Srbija: Kritike vladinog plana za resenje izbeglickog pitanja

Vlada se odlucila da resi pitanje 700.000 izbeglica u Srbiji tako sto ce onima koji zele da ostanu, a njih je 60 odsto, dati drzavljanstvo i pridruziti ih armiji od 350.000 socijalno najugrozenijih. Probleme stanovanja i posla resavace onda zbirno, ocekujuci da od stranih donatora dobije za takav projekat oko 678 miliona dolara.

Ali, same izbeglice tesko mogu da ovakvu strategiju smatraju primamljivom.

Izjednacavanje mogucnosti sa onima koji i sami gotovo da nemaju sanse za opstanak, budi malo nade.

Projekat nacionalne strategije po pitanju izbeglica u izradi je vec skoro godinu dana, i na njemu je radio veliki tim eksperata. On nudi trajno resenje prvenstveno za preko 60 odsto izbeglica koje su se na registraciji 2001. godine opredelile za ostanak u Srbiji, umesto povratka u Hrvatsku, ili Bosnu.

Strategija predvidja da se izbeglicama olaksa citava procedura dobijanja drzavljanstva. Po dobijanju drzavljanstva, dobice mogucnost da na na biroima za nezaposlene stanu u red sa lokalnim stanovnistvom.

Izbeglice, sticanjem drzavljanstva, kako se predvidja, sticu pravo da kao i ostali gradani participiraju u svim programima drzave, izmedu ostalog i u programima mikrokredita za mala i srednja preduzeca.

Stambeni problem resavace se po, za Srbiju potpuno novom konceptu socijalnog stanovanja. On predvida izgradnju manjih stanova za socijalno ugrozene kategorije u odredenim delovima gradova, koji ce biti namenjeni izbeglicama i socijalno ugrozenim. Stanovi ce biti u vlasnistvu drzave kojoj ce se placati minimalna kirija.

Plan pridruzivanja jedne ugrozene grupe drugoj, opravdava se time da su gradani Jugoslavije za poslednjih deset godina snosili najveci trosak zbrinjavanja izbeglih, te da bi povlasceni polozaj izbeglica doveo do velike netrpeljivosti siromasnog lokalnog stanovnistva.

Dusan Zivkovic, predsednik radne grupe za izradu Nacionalne strategije smatra da bi dodeljivanje stanova i obezbedivanje posla samo izbeglickoj populaciji dovelo do ogromnog talasa nezadovoljstva lokalnog stanovnistva i stvaranja velike medusobne tenzije, koja sustinski nije ni prestala od kada su izbeglice dosle u Srbiju.

U Srbiju su izbeglice pocele da stizu u talasima, u istom ritmu u kojem je rat zahvatao bivse jugoslovenske republike. Veci deo njih stigao je iz Hrvatske, pa zatim iz Bosne i Hercegovine. Od pocetka bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, po Srbiji se sa Kosova raselilo preko 200 000 ljudi, sto je samo dodatno produbilu ovu inace tesku humanitarnu krizu.

Izbeglice su sa proslim vlastima prosle golgotu, godinama prezivljavajuci bez adekvatne pomoci i zastite, uz to jos i maltretirane prisilnim deportacijama na Kosovo, mobilizacijama, zastrasivanjem. Njima se politicki manipulisalo i prilikom potrazivanja humanitarne pomoci, koju je bivsa vladajuca elita cesto prisvajala i preprodavala.

Vise je razloga zasto, uprkos ulozenom trudu da se izbeglicki problem resi, ovakva projekcija ipak nece mnogo pomoci izbeglicama.

Prvi, i najvazniji je sto - nema novca. Naime, da bi se resio problem pola miliona ugrozenih, drzavi je potrebno 678, 1 million dolara. Najveci deo te sume otisao bi na gradnju stanova, a nesto simbolicno na prekvalifikaciju. Realizacija bi trajala do 2004. godine.

Taj novac, medjutim, nije obezbedjen i ocekuje se da ce program predstavljati deo socijalnog paketa na sledeceoj donatorskoj konferenciji, koja nije jos zakazana.

Na proslogodisnjoj donatorskoj konferenciji u Briselu izbeglice su izuzete iz programa donacija uz objasnjenje da se radi o humanitarnoj problematici, pa Vlada veruje da je medunarodna zajednica mnogo vise zainteresovana za razvojne programe nego za davanje humanitarne pomoci.

Prema recima Zivkovica, do sada su obavljene konsultacije sa ambasadorima zemalja donatora, ali crvstih garancija nema.

Drugo, to sto ce izbeglice sa drugim gradjanima Srbije moci da apliciraju za posao na tzv. biroima za zaposljavanje, u praksi ne znaci mnogo. Oni ce se pridruziti armiji od 800.000 nezaposlenih, kojoj uskoro treba dodati jos 130 hiljada radnika, koji cekaju na otpustanje.

Inace, na biro za nezaposlene vec dugo niko ozbiljno ne racuna, jer ekonomsko propadanje u drustvu vec traje godinama, a samim tim i ponuda biroa gotovo da ne postoji.

Kao hipoteticka ostace i mogucnost da dobiju mikro kredite, koje ce banke odobravati za biznis planove koje procene kao profitabilne. Kredite, prema vazecim propisima, nije moguce dobiti bez pocetnog kapitala, a izbeglice ga sigurno nemaju.

Najzad, ma kako primamljivo zvucala mogucnost dobijanja sopstvenog stana, sto je inace san mnogih gradjana Srbije - procenjuje se da je ukupan manjak stambenog prostora za Srbiju 400 hiljada jedinica - to nosi sa sobom i odredjene nedace.

Naime, pretpostavlja se da ce drzava praviti stambena naselja za izbeglice i socijalne slucajeve, mahom u unutrasnjosti, na periferijama manjih gradova.

Intergacija u drustvo podrazumeva slobodu izbora i ravnopravnost, a ovakvim tretmanom oduzima im se sansa da vremenom zaista budu prihvaceni od lokalnog stanovnistva za koje je izbeglica podrugljiv epitet.

Vladan Nemezic, izbeglica iz Hrvatske kaze: "Preseljenje u socijalne stanove donece dobro za onih 20 hiljada ljudi koji zive u kolektivnim centrima u ocajnim, nehumanim uslovima i koji zaista nemaju nista. Ali, oni cine svega pet odsto izbeglicke populacije. Za nas ostale, to ce biti Potemkinova sela koja su kulturnu i drustvenu integraciju ucinila nemogucom a nase probleme nevidljivim", kaze Nemezic.

On dodaje: "Mozda je izjednacavanje nas i socijalnih slucajeva jedina sansa da se drzava obezbedi pomoc iz inostranstva, ali mi ne mozemo biti krivi zato sto Vlada Srbije nema bolju ideju. To je presuda po kojoj vise necemo biti profesori, slikari ili susteri, vec uvek i samo izbeglice koje ce sa teskom socijalnom biti ostavljene na margini drustva".

Ostaje utisak da resavanjem izbeglickog pitanja, Vlada pokusava da resi siru socijalnu krizu u zemlji, koja preti da izazove ozbiljnije politicke posledice. Ako je uopste medjunarodna zajednica spremna to da plati.

Jelena Grujic je novinar beogradskog nedeljnika "Vreme".