Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

SRBIJA NADOMAK POTPISIVANJA SPORAZUMA SA EU-om

No, grupe za zaštitu ljudskih prava tvrde da je odluka EU-a o „parafiranju“ sporazuma sa Srbijom preuranjena.
By IWPR ICTY
U iznenađujućem preokretu ove sedmice, Evropska je Unija načinila prvi potez ka punom članstvu Srbije u EU-u, i to uprkos činjenici da Beograd nije uhapsio najtraženijeg odbeglog optuženika za ratne zločine pred Haškim tribunalom – Ratka Mladića.



Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) – koji je preduslov tešnjih veza sa EU-om i mogućeg članstva u toj asocijaciji – parafiran je (ali ne i potpisan) 7. novembra, nakon što je Komesar za proširenje EU-a, Oli Ren (Olli Rehn), saopštio da je zadovoljan napretkom koji je Srbija načinila u saradnji s Haškim tribunalom.



„Srbija je napredovala, kako u potrazi za beguncima, tako i u obezbeđivanju pristupa arhivama i dokumentima. Stoga sam odlučio da parafiram SSP sa Srbijom“, rekao je Ren ove sedmice.



Na kratkoj svečanosti u Briselu, Ren je Sporazum parafirao zajedno sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, te glavnim pregovaračem Srbije sa EU-om, potpredsednikom vlade Božidarom Đelićem.



„Verujem da je srpskom narodu jasno da zemlja sada ima veoma konkretnu i opipljivu perspektivu čiji je krajnji cilj članstvo u EU-u“, kazao je Ren na konferenciji za štampu održanoj nakon svečanosti.



Dodao je i da se sa tim korakom saglasio tek pošto ga je Karla del Ponte (Carla Del Ponte) izvestila o višem stepenu kooperativnosti Beograda, te naglasio da će formalno potpisivanje uslediti tek kad Srbija bude u potpunosti sarađivala sa Haškim tribunalom.



Tadić je rekao kako se nada da će SSP biti potpisan „u narednih nekoliko sedmica“, dok je Đelić ukazao na to da je cilj Srbije da do kraja 2008. i formalno stekne status zemlje-kandidata.



Pre samo nekoliko sedmica, nakon što je posetila Beograd, Del Ponteova je konstatovala da je Srbija iznova pokazala političku volju za saradnju s Tribunalom. Međutim, naglasila je i da Beograd mora učiniti mnogo više kako bi uhapsio preostale begunce, uključujući i Mladića.



Ona je ponovila da pritisak EU-a predstavlja najvažnije sredstvo u ubeđivanju balkanskih država da sarađuju s Tribunalom. Pritisak EU-a na Hrvatsku pokazao se odlučujućim kada je u pitanju hapšenje optuženog generala Ante Gotovine, koje je usledilo 2005.



Otuda su mnogi posmatrači iznenađeni što se glavna tužiteljica odrekla tako važnog oruđa, iako se još četvorica osumnjičenih nalaze u bekstvu.



Na ovosedmičnoj konferenciji za štampu u Hagu, Olga Kavran je – kao predstavnica za štampu Del Ponteove – izjavila kako glavna tužiteljica smatra da „postoji iskrena politička volja da se preostali begunci uhapse i izruče“.



„Predsednik Tadić i premijer [Vojislav] Koštunica su jasno stavili do znanja kako veruju da je to u najboljem interesu same Srbije“, objasnila je Kavranova.



Dodala je i kako je kancelariji tužilaštva omogućen nesmetan uvid u arhive srbijanskih vojnih sudova, te kako Del Ponteova smatra da su potezi obećavajući i da mogu dovesti do „vrlo skorog hapšenja Ratka Mladića i preostalih begunaca“.



Jedini vidljivi znak tih novih aktivnosti srpskih vlasti bilo je prošlosedmično hapšenje Mladićevog sina Darka, koji je priveden na saslušanje o prebivalištu svog oca.



Grupe za pritisak, poput Međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava (Human Rights Watch, HRW), izrazile su bojazan da je dopuštanje Srbiji da parafira SSP preuranjen potez, pogotovo u svetlu činjenice da nijedan od preostalih begunaca nije uhapšen.



„Zabrinuti smo zbog toga što se odlukom Komesara za proširenje EU-a o parafiranju SSP-a šalje poruka kako je prihvatljiva strategija da se oni koji su počinili stravične zločine puste da – zarad nekih drugih važnih političkih izazova – čekaju ruku pravde“, izjavila je za IWPR Param-Prit Sing (Param-Preet Singh), savetnica Međunarodnog programa pravde HRW-a.



„Ukoliko zemlje članice EU-a potpišu SSP uprkos tome što preostali begunci nisu izvedeni na optuženičku klupu Haškog tribunala, bojimo se da će izgledi za njihovo privođenje pravdi u budućnost biti vrlo slabi”.



Nakon poslednjeg preokreta, srpski zvaničnici, predvođeni predsednikom Tadićem, insistiraju na tome da neće odustati od traženja i hapšenja svih odbeglih osumnjičenika za ratne zločine.



„Ukoliko su u Srbiji, mi ćemo ih uhapsiti i poslati u Tribunal“, rekao je Tadić nakon svečanosti u Briselu.



„Mi ćemo to učiniti ne samo zbog zahteva EU-a, već i radi naših sopstvenih vrednosti. [Hapšenje preostalih begunaca] je glavni preduslov za pomirenje na Balkanu, a bez pomirenja ne možemo napredovati na putu ka evropskim integracijama.“



Savetnik srbijanskog potpredsednika vlade, Vladimir Todorić, izjavio je za IWPR kako je parafiranje SSP-a između Srbije i EU-a dobra vest za sve zemlje u regionu.



„Napredak bilo koje zemlje u regionu pruža nadu čitavoj regiji“, rekao je on. „Nadamo se da će Makedonija i Bosna uskoro krenuti istim putem.“



Međutim, tek neznatan broj ljudi iz regiona razmišlja na taj način.



Bosanski oficir za vezu sa Haškim tribunalom, Amir Ahmić, smatra kako je omogućavanje Srbiji da parafira SSP – pogrešna odluka.



„U Srbiji ne postoji politički konsenzus kada je reč o odbeglim osumnjičenicima za ratne zločine, a jedino sredstvo da ih se ubedi da uhapse te ljude jeste politički pritisak zemalja članica EU-a“ rekao je on za IWPR.



„Sada kada je i taj pritisak oslabio, bojim se da Mladića i druge preostale begunce nikada nećemo videti iza rešetaka.“



Merdijana Sadović je voditeljica programa za Haški tribunal IWPR-a. Aleksandar Roknić je novinar IWPR-a iz Beograda.