Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Srbija: kosovska deklaracija manje vazna nego sto se cini

Vlada odbacuje nezavisnost Kosova u pokusaju da osvoji naklonost glasaca.
By IWPR Balkans

Srpski parlament podrzao je deklaraciju prema kojoj se nece dozvoliti nezavisnost Kosova. Medjutim, usvajanje ovog kontroverznog dokumenta je mozda vise u vezi sa predizbornim igrama nego predstojecim razgovorima o buducnosti juzne pokrajine.


U deklaraciji, koju je parlament usvojio 27. avgusta, kaze se da Kosovo jedino moze steci autonomni status unutar Srbije. Cak i o takvom statusu ce se razgovarati tek kada se "ispune sve odredbe rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija", odnosno kada se srpskoj vojsci i raseljenim srpskim civilima omoguci povratak na Kosovo.


Ovaj dokument dobio je znacajan publicitet u Srbiji, a bilo je i ostrih, energicnih reci tim povodom. Koristeci recnik koji je podsecao na Milosevicevo doba, srpski premijer Zoran Zivkovic je zatrazio od narodnih poslanika da "iskazu resenost da zastite Kosovo svojom hrabroscu, mudroscu i jedinstvom".


Potpredsednik srpske vlade Nebojsa Covic, sef Koordionacionog centra srpske vlade za Kosovo, sastao se sa liderima Srpske pravoslavne crkve, SPC - koja se smatra otelotvorenjem nacionalnog duha - kako bi dobio njihov blagoslov za deklaraciju o Kosovu. Dok se dokument nalazio u parlamentarnoj proceduri, crkva je izdala sopstveno saopstenje za javnost u kome Kosovo naziva srpskim Jerusalimom.


Prvi razgovori izmedju Beograda i Pristine zakazani su za septembar. Na njima ce se raspravljati o tehnickim pitanjima kao sto su licne karte, registarske tablice za vozila i snabdevanje elektricnom strujom.


Deklaracija je predstavljena kao zvanicna pozicija Srbije za pregovore, a eksplicitno odbacivanje nezavisnosti Kosova kojoj teze etnicki Albanci deluje poput poteza kojim se zeli limitirati prostor za pregovore.


To je, u svakom slucaju, izazvalo neke burne reakcije na Kosovu. Premijer Bajram Redzepi je odbacio ovaj dokument tvrdeci da "vazi samo za Srbiju i Crnu Goru, ali ne i za Kosovo". Ramus Haradinaj, koji predvodi trecu po velicini albansku politicku stranku, Savez za buducnost Kosova, rekao je da bi nezavisnost pokrajine trebalo proglasiti sto je pre moguce.


Mnogi, medjutim, veruju da ce u stvarnosti ova deklaracija imati malo uticaja na buduce razgovore o upravljanju Kosovom, te da ne predstavlja nista vise od taktickog poteza sa ciljem da se paznja birackog tela u Srbiji skrene sa niza skandala u koje je umesana vladajuca koalicija DOS u Beogradu. Koalicija bi uskoro mogla biti prisiljena da zakaze prevremene izbore, a Kosovo predstavlja zgodan nacin da se smanji pritisak javnosti jer se ponovo naslo na dnevnom redu zbog niza napada na kosovske Srbe u pokrajini.


"Kljucni razlog zbog koga je parlament usvojio deklaraciju o Kosovu i Metohiji je domaca politika", izjavio je za IWPR Djordje Vukadinovic, glavni i odgovorni urednik tromesecenog politickog casopisa "Nova srpska politicka misao". "Srpska politicka elita zelela je da smiri srpsku javnost, koja je uznemirena teroristickim napadima na kosovske Srbe, i stoga iskazuje svoju zabrinutost za Srbe koji tamo zive."


"Konsenzus koji je ostvaren pri donosenju deklaracije ne znaci da konsenzus uistinu postoji medju politickom elitom ili u vodjstvu DOS-a. Ni Srbija niti medjunarodna zajednica nemaju nikakvu ideju o tome sta bi trebalo da se desi u protektoratu - za razliku od Albanaca, koji imaju istinski, totalni konsenzus o nezavisnom Kosovu."


Politicki analiticar Ivan Torov, u tekstu u beogradskom dnevnom listu "Politika" prosle nedelje, slozio se da se u deklaraciji ne radi toliko o Kosovu, koliko o postizanju "medjupartijskog konsenzusa o jednoj vaznoj temi i zelji da se preduhitri medjunarodna zajednica koja nema nikakvu ideju o tome sta ciniti sa Kosovom."


"Mozda se zeli postici neki politicki poeni uoci izbora", kaze on. "Takodje se, mozda, radi o izvesnim politickim, ekonomskim i socijalnim traumama kroz koje Srbija trenutno prolazi, ali na duzi rok, velike su sanse da ovakav potez vodi u corsokak."


Medjunarodna zajednica je odbacila mogucnost da srpski dokument moze imati uticaja. Hari Holkeri, novi sef Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu, UNMIK, insistira da takvi potezi nece bitnije uticati na pitanje statusa kada se o tome bude raspravljalo: "Ovo mozda zvuci kao ponavljanje, ali ce se o buducem statusu Kosova odlucivati u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, a ne u Beogradu ili Pristini."


Portparol UNMIK-a Izabela Karlovic izjavila je za IWPR da ovakav stav Beograda nece imati uticaja na razgovore u septembru jer ce se na njima nece raspravljati o konacnom statusu pokrajine vec o prakticnim pitanjima.


Neki srpski politicari privatno priznaju da se cvrsti stav o buducnosti juzne pokrajine iznet u deklaraciji ne moze nametnuti medjunarodnoj zajednici.


Jedan zapadni diplomata izjavio je za IWPR da mu je za vreme jednog nezvanicnog sastanka sa jednim visokim srpskim zvanicnikom pre mesec dana receno da Beograd nece insistirati na zadrzavanju protektorata unutar Srbije. "Istina je, niko nema hrabrosti da to javno prizna, jer je Kosovo osetljivo pitanje, i takva vrsta priznanja bi znacila politicko samoubistvo za svakoga ko to ucini", kaze ovaj diplomata.


Ovakav stav potvrdjuje Vukadinovic, koji kaze za IWPR: "Bilo je naznaka da je srpska vlada spremna da prihvati realnost na Kosovu u znatno vecoj meri nego sto je to slucaj sa deklaracijom, ali je zbog brojnih skandala, vlada izgubila znatan deo podrske javnosti koja joj je potrebna da bi se ozbiljno bavila pitanjem Kosova."


Kosovo se tradicionalno koristilo u predizbornim kampanjama u Srbiji. Tokom 1989. godine, Slobodan Milosevic je zapoceo svoj put ka vrhu baveci se kosovskim pitanjem. Njegovi naslednici Vojislav Kostunica i Zoran Djindjic odbacili su njegove metode, ali su obojica koristili istorijsko pravo Srbije na Kosovo da bi pridoili podrsku javnosti.


Tanja Matic je koordinator IWPR projekta na Kosovu. Zeljko Cvijanovic je redovni saradnik IWPR-a u Beogradu.