Srbija: Muzicki festival rusi etnicke barijere

U kovitlacu zaglusujucih ritmova i zaslepljujuceg svetla, Marko iz Beograda odusevljeno igra na muziku koju pusta albanski didzej sa Kosova. "Znaci, takvi su ti Albanci", vice i smeje se. "Jos nisam upoznao nikoga iz naroda koji su me ucili da mrzim."

Nedaleko od njega, etnicki Albanac iz Skoplja prolazi kroz more satora i razvijenih nacionalnih zastava - hrvatska, makedonska, bosanska, srpska - dok mesecina osvetljava Dunav i muzika izbija iz ogromnih zvucnika rasporedjenih na deset pozornica postavljenih na Petrovaradinu u Novom Sadu, gde se odrzava muzicki festival EXIT.

Samir i ostali iz citave Jugoslavije koji su dosli da bi se dobro proveli u Novom Sadu od 3. do 6. jula ne osecaju nervozu ili uznemirenost zato sto pripadaju drugim etnickim zajednicama. "Nikome nije bitno da li govorimo makedonski ili albanski", izjavio je za IWPR.

"Svake godine upoznamo neke nove ljude i posle ostanemo sa njima u kontaktu. Svi su tako otvoreni i prijateljski raspolozeni, i to je glavni razlog zasto dolazim svake godine."

Pre EXIT-a Samiru nije padalo na pamet da rizikuje put u Srbiju. Ali ovde se sada mogu cuti svi jezici koji su se govorili u bivsoj Jugoslaviji - i sve ih povezuje ljubav prema muzici.

Srdjan iz Pristine se slaze. "Svi smo gradjani drzave EXIT", izjavio je za IWPR uz osmeh. "Nevidljive barijere su pale i to je omogucilo ljudima koji pripadaju razlicitim nacijama i dolaze iz razlicitih gradova da posle toliko godina konacno vise ne budu nepotrebno razdvojeni."

Marko, Srdjan i Samir nalaze se medju 130.000 ljudi koji su odlucili da prvu sedmicu jula provedu u Novom Sadu i vide stotine muzicara - ukljucujuci i tako velika internacionalna imena kao sto su Moloko, Stereo MCs i Roni Size - koji su ih zabavljali preko citave noci na obali Dunava.

Oni koji dolaze ovamo kazu da je EXIT mnogo vise od samo jos jednog rok festivala. Oni smatraju da ova manifestacija ohrabruje ljude iz bivse Jugoslavije da strasnu proslost ostave za sobom i ponovo nauce da komuniciraju jedni sa drugima.

Ime festivala koji su po prvi put organizovali pripadnici pokreta "Otpor" u poslednjoj godini vladavine Slobodana Milosevica izabrano je kao izraz zelje mladih da izolovani i paranoidni rezim ostave u proslosti. Cilj prvog festivala bio je da se podstaknu mladi da izadju na izbore odrzane u oktobru 2000. godine i glasaju.

Posle Milosevicevog pada, nova vlada je podrzala organizaciju jos jednog festivala 2001.godine, koji je tokom devet dana privukao cetvrt miliona ljudi u glavni grad Vojvodine.

Olaksice u postupku za dobijanje viza kojim je posednicima karata za EXIT bilo omoguceno da bez zadrzavanja udju u Srbiju izdejstvovane su za festival odrzan 2002.godine. Posetioci sada dobijaju simbolicni narandzasti pasos na kojem je prikazana disko kugla sa ogledalima, obuhvacena maslinovim grancicama.

Vladimir Jesic, koji je organizovao otvorene debate na festivalu, kaze: "Mada se ovamo dolazi najvise zbog muzike, nemoguce je ne susresti ljude iz drugih regiona. Nas najvazniji cilj je da oni koji ovamo dodju vide da se stavovi prema zivotu kod Hrvata, Albanaca, Srba, Bosanaca i Makedonica bitno ne razlikuju."

Nikola iz Vojvodine dolazi na EXIT svake godine i smatra da je ova manifestacija za region nesto vise od turisticke atrakcije koja treba da donese novac. "Tako mi je drago sto svi imamo priliku da pokazemo susedima sa kojima smo nekada ratovali koliko smo zapravo slicni", kaze on.

EXIT, takodje, omogucava ljudima sa Balkana da se sretnu sa ostalim Evropljanima i na taj nacin razbiju predrasude o zivotu u bivsoj Jugoslaviji.

Dejvid, dvadesettrogodisnji student iz Danske, uzivao je u svojoj prvoj poseti regionu. "Jedino sto sam do sada cuo o ovom delu Evrope bile su lose vesti o Milosevicu, ratnim zlocinima i Djindjicevom ubistvu", istice on.

"Ali jedan moj prijatelj, koji radi ovde, ubedio me je da dodjem na EXIT. Ovde ima toliko mladih, divnih i otvorenih ljudi koji su pre svega Evropljani."

Tanja Matic je koordinator IWPR projekta na Kosovu.