike, a sve to može imati uticaja na slučaj Ratka Mladića“, kaže Milan Antonijević iz beogradskog Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava (YUKOM).



Vejvoda je saglasan sa time da pristup nove vlade znači da su nestali izgledi da će Mladić ostati na slobodi.



„Mislim da je vojna bezbednost sudelovala u ovome i da će sada [povodom Mladića] učiniti isto“, kaže on.



Otkako je Karadžić uhapšen, briselski zvaničnici ne kriju entuzijazam u pogledu budućnosti.



„[Karadžićevo hapšenje] dokazuje odlučnost nove vlade da ostvari punu saradnju s Tribunalom“, izjavio je za Rojters (Reuters) komesar EU-a za proširenje, Oli Ren (Ollie Rehn).



Predstavnik EU-a za spoljnu politiku, Havijer Solana (Javier Solana), bio je podjednako optimističan: „Moramo da razgovaramo sa tužiocem Međunarodnog tribunala, ali sam gotovo siguran da će on reći kako postoji puna saradnja [između Srbije i Tribunala].



No, pojedini posmatrači ne prihvataju nominalnu promenu stava Srbije, pogotovo iz perspektive činjenice da je još prošlog meseca predsednik Tribunala, Fausto Pokar (Fausto Pocar), tu zemlju kritikovao zbog toga što nije izvršila hapšenja.



Ministar inostranih poslova Holandije – poslednje zemlje EU-a koja je u aprilu pristala na to da Srbiji bude ponuđen pred-pristupni ugovor – još uvek je oprezan i hapšenje Karadžića opisuje kao samo jedan „korak u dobrom pravcu“.



„Za Holandiju je veoma važno da i Mladić bude uhapšen“, kaže Rob Deker (Rob Dekker), portparol Ministarstva inostranih poslova.



Neki su zabrinuti zbog toga što misle da preterane pohvale zapravo potkopavaju napore da se uhapsi Mladić, jer vladu Srbije navode na to da ostane na lovorikama.



„Sudeći po načinu na koji se ponašaju Ren i Solana, čini se da će pritisak [da se uhapsi Mladić] biti nešto manji“, kaže Lajon.



Šargarepa članstva u EU-u poslužila je poslednjih godina kao moćno oruđe da se osigura hapšenje osumnjičenika za ratne zločine – pogotovo u Hrvatskoj, ali sada i u Srbiji.



„Ranije smo videli da Srbija osumnjičenika vadi iz šešira samo da bi udovoljila EU-u“, kazala je za IWPR Džeraldina Matioli (Geraldine Mattioli), zastupnica Međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava (Human Rights Watch).



Matioli tvrdi da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU ne bi trebalo da bude ratifikovan sve dok se ne izvrše i preostala hapšenja.



„Zemlje članice EU-a, koje nameravaju da ratifikuju SSP sa Srbijom, bolje bi postupile ukoliko bi se uverile u to da ta spremnost zaista postoji i da će spekulacije biti praćene i delima; da će Mladić biti uhapšen i predat“, kazala je ona.



Antonijević je saglasan sa time da ključnu ulogu ima međunarodna zajednica, koja bi trebalo da nastavi da vrši pritisak.



„Pominjanje Ratka Mladića u izjavama [zvaničnika EU-a] je zaista neophodno zbog budućih hapšenja“, kazao je on.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga. Aleksandar Roknić je obučeni novinar IWPR-a iz Beograda.