Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Srbija: Kostunicina izjava izaziva strahovanja u Bosni

Jugoslovenski predsednik bi mogao zazaliti zbog pokusaja da se dodvori srpskim nacionalistima.
By Milanka Saponja-Hadzic

Predsednik Jugoslavije i lider Demokratske stranke Srbije, DSS, Vojislav Kostunica, u okviru kampanje za predsednicke izbore zakazane za 29. septembar, posetio je 7. septembra Mali Zvornik koji se nalazi tik uz granicu Srbije i Republike Srpske. Tom prilikom on je izjavio da je RS "deo porodice koji je samo privremeno odvojen od matice Srbije"


Haris Silajdzic, kandidat za bosnjackog clana Predsednistva BiH ocenio je da Kostucina izjava predstavlja "korak do objave rata", a cule su se tvrdnje da je unsiteno sve "sto je do sada postignuto u procesu normalizacije odnosa izmedju dve zemlje". Ipak, eksperti u Srbiji procenjuju da nema govora o novim srpskim ratrnim pohodima, vec da se ovaj neosporni nacionalista poigrava tom idejom da bi pridobio birace.


Ovakva izjava svejedno je uzdrmala inace slozene odnose izmedju Jugoslavije i Bosne i Hercegovine, koji su posle pada Milosevica poceli da se popravljaju, ali su i dalje sveza secanja na nedavna ratna zbivanja i na dvesta hiljada zrtava, medju kojima je najvise Bosnjaka.


Dejtonskim sprazum 1995, posle trogodisnjeg rata, Bosna je podeljena na dva entiteta; Federaciju BiH i Republiku Srpsku.


Odmah posle Kostunicine izjave, zvanicni Beograd je pozurio da uveri susede u Bosni da se nista nije promenilo u politici jugoslovenskih vlasti koje i dalje podrzavaju Dejtonski sporazum.


Na sastanku ministara inostranih poslova SRJ i BiH, Gorana Svilanovica i Zlatka Lagumdzije, u Njujorku 15. septembra, Svilanovic je izrazio zaljenje zbog polemike oko dogadjaja u Malom Zvorniku, naglasavajuci da je tome doprinela predizborna atmosfera u SRJ i BiH.


"Beograd u potpunosti podrzava Dejtonski sporazum i ne zeli ni na koji nacin da podeli Bosnu ili da na bilo koji drugi nacin narusi odnose izmedju nase dve zemlje", naglasio je Svilanovic


On je rekao da se u predizbornoj kampanji, s jedne i druge strane, izgovaraju recenice koje ne bi smele da se izgovore - i cija poruka ne bi smela da ostane u svesti gradjana BiH i SRJ.


I sam Kostunica je ustuknuo, tvrdeci da je njegova izjava "zlonamerno" protumacena. On, je, navodno, mislio na ujedinjenje RS i Srbije u okviru EU, kojoj teze i SRJ i BiH.


Kostunica je, evidentno, od kako je dosao na vlast znatno morao da koriguje svoje bliske odnose sa RS, i mada je to cesto bila gorka pilula, on ju je kao pragmatican politicar ipak progutao, tvde mnogi eksperti.


Naime, tokom ratnih godina u BiH, njegova partija postala je vise nego bliska sa vodecom partijom bosanskih Srba - Srpskom demokratskom strankom, SDS, ciji je osnivac i glavni ideolog optuzeni za ratne zlocine pred Haskim tribunalom Radovan Karadzic.


Kostunica je bio zagovornik borbe bosanskih Srba i stvaranja srpske drzave u okviru Bosne i Hercegovine.


On je 1996. godine, na prvim posleratnim izborima u BiH podrzao SDS, tvrdeci: "Ako podjemo od cinjenice da je, pored Srbije, RS druga srpska drzava ili poludrzava, onda je ishod tih izbora veoma znacajan u nacionalnom smislu".


Pad rezima Slobodana Milosevica 5. oktobra 2000. godine doveo je do otpoljavanja odnosa Beograda i Sarajeva, a medjunarodna zajednica je poslala jasan signal i Hrvatskoj i Srbiji da nema izgleda za bilo kakvu podelu Bosne.


Diplomatski odnosi Jugoslavije i Bosne uspostavljeni su 15.decembra 2000. godine, a ambasadori su razmenjeni godinu dana kasnije.


Iako je na samom pocetku predsednickog mandata izazvao diplomatski incident, odlazeci u Trebinje, RS, na prenosenje i sahranu posmrtnih ostataka srpskog pesnika Jovana Ducica iz Amerike, bez prethodnog obavestavanja vlasti u Sarajevu, Kostunica je poceo da shvata politicku realnost i modifikuje kurs.


U prvoj zvanicnoj poseti Sarajevu januara 2001. godine on je istakao da je Beograd privrzen Dejtonskom sporazumu.


Tridesetog jula 2001. godine Kostunicina DSS potpisala je sporazum o saradnji sa SDS u Beogradu. U tom dokumentu naglaseno je da dve partije " teze punom kulturnom, ekonomskom i duhovnom jedinstvu srpskog naroda", ali i da se to moze ostvariti samo uz puno postovanje ustava BiH, RS, SRJ kao i Dejtonskog sporazuma.


Promena tog kursa pocela je da se oseca i kroz razvoj bilateralnih odnosa dve zemlje.


Tokom 2001. godine Beograd i Sarajevo potpisali su dva sporazuma - o saradnji dva ministarstva inostranih poslova i o uspostavljanju medjudrzavnog saveta za saradnju dve zemlje. Sledece godine potpisan je sporazum o slobodnoj trgovini izmedju BiH i SRJ.


Tokom 2002. godine, pod pritiskom medjunarodne zajednice, Kostunica i vlasti u Beogradu prekinule su vojne veze izmedju Vojske Jugoslavije (VJ) i Vojske Republike Srpske (VRS).


Zahvaljujuci podrsci novih jugoslovenskih vlasti, vlasti RS 2002. godine prihvatile su ustavne amandmane BiH.


Time je Banjaluka uz podrsku Beograda izasla u susret zahtevu Ustavnog suda BiH koji je od oba entiteta - Federacije BiH i RS - zatrazio da izmene svoje ustave kako bi se osigurala ravnopravnost tri konstitutivna naroda na citavom podrucju BiH.


Predsednik Hrvatske, Stjepan Mesic, i SRJ, Vojislav Kostunica, potpisali su u junu 2002. godine sa predstavnicima vlasti u BiH u Sarajevu sporazum kojim se potvrdjuje nepovredivost granica tri zemlje i unapredjenje medjusobnih odnosa.


Samo par meseci kasnije, pocetkom septembra, u Srbiji je odrzan Biznis forum ekonomske saradnje SRJ i BiH, a jugoslovenskoj javnosti i privredenicima predstavilo se oko stotinu bosanskih kompanija.


To, medjutim, ne znaci da su odnosi sasvim normalizovani i da su svi gradjani BiH, ma koje nacionalisti bili, isto tretirani od strane Jugoslavije. Na primer, vlasti u Beogradu iskoristile su mogucnost koju im pruza sam Dejtonski sporazum, pa je tokom 2001. godine potpisan sporazum o specijalnim vezama izmedju SRJ i RS, kao entiteta u okviru BiH. Zahvaljujuci tome gradjanima RS i SRJ omoguceno je da putuju u susednu drzavu samo uz licnu kartu, dok je gradjanima iz Federacije BiH za ulazak u SRJ jos uvek potreban pasos.


Na razlicit tretman nailaze gradjani BiH i u ostvarivanju prava na obrazovanje. Diplome iz RS priznaju se u Srbiji i Crnoj Gori kao stecene na domacim univerzitetima, dok one koje su izdate u Federaciji BiH podlezu procesu nostrifikacije. Telefonski i telegrafski saobracaj u SRJ sa gradovima u RS odvija se po rezimu koji vazi za unutrasnji, dok za ostale gradove u Bosni i Hercegovini vazi cenovnik koji se primenjuje u medjunarodnom saobracaju.


Vlasti u Beogradu, ipak, smatraju da takav odnos sa RS ipak nece stetiti daljem razvoju odnosa Jugoslavije i BiH, ocenjujuci da nema razloga za pesimizam.


"Odnosi SRJ i BiH nalaze se na konstantno uzlaznoj liniji, bez spektakularnih uzleta... To je ireverzibilan proces u kome postoji stalni napredak", izjavio je izvor IWPR-a iz ministarstva inostranih poslova SRJ.


Kostunicin protivkandidat na predsednickim izborima u Srbiji je reformista Miroljub Labus, koga podrzavaju DOS i premijer Zoran Djindjic. Labusov program je vise ekonomski i okrenut je saradnji sa medjunarodnim finansijskim insitutucijama, a nema nacionalisticku potku. Kostunici i dalje ostaje znacajan procenat glasackog tela u kojem nacionalno pitanje ostaje prioritet. On racuna na nekoliko desetina hiljada izbeglica koje su stekle pravo glasa u Jugoslaviji, razocarane Miloseviceve glasace, a u eventualnom drugom krugu izbora moguce je da ce i pristalice radikalnog Vojsilava Seselja svoj glas dati Kostunici.


Otuda mnogi politicari veruju da je ovom izjavom, uprkos opstoj osudi, ipak uspeo da zadobije simpatije nacionalista.


Milanka Saponja-Hadzic je slobodni novinar iz Srbije.