Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Srbija: Mandicevo hapsenje ugrozava Karadzica

Koliko ce jos Karadzic uspevati da izmakne pravdi nakon sto se covek, za koga se veruje da ga je finansirao, nasao iza resetaka?
By IWPR Balkans

Srpska policija je 13. aprila uhapsila Momcila Mandica sto bi moglo dovesti do hapsenja bivseg predsednika bosanskih Srba Radovana Karadzica.


Za Mandica, koji je bio glavni finansijer vlade bosanskih Srba, veruje se da je glavni izvor sredstava koja su omogucavala Karadzicu da se skriva od zakona.


Mandic je uhapsen tokom policijske akcije koja je usledila nakon ubistva srpskog premijera Zorana Djindjica. Medjutim, iako se skoro mesec dana nalazi iza resetaka, policija jos uvek nije precizirala razloge njegovog hapsenja.


To je otvorilo prostor za spekulacije da je do njegovog hapsenja doslo na zahtev medjunarodne zajednice, te da nisu u pitanju domaci razlozi.


Haski tribunal je vec pokazao interesovanje za Momcila Mandica, buduci da je on tokom prve godine rata u Bosni bio ministar pravde u Karadzicevoj vladi. Na toj funkciji Mandic je bio nadlezan za zarobljenicke logore u kojima su bilo zatoceni bosanski Hrvati i Muslimani.


Ali, Mandic je Hagu mozda jos zanimljiviji zbog njegove navodne uloge u finansiranju Radovana Karadzica u posleratnom periodu.


Istoga dana kada je Mandic uhapsen, Visoki predstavnik medjunarodne zajednice za Bosnu Pedi Esdaun izdao je saopstenje u kome pozdravlja hapsenje. Portparol Ureda visokog predstavnika Dzulijan Brejtvejt izjavio je za beogradsku novinsku agenciju FoNet da Esdaun poseduje dokaze o Mandicevoj umesanosti u kriminalne aktivnosti, ali da medjunarodna zajednica nije imala pravna ovlascenja da ga uhapsi.


Esdaun je 7. marta opisao Mandica kao veoma vaznu kariku u mrezi organizovanog kriminala u Republici Srpskoj, RS, koja je pomagala skrivanje Radovanje Karadzica od zakona. "Momcilo Mandic ima bliske veze sa finansiranjem operacija Radovana Karadzica", rekao je Esdaun.


Visoki predstavnik je potom doneo odluku o blokadi poslovanja Mandicevih firmi - ManCo Oil i Privredne banke Sarajevo u kojoj je najveci akcionar. Istovremeno je Mandicu i jos 23 biznismena iz redova bosanskih Srba zabranjen boravak i poslovanje u SAD i zemljama Evropske unije zbog sumnji da su pomagali Karadzicu.


ManCo Oil i Privredna Banka Sarajevo su dve od 15 firmi cije su poslovanje proveravali srpska policija i FBI pre godinu i po. Izvor iz beogradske policije izjavio je za IWPR da je tokom istrage utvrdjeno kako su ova preduzeca svojim nelegalnim prihodima finansirali Karadzicevo skrivanje od zakona.


Rezultati te istrage, rekao je isti izvor, pokazali su da je Mandic deo policijsko-kriminalne grupe zaostale iz Milosevicevog vremena, koja je i posle pada bivseg jugoslovenskog predsednika nastavila da kontrolise veliki deo crnog trzista u Srbiji i Republici Srpskoj, RS.


Nakon sto je Ured visokog predstavnika u Bosni, OHR, preduzeo korake protiv Mandicevih kompanija u RS, americko ministarstvo finansija izdalo je saopstenje u kome se tvrdi da je Mandic "glavni izvor finansiranja" Radovana Karadzica kroz svoju poslovnu mrezu umesanu u finansijske malverzacije i pronevere.


Potom se kaze da je bio u mogucnosti da finansira Karadzica jer je jos uvek "kontrolisao i imao uticaja" na sudstvo, Ministarstvo unutrasnjih poslova i obavestajne sluzbe u RS.


Tesko je proceniti obim navodne logisticke podrske koju Karadzic uziva. Pocetkom aprila je zamenik komandanta SFOR trupa u Sarajevu, pukovnik Klaus Gerlah, izjavio da bivseg lidera bosanskih Srba cuva cak dve hiljade telohranitelja.


Mandic nije davao izjave u javnosti posle hapsenja, ali je dan nakon optuzbi koje su izneli OHR i americko ministarstvo finansija odbacio navode o vezama sa Karadzicem u intervjuu za beogradski dnevni list "Blic".


"Spreman sam da idem na sva moguca ispitivanja u Sarajevo, cak i u SAD ako je potrebno, samo da konacno skinem sa sebe klevetu da pomazem Karadzicu", rekao je Mandic.


Nekadasnji sampion Jugoslavije u dzudou, 48-godisnji Mandic obogatio se tokom osamdesetih kada je otvorio niz prodavnica u Sarajevu. U to vreme je radio kao sudija, a potom kao policijski inspektor. Kada su vlast preuzeli nacionalisti u Bosni 1990. godine, postavljen je za zamenika ministra unutrasnjih poslova kao predstavnik Karadziceve Srpske demokratske stranke, SDS.


Pocetkom 1992. godine, policija Bosne i Hercegovine sprovela je istragu tokom koje je utvrdjeno da je nelegalno preneo novac iz budzeta Ministarstva unutrasnjih poslova u kasu SDS-a. Mandic nikada nije snosio posledice za ovo delo jer je sledeceg aprila izbio rat u Bosni. Karadzic je Mandicu dao zadatak da osnuje novu srpsku policiju.


"Nisam mu bio desna ruka", objasnjavao je Mandic kasnije: "Radovanu su bili potrebni profesionalci, a ja sam, bez lazne skromnosti, bio dobar policajac."


Mandic je za svoju ulogu u prvoj srpskoj vojnoj akciji u Sarajevu nagradjen polozajem ministra pravde Republike Srpske. "Ja sam kao ministar oblacio pancir i ratovao po sarajevskom naselju Dobrinji", prisecao se kasnije Mandic.


Pocetkom 1993. godine, Mandic je poslat u Beograd kao zvanicni predstavnik RS da bi kontrolisao vojnu pomoc koja je iz Srbije pristizala u Republiku Srpsku.


Dve godine kasnije, Mandic je zajedno sa potpredsednikom bosanskih Srba Momcilom Krajisnikom otvorio Privrednu banku Sarajevo u Beogradu. Banka je vrsila transfer penzija za gradjene RS koji su to pravo stekli radom u inostranstvu.


Mandic je bio direktor i najveci deonicar banke. Taj unosan posao ga je ucinio jednim od najbogatijih bosanskih Srba jer je banka manipulisala tim novcem po nekoliko meseci pre nego sto bi ga isplatila penzionerima.


Nakon sto je OHR zamrznuo imovinu i sredstva u Bosni u martu mesecu, Privredna banka Sarajevo je takodje izgubila i svoju beogradsku poslovnicu - koja je de facto bila centrala - kada je policija upala u prostorije 13. marta i zaplenila celokupnu dokumentaciju.


Mandic je navodno svoju veliku dobit ulagao u nelegalni sverc naftom, koji su izmedju sebe podelile srpska policija i kriminalne grupe - po tvrdnjama izvora iz srpske policije koja je u to vreme bila umesana u citavu operaciju. Mandic je demantovao da je umesan u bilo kakve kriminalne radnje.


On je preziveo pad Milosevica i nastavio da siri svoje poslove ulazuci u nekretnine u Beogradu i ucestvujuci u privatizaciji firmi u RS i Srbiji. U januaru ove godine, Mandic je kupio "Moravu mermer" u Srbiji sa namerom da je spoji sa bosanskim preduzecem koje se bavi istim poslovima. Veruje se da se vrednost Mandiceve imovine krece izmedju 100 i 200 miliona eura.


Mandic je priznao da je finansirao politicke stranke. U intervjuu za "Ekstra magazin" iz Bijeljine u RS, u decembru 2000. godine, izjavio je da finansira SDS koji je bio u teskoj situaciji dok je bio u opoziciji. Takodje je rekao da finansira i odbranu Momcila Krajisnika pred Haskim tribunalom.


Tvrdi se da se nijedna odluka u SDS nije mogla doneti bez konsultacije sa Mandicem. S obzirom na njegov uticaj u RS, nije iznenadjujuce sto policija Republike Srpske nije uslisila zahteve medjunarodne zajednice za njegovim hapsenjem.


Linija razgranicenja izmedju zakonitog i nelegalnog poslovanja kao i izmedju finansijskih mocnika, politicara, mafije i policije i dalje je nejasna. Takvo okruzenje je Karadzicu do sada omogucavalo da se uspesno krije od zakona. S druge strane granice, Srbija se sada obracunava sa mrezama organizovanog kriminala i zvanicnicima umesanim u reketiranje i sverc. Takodje se sprema da izruci nova lica osumnjicena za ratne zlocine Hagu.


Uklanjanje kljucne figure poput Mandica moze oslabiti neke od ovih mreza kako u RS tako i u Srbiji, a Karadzica izolovati vise nego ikad.


Zeljko Cvijanovic je saradnik IWPR-a iz Beograda.