Srbija na rubu haosa
Ubistvo premijera Zorana Djindjica preti izbijanjem gradjanskih nemira i haosa u Srbiji.
Srbija na rubu haosa
Ubistvo premijera Zorana Djindjica preti izbijanjem gradjanskih nemira i haosa u Srbiji.
Vlasti su pocele da hapse osumnjicene pripadnike mafije posle ubistva premijera Zorana Djindjica, koje je dovelo Srbiju na rub katastrofe.
Oko 200 osumnjicenih pripadnika mafije je uhapseno, a dvojica glavnih bivsih zvanicnika drzavne bezbednosti su privedena na ispitivanje u cetvrtak, dan nakon sto su na Djindjica pucala dva atentatora. On je ubrzo podlegao povredama u Urgentnom centru beogradskog Klinickog centra.
Izdati su nalozi za hapsenje 23 osobe za koje se sumnja da su umesane u ubistvo.
U zvanicnom saopstenju koje je su preneli svi mediji u sredu uvece se tvrdi da je za ubistvo odgovoran takozvani Zemunski klan. Zapadne vlade su vec dugo zahtevale od Djindjica da krene protiv takvog klana. Zamenik predsednika vlade Nebojsa Covic je za ubistvo okrivio "one koji su koristili ubistva u proslosti da bi sprecili razvoj i demokratizaciju Srbiji kao i da bi ponovo izolovali Srbiju, pretvarajuci je u carstvo mafijasa".
Prema nezvanicnim izvorima, premijer je pogodjen u stomak i u ledja snajperskim hicima velikog kalibra sa razlicitih lokacija. Beogradski mediji su preneli izjave ocevidaca koji tvrde da su videli dvojicu muskaraca sa snajperskom puskom i pistoljem oko 100 metara od zgrade vlade, koji se potom udaljavaju sa mesta zlocina vozilom u punoj brzini.
Policija, koja je blokirala centar Beograda, u tom trenutku jos uvek nije izdala zvanicno saopstenje. Uvece je vrsilac duznosti predsednika Republike Srbije Natasa Micic proglasila vanredno stanje, koje ce ostati na snazi dok se ne udje u trag ubicama i dok se ne pohapse. Vlasti nisu precizirale da li su mafijasi uhapseni u cetvrtak bili pripadnici Zemunski mafije. Dvojica bivsih zvanicnika tajne policije koji su privedeni radi saslusanja su Jovica Stanisic, nekadasnji sef drzavne bezbednosti, i Frenki Simatovic, osnivac ozloglasenih Crvenih beretki.
U republickom Ustavu se ne preciziraju ogranicenja koja se primenjuju tokom vanrednog stanja, ali predsednik Ustavnog suda Republike Srbije Slobodan Vucetic je vec izjavio da "neka gradjanska prava i slobode mogu biti ogranicena".
Djindjic je vec preziveo jedan pokusaj atentata u februaru, kada je jedan clan zemunske bande vozeci kamion velikom brzinom za dlaku promasio vozilo na autoputu u kome se nalazio premijer.
Zapadne diplomate su vec dugo zahtevale od Djindjica da se obracuna sa beogradskim podzemljem i razlicitim naoruzanim jedinicama, pogotovo Jedinicom za specijalne namene, JSO. Poznatiji kao Crvene beretke, JSO je delovala tokom ratova u Hrvatskoj i Bosni.
Oni su i dalje bacali pretecu senku na srpsku politicku scenu, pogotovo od trenutka kada je Beograd poceo da saradjuje sa Haskim tribunalom. Zapadni pritisak da se vlasti konacno obracunaju sa Crvenim beretkama se pojacao nakon sto su dva pripadnika ove jedinice osudjena na zatvorske kazne zbog ucesca u saobracajnom udesu u oktobru 1999. godine, u kome su ubijena cetiri pripadnika Srpskog pokreta obnove, SPO.
"Pitam se kako mozete ocekivati da se integrisete u Evropu dok jos uvek imate mafijase i ratne zlocince u aktivnim specijalnim jedinicama u sopstvenoj kuci," izjavio je britanski ambasador Carls Kroford u intervjuu za beogradski magazin "Nedeljni telegraf", koji se pojavio u prodaji na dan ubistva premijera Djindjica.
Kroford je potom primetio da Haski tribunal poseduje "obimne dokaze o njihovoj aktivnosti", potvrdjujuci stav Zapada da su Crvene beretke radile na onemogucavanju izrucenja Medjunarodnom sudu za ratne zlocine u Hagu.
Veruje se da Zemunski klan, koji se tako naziva jer jedan od osumnjicenih vodja ove kriminalne grupe Dusan Spasojevic Siptar poseduje ogromnu vilu i trzni centar u beogradskoj opstini Zemun, ima oko 200 clanova. Spasojevicev partner je Milorad Lukovic Legija, koga je Djindjic razresio duznosti komandanta JSO u prolece 2001. godine, ali je Lukovic zadrzao izvestan uticaj na ovu specijalnu jedinicu policije.
Lukovic je nedavno javno optuzio Djindjic za nepatriotizam jer izrucuje istaknute "borce za slobodu" Haskom tribunalu.
Premijer je preduzeo korake da suzbije Lukovicev uticaj na JSO, otpustajuci dvojicu visokih zvanicnika iz sluzbe drzavne bezbednosti za koje se zna da odrzavaju bliske kontakte sa bivsim komandantom Crvenih beretki.
Lukovic i Spasojevic su medju licima koje policija pokusava da uhapsi u vezi sa ubistvom premijera Djindjica.
Neki posmatraci tvrde da ce vanredno stanje, koje je trenutno na snazi, ici na ruku onim snagama nad kojima je Djindjic pokusao da uspostavi kontrolu.
"Vanredno stanje ce najvise odgovarati onim grupama ciji su interesi tesno povezani sa Slobodanom Milosevicem, odnosno vojskom i policijom," izjavio je Vladimir Gligorov, uticajni analiticar beckog Instituta za medjunarodnu ekonomiju, koji veruje da vlada iskazuje "nesigurnost i strah".
Mada niko nije bio spreman za davanje zvanicne izjave neposredno nakon smrti predsednika vlade, politicari na visokim polozajima i predstavnici policije su nezvanicno stavili do znanja da odmah sledi obracun sa mafijom. "Moramo se suociti i iskoreniti podzemlje, ili priznati da mafija zapravo vlada ovom zemljom," jedan policijski zvanicnik je izjavio za IWPR.
